Крај јевтином задуживању

Камате на дуг на међународном тржишту драматично порасле у врло кратком времену

Србија ће морати да преиспита своју политику задуживања, а на то ће је натерати све већа цена капитала на међународном тржишту. Време јевтиних кредита је прошло па креатори фискалне политике и те како морају да се замисле како ће убудуће да финансирају јавни дуг. Другачије речено, министар финансија више неће моћи да каже да се задужује како би стари и скупљи зајам вратио тренутно повољнијим.

Србија је, иначе, у претходне три године продала еврообвезнице на међународном тржишту за 3,5 милијарди долара.

Зоран Петровић председник Извршног одбора Рајфајзен банке каже да су камате на дуг на међународном тржишту драматично порасле у врло кратком времену.

– Питање је како би наша држава данас изашла на светско тржите капитала да се финансира. Почетком ове недеље обвезницама српског дуга, које доспевају 2021. године трговало се на нивоу од 7,2 одсто, а почетком маја ове године цена тих хартија била је на нивоу од 4,4-4,5 одсто. Дугорочно финансирање са таквим каматним стопама, сваку земљу води у значајне проблеме, што у суштини значи да ће држава у наредном периоду морати мање да троши – упозорава Петровић.

Директор ове банке каже да смо у претходне три године могли да позајмимо толико пуно само захваљујући томе што су ФЕД (америчке Федералне резерве) и Европска централна банка водиле врло релаксирану политику. Сада су, међутим, заоштрили, монетарну политику што је довело до тога да су данас на секундарном тржишту дугова приноси драматично порасли.

Петровић указује на глобалне ризике, који могу погодити и Србију. За сада се ради само о најави шефа америчких Федералних резерви (ФЕД), да размишљају о томе да постепено смањују програм куповине обвезница, које месечно износи 85 милијарди долара. Ради се о дугорочним обвезницама везаним за стамбене кредите које емитује амерички трезор, и на тај начин ФЕД покушава да одржава каматне стопе на ниском нивоу.

– Сама најава евентуалног и постепеног изласка из тог програма, имајући у виду процењена кретања америчке економије, довеле су до правих турбуленција на светским берзама, како на берзама акција, тако и на тржиштима обвезница – каже Петровић.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, каже да ће погоршање на међународном тржишту више погодити Србију него друге земље.

– Високо смо задужени и удео фискалног дефицита у јавном дугу нам је међу највећима у Централноисточној Европи. При том нема јасног плана како да се минус у државној каси смањи са садашњих пет, шест одсто БДП-а, на један или два одсто. У последњих годину дана искористили смо период да скупље зајмове заменимо јевтинијим, али сада морамо да рачунамо на скупље задуживање – каже Арсић који додаје да нам преостаје да се уздамо у повољне зајмове међународних финансијских институција.

Економиста Владимир Круљ каже да најава гувернера америчког ФЕД-а Бена Бернанкеа да би америчка централна банка могла да смањи субвенције америчкој привреди, будући да је она показала знаке опоравка, допринела јачању долара у односу на друге валуте. Дугорочно би то могло да ојача долар посебно у односу на евро, будући да је еврозона у овом тренутку још увек у великој кризи.

– Такво кретање могло би да доведе до поскупљења задуживања у доларима на међународном тржишту, због јачања тражње за америчком валутом, што делимично погађа и нашу земљу. Србија због лоше ситуације са стањем јавног дуга нема пуно простора за даља задуживања, већ само за евентуално рефинансирање постојећих дугова, по повољнијим условима. Исто тако, треба очекивати да ће добијање датума за почетак преговора о чланству са ЕУ допринети јачању кредитног рејтинга Србије, што Србији може донети нешто боље услове за задуживање од актуелних, који су опет у складу са економским перформансама наше економије. Наравно, носиоци економских власти морају пажљиво да прате кретање на међународном тржишту капитала, како би на прави начин проценили у којим валутама би било најбоље се задуживати у актуелном тренутку, јер ће на пример вредност евра зависити и од брзине решавања кризе у еврозони.

У сваком случају, и у наредном периоду наша земља мора веома опрезно да се задужује, јер ће услови за задуживање за Србију и даље бити прилично неповољни, што је последица нашег ниског кредитног рејтинга, сматра Круљ.

Posted on June 29, 2013, in Макроекономија. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: