Дај шта даш, само да се банке дочепају пара

“Велики ризик” – те две речи одмах нас асоцирају на пословање банака код нас. Због кредитног рејтинга од мршавих ББ минус и спорог пута ка Европској унији, камате су високе, а када ће доле нико не зна, па ни чувена Ђекна.
Да све то може изгледати мало другачије уверио се један домаћи клијент, власник компаније. Кредит је неколико пута репрограмирао, користио грејс-периоде, мучио се и састављао с крај с крајем.

Када је коначно дошао до свежег новца, одлучио је да га врати. Дошао је у своју банку и коначни обрачун је био сума од 40.000 евра. Пошто је отплата превремена , а проблеми стални, банкари и клијент су се договорили да се све сведе на 30.000 евра и да се плати одмах.
Он њима новац, они њему меницу и чист рачун, а можда и нова сарадња. Наравно да не треба бити у заблуди да је банка овде изгубила јер је кроз камате давно наплатила свој интерес, али је индикативно да је почело и ценкање с клијентима – дај шта даш па где се нађемо.
О томе има ли с банкарима погађања када се ради о суми дуга наш човек, менаџер у једној од финансијских кућа које су основане страним капиталом, каже да све зависи од одредби уговора који је закључен.
У питању је солвентан клијент, самим тим банка има разлога да га задржи и за будуће послове.
Осим тога, клијенти из сфере привреде се другачије третирају него грађани: за прве не важи Закон о заштити корисника финансијских услуга.
Када се појави клијент који има новац, банка може обрачунавати камату с мањом дозом ризика и то је већ шанса да се оствари уштеда.

Што се тиче банкара, они у Србији могу да се радују када стигне неко са џеповима пуним пара. Подаци кажу да с исплатом зајмова код нас дуже од 90 дана касни 19.000 предузећа. Ниво ненаплативих кредита привреди достигао је три милијарде евра. За банке су кредити у доцњи дупли трошак: не само што чекају на рате који им се не плаћају већ на њих имају и додатне резервације. По том основу, у Србији је издвојено више од четири милијарде евра. Када се те бројке саберу, јасно је зашто банкари оберучке дочекују клијента који је дошао да врати дуг, без обзира на то је ли у претходном периоду био ажуран или није.

Posted on July 12, 2013, in Банкарство. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: