Рекордна незапосленост: Сваки четврти на бироу, нередовни доприноси код 50.000 послодаваца

Тањуг | 26. 05. 2013.

Тренд раста незапослености у Србији не престаје од почетка економске кризе, а један од начина да се тај тренд заустави било би стварање повољних услова за долазак страних инвеститора, оценио је државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Драги Видојевић.

Око 27.000 незапослених млађи од 30 година

Видојевић је Тањугу рекао да је вишегодишњи раст незапослености достигао рекорд, са 16 одсто у 2009. године, попео се на 26,7 одсто.

– Оно што је посебно неповољно, то је чињеница да је две петине незапослених у том статусу дуже од пет година, а само четвртина незапослених нема посао око годину дана – навео је податак Видојевић додајући да је висока стопа незапослености забележена међу младима, до 30 година старости.

Према последњим подацима из марта ове године, од 790.000 незапослених, удео младих је 27.000.
– Ипак, видим светло на крају тунела јер је влада свесна свих негативних трендова и потребе да својим активним мерама и залагањем да допринос да кренемо неким другим путем, зауставимо негативне трендове и отворимо перспективу, а важно је да се динамизира пословање у прерађивачкој индустрији, пољопривреди, информатици и енергетици – поручио је Видојевић.

Резултат таквих мера довели би у земљу инвестиције које би могле премашити и две милијарде евра, што би омогућило да се негативан тренд незапослености заустави и крене путем опоравка, навео је Тањугов саговоринк.

Он је као једну од мера навео истраживање које је покренула Национална служба за запошљавање (НСЗ), а које ће обухватити више од 10.000 послодаваца у земљи како би се утврдила листа потребних занимања, будући да је последњи пут начињена пре двадесет година.

– Треба да утврдимо и категоришемо око 2.000 занимања и тако бисмо дошли у ситуацију да ускладимо наше акте са актуелним светским трендовима, и да из наших спискова избацимо занимања која не постоје и које администрација не познаје и уврстимо нова која су потребна привреди и послодавцима – рекао је Видојевић.

Ситуација најстабилнија у страним фирмама
Када је реч о тржисту рада и пословању, најстабилнија ситуација је код страних фирми попут Фијата, Јуре и Гаспрома, и они строго воде рачуна о профилима које имају намеру да запосле, додао је Видојевић.

Неке анкете показале су да само 15 одсто послодаваца има намеру да ове године запосли нове раднике, 55 одсто је рекло да ће отпуштати, док 30 одсто није могло да се изјасни шта планира.

Око 50.000 послодаваца не уплаћује редовне доприносе запосленима, што је један од горућих проблема, подсетио је Видојевић, Као једно од решења у овом домену навео формирање централног регистра који би имао податке о степену извршења или неизвршења обавеза. На основу тога би се процениле даље мере, односно санкције како би се тај неповољан тренд довео на подношљиву меру, ако већ не може да се искорени.

Видојевић је рекао и да су представници Министарства рада упознали Мисију ММФ-а са стањем у области социјалних давања – тренутно у Србији је за око 850.000 грађана потребна помоћ државе, а пет одсто њих је на ивици сиромаштва. За ову годину, за те намене опредељено је око 30 милијарди динара.

– Пратићемо до краја године ситуацију, очекујемо позитивне помаке у сфери привреде и запошљавања који ће се одразити и на стање социјалних потреба – поручио је Видојевић.

“Инсистираћемо да не дође до замрзавања плата и пензија”

Министарство рада инстистираће на томе да никако не дође до смањења, односно замрзавања плата и пензија јер, како је рекао, ако би и даље посезали за мерама које реултирају смањењу куповних могућности грађана неће моћи да се обезбеди прилив буџестских средстава.

Мисију ММФ интересовало је и доношење измена и допуна Закона о раду и штрајку, а Видојевић је рекао да се то очекује до краја године и да је циљ да се донесе акт који ће подржати сви социјални партнери.

Он је рекао и да Закон о раду није доминантно значајни проблем и да није “реметилачки фактор” који смета привреди да би боље радила.

Највише отказа у прерађивачкој индустрији

Највећи број оних који су остали без посла је у области прерађивачке индустрије, што је последица пада реалних зарада и смањење куповне могућности становништва, јер самим тим што престаје потреба за производњом, престаје и потреба за ангажовањем радне снаге, упозорио је Видојевић.

Posted on May 27, 2013, in Људски ресурси. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: