Трошкови све већи, зараде све мање

Д. МАРИНКОВИЋ

Домаћинству од три члана на располагању око 55.000 динара. Највећа ставка и даљеиздатак за храну и пиће од 40,7 одсто, а трошкови становања, воде, струје, гаса однесу још 17,3 одсто примања.


ТРОШКОВИ просечне српске породице расту далеко брже од месечних примања! Просечна плата прошлог месеца мања је за десет одсто у односу на април. Према последњим мерењима, трочлано домаћинство располаже у просеку са 54.800 динара и у старту му недостаје око 10.000 динара да подмири основне издатке за храну и комуналије.

Месечно за куповину хране, плаћање комуналија, здравствених, транспортних услуга, такозване личне издатке, у Србији у првом кварталу ове године одлазило је по 51.930 динара.

– Највећа ставка и даље је издатак за храну и пиће од 40,7 одсто на нивоу Србије – показала је Анкета о потрошњи домаћинстава у Србији, коју је спровео Републички завод за статистику. – Трошкови становања, воде, електричне енергије, гаса и осталих горива однесу још 17,3 одсто примања. Следе издаци за транспорт од осам одсто, за одећу и обућу одлази 5,1 одсто, за опрему за стан и текуће одржавање 4,4 одсто и за комуникације 4,3 одсто.

За просечну плату, која према подацима Министарства трговине износи око 46.000 динара, све мање ствари може да се купи. Ситуација је утолико лошија што многи у Србији зарађују знатно мање од републичког просека. Али статистика је неумољива – једни једу месо, а други купус. У просеку сви у тањиру имамо сарму. То, заправо, и не би било тако лоше, али и тај „просек“ за већину грађана је недостижан.

Висок удео у издацима за храну, који на нашем тржишту зависно од региона варира од 39 до 45 одсто месечне зараде, објашњава се значајним поскупљењима основних животних намирница. За земљу са куповном моћи становништва, каква је наша, то је превелики удар на џеп потрошача.

– Готово половина месечних примања и даље одлази на куповину хране и пића, што показује да је храна код нас и даље веома скупа – сматрају економисти. – У развијенијим земљама за храну се издваја упола мање, од 15, највише 20 одсто примања.

ПРИМАЊА

НАЈВЕЋИ удео у расположивим средствима српских домаћинстава чине приходи из редовног радног односа – 44,7 одсто, пензије 33 одсто, па натурална потрошња 4,7 одсто и приходи од пољопривреде, лова и риболова 4,1 одсто. Следе, затим, примања ван радног односа, социјална примања, дотације из иностранства…

Posted on June 26, 2013, in Цене. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: