Усвојени закони о ревизији и о рачуноводству: Рачуновођа може да буде свако?!

Скупштина Србије усвојила је законе о ревизији, о рачуноводству и о факторингу којим се те области усклађују с међународим стандардима и европским законодавством. Применом нових решења број обвезника ревизије смањиће се за једну петину, на око 4.400 предузећа чиме ће се побољштати квалитет ревизије.
Не постоји законска обавеза обуке, образовања и лиценцирања рачуновођа
Обавезу да обављају ревизију годишњих финансијских извештаја имаће велика и средња предузећа по критеријумима закона о рачуноводству, фирме с приходом већим од 4,4 милиона евра у претходној години, предузећа на берзи и компаније од јавног интереса.
Предвиђено је и формирање Одбора за јавни надзор над обављањем ревизије, као тела које за заштиту јавног интереса у раду Коморе овлашћених ревизора, друштава за ревизију, самосталних ревизора и лиценцираних овлашћених ревизора. То тело и министарство надлежно за послове финансија, имаће крајњу одговорност за квалитет ревизије у Србији.
Нови критеријуми
Законом о рачуноводству мењају се критеријуми за одређивање величине привредних друштава и уводи категорија микро-предузећа која имају до десет запослених, приход до 700.000 евра и просечну вредност пословне имовине до 350.000 евра. За таква микро-предузећа се поједностављују правила за вођење пословних књига, тако да ће морати да воде само биланс стања и биланс успеха.
По новим критеријумима, велика предузећа су она која имају више од 250 запослених, више од 35 милиона евра пословних прихода. Средња предузећа су она која имају између 50 и 250 радника и између 8,8 милиоа евра и 35 милиона евра прихода, док мала предузећа имају од 10 до 50 запослених и приходе између 700.000 и 8,8 милиона евра годишње.
Новим законом о рачуноводству либерализује се пружање рачуноводствених услуга тако што не постоји законска обавеза обуке, образовања и лиценцирања рачуновођа, пише у предлогу закона. Одговорност за финансијске извештаје је на законском заступнику и управи предузећа.
Омогућава се и потписивање сертификованим електронским потписом и уводи обавеза достављања финансијских извештаја електронским путем, почевиши од извештаја за 2014. годину, осим за микро-предузећа која ће ту обавезу имати од 2015. године.
Амандманима скупштинског Одбора за финансије прецизирно је да Народна банка Србије (НБС) има непосредан приступ подацима Агенције за привредне регистре (АПР), односно да НБС има директан приступ и архиви АПР-а.
Законом о факторингу, који представља откуп краткорочних потраживања по уговору о продаји робе или пружања услуге у земљи и иностранству, омогућава се да предузећа лакше дођу до обртних средства.
Законом су предвиђени факторинг без регреса, где онај ко преузима потраживање преузима и ризик наплате, док код факторинга са регресом, уступилац одговара за наплативост потраживања.

Posted on July 17, 2013, in Рачуноводство. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: