Локале неће ни џабе

Београд — У недостатку закупаца власници пословног простора нуде квадрате – бесплатно. Само у престоници два милиона квадрата зврји празно, пишу Новости.


Српска престоница има укупно око 17 милиона квадрата пословног простора. Од тога је у овом тренутку “вишак” чак два милиона. Власници муку муче да нађу подстанаре, јер за закатанчене локале и пословна здања морају сами да плаћају трошкове одржавања и комуналије, што нису ни мало безначајни износи.

Наравно, постоје зоне попут Кнез Михаилове (само уз улицу без пасажа) које држе цену и немају проблем са мањком закупаца. Али, на већини локација, чак и у центру града, није реткост да власници издају пословни простор за џабе. Тачније, не убирају кирију већ је једини захтев да закупац редовно измирује обавезе одржавања.

“Масовно се затварају локали и пословне зграде, а некада атрактивни тржни центри зврје празни”, каже Горан Родић, експерт за грађевинарство.

“Закуп канцеларијског пословног простора износио је у Београду чак и више од 20 евра по квадрату, а данас је цена више него преполовљена и креће се у просеку око седам, осам евра по квадратном метру. Неки власници чак и не наплаћују кирију.”

Зато тренутно и нема инвеститора који су заинтересовани за изградњу пословних здања.

Када се уз економску кризу узме у обзир и папирологија, односно време које инвеститор потроши на добијање локацијске и употребне дозволе јасно је зашто инвестиција у овом сегменту високоградње нема.

Једино, постоји интерес странаца за изградњу супермаркета. Али, у Србији наилазе на рампу, саплићу их са свих страна. Јасно је да би доласком тих великих трговинских ланаца била појачана конкуренција, што би значило снижавање цена животних намирница. Али некоме то не иде у прилог.

Некада су се локали од 50 до 60 квадрата у Београду изнајмљивали за 3.500 до 4.500 евра.

Сада се исти простор тешко изда и за упола мање пара. Закуп квадрата у најпрометнијим улицама тешко достиже 40 евра, док на периферији цена пада на испод десет евра.

“Имам локал од 100 квадрата који сам купио 2006. године, када су некретнине биле и те како уносан бизнис” – каже Милан С. из Београда.

“Од изнајмљивања сам у почетку могао сасвим добро да зарадим. Већ две године, међутим, не могу да нађем закупца.”

Терет од око 250 евра за одржавање, више финансијски не могу да издржим. Спуштао сам кирију, али закупаца нема.

Дођу, погледају и оду. Сада сам решио да издам простор бесплатно само да би неко плаћао одржавање и комуналије. То ми је сада најисплативија варијанта.

У Србији има 25.000 незваршених станова. Већина инвеститора затворила је градилишта због недостатка новца. Маса купаца тражи јефтиније и мање стамбене јединице. Такође, велики број објеката чека закон о легализацији и ти квадрати се воде као незавршени да инвеститор не би плаћао порез.

” Пад производње у високоградњи за прва четири месеца ове године у односу на исти период лане је око 40 одсто” – наводи Родић.

” Произвођачи цигле и црепа имали су пре пет година око 8.000 запослених, а сада свега 2.000 и од 139 некадашњих фабрика данас ради 35. Грађевинска оператива посебно у делу високоградње очекује да надлежни хитно почну градњу станова за избеглице, зашта је већ обезбеђено из донација близу 350 милиона евра, што би у знатној мери могло да запосли грађевинску оперативу и индустрију. Није нам јасан разлог зашто се још чека са реализацијом тог пројекта. То је више од 11.000 стамбених јединица.”

Posted on July 13, 2013, in Грађевинарство. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: