Генетски модификована храна – за и против

Иако се говори да је производња органске хране велика шанса за Србију, уколико желимо да уђемо у Светску трговинску организацију мораћемо да допустимо промет и генетски модификоване хране.

Често се говори да је будућност Србије у производњи органске хране, међутим, ако жели да се укључи у Светску трговинску организацију, Србија ће морати да дозволи промет и генетски модификоване хране, односно да из закона избрише реч “забрана”.

Ниједна од 159 чланица Организације, од Русије, преко наших суседа, до Латинске Америке, не сме да забрани увоз било ког производа.

На пример, генетски модификован кромпир, иако савршено изгледа, по закону не сме да буде на рафовима у српским продавницама. Са чланством Србије у Светској трговинској организацији то ће морати да се промени.

Помоћница министра трговине Бојана Тодоровић објашњава да се Светска трговинска организација не бави питањима производње.

“У том смислу свака земља, па и наша, може да одлучи шта жели, односно може да одлучи да се прогласи земљом која неће производити ГМО храну и то је сасвим легитимно. Оно што је битно за СТО јесте да не сме постојати забрана промета”, каже Бојана Тодоровић.

Иако је на снази веома рестриктиван закон, у Србији је за сада 48 општина донело и декларације о забрани увоза и промета такве хране.

Професор Пољопривредног факултета у Београду Миладин Шеварлић истиче да сва досадашња истраживања, која су вршена на животињама, указују да постоје штетне последице већ у првој генерацији експерименталних животиња у виду алергија.

“У другој генерацији негативни ефекти су у виду промена на унутрашњим органима, у трећој генерацији у виду тумора, у четвртој је у питању бесплодност”, каже професор Шеварлић.

Истраживања су вршена у британским и руским лабораторијама, а најновија, која су трајала две године, рађена су под руководством професора Серолинија у Француској.

ГМО поделио континенте

Генетски модификована храна је поделила и континенте – Америку и Европу. За разлику од Сједињених Држава, Европа је рестриктивнија, а против генетски модификоване хране бори се свака земља појединачно.

Французи доносе локалне законе, а Немци имају оштру контролу увоза. Европа за исхрану дозвољава 50 генетски модификованих биљака, које су регистроване, испитиване годинама и нису показале никакву штетност, а производи су обележени. Они који се баве испитивањима, сагласни су да “генетски модификовано”, не значи нужно нешто лоше.

Јелена Самарџић из Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство каже да велики број људи у Србији користи терапеутике које су произведене од ГМО бактерија, а да можда то и не зна.

“Пре свега мислим на инсулин који је, сав који се користи код нас пореклом од ГМО бактерија, као и интерферон и хормон раста. Вероватно ни Месија не бисмо сада гледали на телевизији да није било тог хормона раста који је продукован у бактеријама”, објашњава Јелена Самарџић.

За контролу хране у Србији надлежно је Министарство пољопривреде, које преко инспекција узима узорке хране. Ако се покаже да је у узорку више од 0,9 одсто генетски модификованог материјала, биљке се уклањају из употребе или се уништавају.

Припремила Милица Јевтић

Posted on May 27, 2013, in Пољопривреда. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: