Да ли је Србија пред банкротом?

Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков изјавио је данас да постоји стваран ризик од банкрота јавних финансија у Србији, док економиста Мирослав Здравковић каже да држава никако није пред банкротом с обзиром да на рачунима има више од 260 милијарди динара и да може да сервисира дугове.

Алтипармаков је рекао у емисији Став телевизије Прва да је студија Међународног монетарног фонда са подацима о транзиционим земљама у развоју, од Другог светског рата до сада, показала да је већи број земаља у развоју чији су дугови, као сада у Србији, достигли 60 одсто бруто домаћег производа банкротирао на овај или онај начин, док је мали број њих успео да избегне банкрот.

– Ризик од банкрота јавних финансија је веома стваран и реалан, истакао је он.

Алтипармаков је казао да се проблем у реформама јавних финансија акумулира посебно од 2006, као и у претходних 13 година, јер се у транзицији троши више него што се производи.

Србија је, како је рекао, од 2008. од најмање задужених земаља у региону стигла на друго место одмах после Мађарске и тај тренд ће пре или касније постати неиздржив.

Он је нагласио да због свега тога потрошња у друштву мора да се ускладити са тим проблемом и опет затражио замрзавање плата и пензија у јавном сектору.

Србија за плате и пензије у јавном сектору је негативан рекордер у Европи по издвајању БДП-а и да приватна економија, која мора да буде мотор развоја привреде, не може да издржи овакав јавни сектор и да је неминовност да се замрзну плате и пензије, рекао је Алтипармаков.

Он је додао да не зна када ће до тога доћи.

Главни уредник портала Макроекономија и економиста Мирослав Здравковић је, са друге стране, оценио да Србија није ни сада пред банкротом, као што није била ни прошле године, када је почела прича о томе.

Здравковић је рекао да Србија са 260 милијарди на рачунима, у односу на ранијих 140, има мањи ризик од банкрота, као и да са тим новцем може да превремено враћа дугове и финансира дефицит.

Он је казао да парола: биће банкрот – повећајмо порезе није добар и да је његов став супротан, јер повећање пореза значи пад привредне активности и “грчки сценарио”.

Здравковић је оценио да Министарство финансија савршено контролише јавне финансије и да је ту “за чисту петицу”.

Фискални савет је раније саопштио да су јавне финансије у Србији у врло лошој позицији и да је неопходно што раније усвојити ребаланс буџета, који ће морати да садржи и мере за контролу пензија и плата у јавном сектору.

Фискални дефицит ће у 2013. уместо планираних 3,6 одсто бруто-домаћег производа (БДП) премашити 5,5 одсто БДП-а, док је јавни дуг већ изнад 60 одсто, а наставиће да расте током ове и у наредној години, кажу у Фискалном савету. (Ецономy.рс, 27. мај 2013.)

Posted on May 27, 2013, in Макроекономија. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: