Најскупљи је кредит у динарима

Динарски кредити, упркос паду каматне стопе НБС и даље су скупи, а ефекти њеног смањења могу се очекивати тек за који месец. Највећа разлика у цени задуживања је код потрошачких кредита, где су динарски у односу на евро скупљи за више од пет процената.

Висину камата за динарске позајмице банкари оправдавају са више фактора. Једногласни су да све док имамо двоцифрену инфлацију имаћемо и скупа задуживања у домаћој валути. Ипак, охрабрује што централна банка од половине децембра 2012. године смањује референтну каматну стопу, а која тренутно износи 11 одсто.

– Утицај промене референтне каматне стопе не треба очекивати брзо. Досадашње искуство је показало да прође неколико месеци док банке не почну да мењају цену кредита – истиче економиста Горан Николић.

За грађане, без обзира на цену, више су примамљивији кеш и потрошачки кредити у динарима јер за њих није потребно положити обавезно учешће или депозит. Осим тога, заштићени су и од валутног ризика, који се и током претходних дана показао као могућ. Наиме, за само недељу дана евро је у односу на динар скочио преко три одсто.

Један од разлога зашто су динарски кредити скупи је и тај што нема довољно извора у домаћој валути. Иако је укупна штедња у Србији премашила 8,2 милијарде евра, чак 98 одсто је у еврима, а незнатно је у динарима.

Али, не само да су кредити у домаћој валути, скупи. То се односи и на дозвољене позајмице по текућем рачуну, које се нарочито у овом периоду пред годишње одморе користе. Њихова просечна каматна стопа је 36,19 одсто, док је код потрошачких кредита 21,24 одсто, а то их и чини уједно и једним од најскупљих банкарских услуга.

За разлику од потрошачких и кеш кредита, које ипак бележе незнатни пад каматних стопа протеклих година, дозвољена позајмица „држи цену“. И по свему судећи тако ће и бити.

– Код дозвољеног минуса, као и код других кредитних производа, висина каматне стопе зависи од цене извора средстава за конкретан производ, али и од других фактора као што је обавезна резерва банке према НБС, трошкова ризика одређеног пласмана. Сви ти фактори утичу да банке међу собом имају различите каматне стопе за крајњег корисника – истиче Мирослав Ребић, члан Извршног одбора Сосијете женерал банке.

Банке препоручују клијентима да дозвољену позајмицу користе за ванредне ситуације и у нижим износима, док за решавање неких озбиљнијих питања, препоручљивији су кредити, на које се обрачунава нижа каматна стопа, или кредитне картице.

Posted on June 18, 2013, in Банкарство. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: