Кога штити Народна банка Србије – банке или грађане?

Када је Народна банка Србије обећала решење за грађане који имају проблем са отплатом стамбених кредита индексираних у швајцарским францима сви су очекивали да ће бити донето неко конкретније решење. Али не, после шестомесечног размишљања уместо Уредбе стигла је препорука, наводи се у саопштењу Удружења грађана Мој динар.

Препорука по којој нема отписа дела потраживања већ само краткорочни предах грађанима који су се задужили у францима.

По речима гувернерке НБС Јоргованке Табаковић то би изледало овако:
Грађани који имају стамбене кредите у швајцарским францима у противвредности од 80.000 евра на дан одобравања добијају рок од три године у којима би отплаћивали износе рата за 12 до 19 одсто ниже од њихових текућих рата. На примеру рате од 500 швајцарских франака, то значи умањење од 60 до 95 франака.

Банке би најкасније до 1. августа ове године понудиле корисницима тих кредита закључење анекса уговора о стамбеном кредиту у складу са препоруком.

Звучи као одлична идеја и велика помоћ корисницима. Али шта се уствари дешава…

Из препоруке Народне банке Србије:

Народна банка Србије као институција одговорна за стабилност финансијског система и заштиту корисника финансијских услуга сматра да би ова препорука делимично, али у потребној мери, пружила могућност корисницима стамбених кредита у швајцарским францима да олакшају свој положај при измиривању обавеза, што би могло да допринесе спречавању даљег раста удела „проблематичних” кредита у швајцарским францима у укупним кредитима, а самим тим и очувању и јачању стабилности читавог финансијског система.
Поред тога, Народна банка Србије је сачинила и препоруку која се односи на примену неодредивих елемената променљиве каматне стопе пре почетка примене Закона о заштити корисника финансијских услуга.
Народна банка Србије је препоручила банкама да на одговарајући начин уреде однос с корисницима кредита поводом вишка средстава који су наплатиле по основу повећања променљивих неодредивих елемената каматне стопе, односно да тај вишак урачунају у превремену отплату кредита.
Банке би овом препоруком умањиле правне ризике у свом пословању, као и могућност настанка нежељених губитака и трошкова који могу проистећи из садашњих и будућих судских спорова.

Изгледа да Народна банка Србије више брине о уделу проблематичних кредита, пословању банака, губицима и трошковима због све учесталијих судских спорова него о било каквој помоћи корисницима који, не да не желе, него све мање могу да се носе са овим кредитима.

Како грађани све чешће добијају судске спорове и банке знају да су им шансе слабе. Народна банка Србије предлаже да банке вишак који су узеле на основу једностраног увећавања камате урачунају у превремену отплату кредита.

После прерачунавања банке ће прихватити овај предлог и поново корисницима замазати очи. А корисници би по овом сценарију требали да буду задовољни одлагањем плаћања као што би требали да забораве на новац који им је узет бесправним подизањем каматних стопа претходних година. Такође, корисници би требало да потпишу нови анекс уговора што би довело до тога да банке ништа не губе већ им се отвара нова могућност наплате додатне камате након истека грејс периода, чиме остварују додатни профит.

Пример:
По коју је предложила НБС, за кредит од 77.000 цхф (или 47.300 еур), са месечном ратом од 400 франака, који је подигнут 30. маја 2008. године на рок од 300 месеци (25 година) и каматом од 3,9%,месечно умањење би износило око 6.000 динара или 67 франака. Тај износ се затим акумулира наредних 36 месеци што по истеку 3 године чини нови дуг од 36×67=2.412 франака. На дан доношења препоруке остатак кредита је био 66.870 цхф или 53.713 еур (6.400 еур више него на дан подизања кредита). Након истека три године, стање дуга ће бити 59.795 цхф. Када се на то дода оних акумулираних 2.412 цхф добија се нови остатак дуга од 62.207 франака. Расподелом тог износа по истој камати на преосталих 204 месеца (96 је отплаћено) добија се нови месечни ануитет од 415 цхф или 15 цхф више него пре препоруке НБС.

Напомена: овај пример се односи на кредит у ком није било повећавања камате током отплатекредита, што у пракси није случај, јер су банке повећавањем камате успориле пад главнице кредита чиме су допринеле да је садашњи дуг ипак нешто већи.

Закон
Банке се све чешће налазе пред судом. У свим до сада пресуђеним споровима суд је решио у корист грађана којима су банке, позивајући се на своју пословну политику, повећавале камате на кредите.

Оваква пракса коју су примењивале све банке које су одобравале кредите у францима, осим Ерсте, Војвођанске и Привредне банке супротна је одредби према којој обавеза уговорне стране мора бити одредива. Ако банка може да мења камату кад год пожели и колико год пожели, онда обавеза клијената никако није одредива.

Како не би дошло до ситуације као у Хрватској где је Удружење „Франак“ поднело кривичну пријаву против Хрватске народне банке Државном тужилаштву због погодовања банкама. Народна банка Србије доноси Препоруке, а Уставни суд Србије доноси одлуку о неуставности колективних тужби, седам дана пре објављивања Препорука.

Да су банке поштовале Закон о облигационим односима који је важио у време потписивања, Народна банка не би имала потребе да пише никакве препоруке, нити да доноси Закон о заштити корисника финансијских услуга. Сада се доводи у питање да ли се овом препоруком штите банке од тужби, плаћања затезне камате, враћања главнице на првобитни ниво и отплате по куповном курсу или се стварно жели помоћикорисницима и олакшати им већ довољно тешку позицију?

Корисници свакако могу сами донети закључак да ли им овим потезом банке олакшавају коначну отплату или не. (Ецономy.рс, Удружење грађана Мој динар 11. јул 2013.)

Posted on July 12, 2013, in Банкарство. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: