Иза решетака више од 400 перача новца

Готово 2.000 фирми је пореска полиција досад идентификовала као фантомске или пераче новца, а против њихових власника су поднете кривичне пријаве. Милион динара је највећа новчана казна изречена за утају пореза, а више од 400 власника је, према подацима Пореске управе, због тога завршило у затвору.
У Србији, према званичним подацима, фантомске фирме проневере порез у вредности од око пет милиона евра годишње. Како тврде познаваоци, утаја је у пракси и већа, а тим послом обично се баве фирме које имају једног запосленог, а често су и регистроване на име преминулих особа или пензионера.

– Перачи обично делују кад се намештају послови у јавним набавкама, па они који су интересно везани с јавним предузећем или локалном самоуправом која расписује набавку оснују фирму с једним или ниједним радником. Наравно, оне немају референце по основу претходно обављених послова, али им се то и не поставља као услов – каже Драгољуб Рајић из Уније послодаваца Србије.

Кад добију посао, тврди Рајић, оне наручују робу од фирми које реално постоје, узму сав новац и не плате.

– Те фирме, које зову и ташна-машна, обично су „друштво са ограниченом одговорношћу“, па газда и за озбиљне привредне преступе одговара само до висине уписаног капитала. Онда је готово немогуће да легална фирма наплати потраживања – каже Рајић.

Дешава се, додаје он, и да неко ко жели да опере новац оснива више повезаних фирми на имена различитих људи.

– Фиктивне фирме фактуришу фиктивне услуге матици, која тако приказује веће трошкове од реалних. Слично је и када неко купи фирму која има велике дугове, више запослених, али значајну имовину. Тада се праве уговори о услугама фантомских фирми према главној, а пошто она нема новца да те услуге плати, на крају фантому пребацује имовину. Онда главна фирма оде у стечај са свим дуговима, запослени остају без посла, а стечајне масе нема јер је пренесена на друге – објашњава он.

У Пореској управи кажу за „Блиц“ да имају посебан сектор који се искључиво бави раним откривањем фирми које се баве симулираним пословима, а тај сектор користи и базе података других државних органа, сарађује с МУП-ом, тужилаштвима… У откривању перача новца помаже и Агенција за привредне регистре, а од 2014, када формира регистар дисквалификованих лица, уверени су да ће помоћ бити и већа.

– Трудимо се да обесхрабримо фантомске фирме јер објављивањем података чинимо њихово пословање доступним јавности. Формирањем регистра дисквалификованих, јавности ће на једном месту бити доступни подаци о директорима који су фирме отерали у намерну блокаду рачуна или којима су судови привремено забранили обављање делатности – каже за „Блиц“ Звонко Обрадовић, директор АПР-а.

Сумњиве трансакције

У Управи за прање новца кажу да су тужилаштвима у 2012. проследили 112 предмета у којима постоји основ сумње на прање новца, а у првом кварталу ове године 41. У откривању прања новца преко фантомских фирми, како кажу, сарађују с пореском полицијом.
– Пре свега банке пријављују сумњиве трансакције, а пријава покреће читав механизам – претражују се и анализирају базе података, захтева се документација од обвезника, траже се подаци од државних органа и затим се учвршћује или отклања сумња да је у конкретном случају било речи о прању новца – кажу у Управи за прање новца.

Posted on June 24, 2013, in Uncategorized. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: