Реструктурирање предузећа: Спас се не назире

С. БУЛАТОВИЋ | 15. мај 2013

Реструктурирање предузећа све ближе крају, а решења нема. Дозвола принудне наплате већини ће донети “катанац”.

ПОЧЕТАК јула следеће године могао би да донесе отказ већини од око 55.000 радника који тренутно раде у 175 предузећа у реструктурирању. Са последњим даном јуна 2014. ове фирме више неће бити заштићене од принудне наплате, а за већину ће то бити и званичан – крај. Током више од деценију, колико се број предузећа у реструктурирању само повећавао, држава, сматрају стручњаци, није нашла решење ни за једну од тих фирми, па је мало вероватно да ће се наредних месеци ситуација променити.

Предузећа у реструктурирању стварају 1,5 одсто бруто домаћег производа. Упошљавају пет одсто свих запослених у земљи. Од државе добијају између 55 и 100 милиона евра директних субвенција годишње, а сваке године генеришу још 220 милиона евра дугова. Пред државом је сада мало времена да пронађе одговор, који све ове године није успела да нађе, или да се припреми да плати велику социјалну цену њиховог гашења.

– Либерални одговор на питање шта са тим фирмама је једноставан. Скупите их и понудите на тржишту. Ако вреде, неко ће их купити – почела је дебату Кори Удовички, директор Центра за високе економске студије.

– Други одговор је да ће у том случају већина од тих 55.000 људи остати без посла. Има успешних државних предузећа, али зато не знам ни за један успешан пример реструктурирања у Србији. Ми данас немамо ниједну државну институцију која зна шта се дешава у привреди. Морамо да знамо одговор од којих средстава, шта и како ћемо направити од тих фирми. Ако то не знамо, онда је неолиберални одговор бољи.

Послодавци верују да ће цена реструктурирања бити све виша, а грађани, привреда и држава све ће је теже подносити. Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца, каже да је та цена сада много виша него пре 12 година.

Синдикати упозоравају, чуло се на округлом столу “Социјална цена реструктурирања јавних предузећа” да се не види шта надлежни раде како би наредни јун дочекали са јасном ситуацијом.

– Ми не знамо шта се планира у реиндустријализацији, нити знамо ко је креира – упозорио је Драган Матић из Индустријског синдиката. – Изгубиће се 60.000 радних места, а ми имамо укупно 300.000 радника у индустрији. Ко њих може да збрине? “Прва петолетка”, ФАП, ИМР, ИМТ, “Јумко”, “Беко”, “Клуз” – тих предузећа нема или их ускоро неће бити уколико нико о њима не буде водио рачуна.

Представници Привредне коморе Србије су признали да су Влади слали неколико група предлога како помоћи овим фирмама. На идеју о њиховој ревитализацији није било никаквог одговора. Надлежни су се определили да их одржавају у животу субвенцијама за плате.

ПОДРШКА ИМТ
ДРЖАВА ће ове године подржати ИМТ са 10 милиона евра. Председник Скупштине ИМТ-а Бранислав Ивковић најавио је да ће до краја ове године, број радника бити повећан за 200 младих стручњака – са садашњих 804, на више од 1.000. – План је да 2013. ИМТ произведе 1.500 трактора, а да 2014. та производња буде повећана на 5.000 трактора, уз планирани профит од 3,5 милиона евра – казао је Ивковић. – План је да ИМТ за пет година производи 15.000 трактора, а да 2018. чист профит буде 17,5 милиона евра. Дугови фабрике, без камате, у овом тренутку износе 25 милиона евра.

Posted on May 16, 2013, in Буџетлије. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: