Измена и допуна Закона о порезу на доходак грађана

1. Уставни основ за доношење закона

Уставни основ за доношење овог закона садржан је у члану 97. тач. 6. и 15. Устава Републике Србије, којима је предвиђено да Република Србија уређује и обезбеђује, поред осталог, порески систем и финансирање остваривања права и дужности Републике Србије, утврђених Уставом и законом.

2. Разлози за доношење закона

• Проблеми које Закон треба да реши, односно циљеви који се Законом постижу

Предложена законска решења имају следећа три основна циља.

1. Повећање хоризонталне и вертикалне праведности опорезивања дохотка грађана, односно начела да појединци једнаке економске снаге треба да сносе једнако пореско оптерећење, те да богатији појединци плаћају више пореза.

2. Смањење административних трошкова спровођења пореских обавеза, како за саме обвезнике, тако и за Пореску управу.

3. Усаглашавање и осавремењивање постојећих одредби у складу са променама других прописа, али и променама у изворима и облицима примања појединаца које су резултат промена у начину пословања наше привреде.

1) Најважније измене којима се подржава остваривање првог циља су:

а) Смањивање стопе пореза на зараде са 12% на 10% уз повећање неопорезивог износа са садашњих 8.776 динара на 11.000 динара. Повећање неопорезивог износа које прати смањење стопе додатно смањује ефективно пореско оптерећење најнижих зарада, најчешћих у радно-интензивним индустријама, попут текстилне. Ефективно пореско оптерећење минималне зараде смањује се са 8,6% на 6,4%. Истовремено, овим путем, повећана је и посредна пореска прогресија која такође зависи од висине неопорезивог износа. Промена пореске стопе и неопорезивог износа код зарада повезана је са повећањем стопе доприноса за обавезно пензијско и инвалидско осигурање из зараде (са 11% на 13%) предложено изменама Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање. На овај начин, смањена су пореска давања која, по дефиницији, не представљају основ за непосредно остваривање било којих права обвезника, док су повећања давања која обвезнику представљају непосредни основ за остваривање права на пензијско и инвалидско осигурање. Истовремено, промене стопе пореза и пензијско инвалидског доприноса одмерене су тако да укупно дејство ових промена узетих заједно смањује укупно фискално оптерећење привреде, којој би се трошкови по овом основу на годишњем нивоу смањили за око 1,7 милијарди динара.

б) Увођење личне зараде предузетника који порез плаћају на стварно остварен приход од самосталне делатности као основице за порез на зараду и доприносе за обавезно социјално осигурање. Садашње решење, према којем је основица и пореза и доприноса за предузетнике опорезива добит предузетника, ствара неоправдану разлику у висини пореског оптерећења између предузетника и власника привредног друштва. Наиме, део нето прихода од самосталне делатности предузетника по својој економској суштини представља зараду, а део приход од капитала. Постојеће решење, онемогућава пореско признавање ове разлике и целокупну добит предузетника третира као приход од рада. Тиме је онај део добити предузетника који представља приход од капитала вишеструко опорезован од упоредивог прихода власника привредног друштва. Номинална пореска стопа коју се плаћа на добит привредног друштва сада износи 15%, док на нето приход из самосталне делатности укупно фискално оптерећење (због доприноса за обавезно социјално осигурање који се плаћају на добит предузетника) износи 45,8%. Увођењем концепта личне зараде предузетника, овим обвезницима се омогућава да сами одреде који део њиховог нето прихода представља примање од рада на који плаћају порезе и доприносе на зараду, као и сви остали обвезници пореза и доприноса на зараде, а који део представља добит на који се примењује стопа од 10%. Имајући у виду да се приходи физичког лица од дивиденде опорезују још једном код исплате дивиденде по номиналној стопи од 15%, а да приходи предузетника улазе у основицу годишњег пореза на доходак (уколико је збир свих његових прихода који се опорезују порезом на годишњи доходак изнад неопорезивог износа од три просечне годишње бруто зараде у Републици) који се плаћа по стопи од 10%, однос 15% (за део прихода изнад шест просечних бруто зарада), предложено решење би приближно уједначило пореско оптерећење које се плаћа на приходе из ова два извора.

в) Утврђивање прихода од издавања непокретности као прихода од капитала довело би до изједначавања пореског оптерећења на приходе који у суштинском економском смислу потичу из истог извора – од капитала. Према садашњем решењу приходи од издавања имовине опорезују по ефективно вишој стопи од 16% у односу на друге приходе од капитала који се опорезују по номиналној стопи од 15% (ефективна је и нижа имајући у виду пореске кредите), што представља нарушавање начела хоризонталне пореске праведности. Стога је предложено, прво, да се стварни приходи од издавања непокретности сврстају у приходе од капитала и друго, да висина ефективне пореске стопе износи 15% (20% уз 25% нормираних трошкова).

г) Предложено увођење опорезивања приписаног прихода на власништво на непокретностима би обезбедило постизање три циља.

Први је, свођење прилика за пореске утаје непријављивањем прихода од издавања непокретности на занемарљив проценат. Садашња ситуација је управо обрнута: број обвезника који пријављује ове приходе у ситуацији у којој су и закупац и закуподавац физичка лица је занемарљив. О томе сведочи и чињеница да је укупан порески приход по овом основу у 2012. години износио 125 милиона динара, упркос томе што у Србији према попису из 2011. године постоји око 750.000 више стамбених јединица него домаћинстава. Када се процене могући порески приходи само од половине ових стамбених јединица долази се до износа од око 5 милијарди динара. Поређење овог потенцијалног и стварног пореског прихода даје слику размера пореске евазије по овом основу.

Други циљ је изједначавање пореског третмана приноса на различите облике акумулиране имовине: на уштеђевину која је депозит у банци када се плаћа порез на камату, и на акумулирани капитал уложен у некретнину од које се остварује принос.

Трећи циљ је да се подстакне активација неискоришћеног капитала, у случају у којем се некретнина заиста не издаје, односно да се плати порез на нерационално економско понашање – да се капитал инвестира у непродуктивне сврхе уместо у друге, продуктивније облике имовине. Имајући у виду да овај трећи циљ треба да се односи само на сразмерно имућне појединце који поседују некретнине а не користе их у продуктивне сврхе, од опорезивања приписаног прихода изузети су: стан, односно стамбени објекат где власник има пријављено пребивалиште; објекти и земљиште које власник користи за обављање самосталне делатности на које плаћа порез на стварни приход; пољопривредно земљиште физичког лица које у власништву има највише 5 хектара пољопривредног земљишта, као и све непокретности на које се плаћа порез на закупнину. При томе се као основица за примену ефективне пореске стопе од 15% (20% уз нормиране трошкове од 25%) узима 3% тржишне вредности непокретности умањене за динарску противвредност 50.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан утврђивања пореза. На тај начин се и обвезници чија је друга непокретност тржишне вредности мање од 50.000 евра практично ослобађају обавезе за овај порез. Додатно, обвезници – власници пољопривредног земљишта који су га привели намени (подизање нових засада) ослобађају се ове обавезе у периоду од 5 година од подизања нових засада.

Треба додати и да се при предлагању увођења пореза на приписани приход од власништва на непокретности имало у виду да овакав облик опорезивања имају и бројне земље ЕУ/ОЕЦД. Тако међу земљама које примењују одређену варијанту опорезивања импутираног дохотка од непокретности спадају и Холандија, Белгија, Лускембург, Шпанија, Швајцарска, Италија, Пољска. Неке од њих у основицу укључују и некретнину у којој власник живи (Луксембург, Белгија), а неке само остале некретнине. Такође, у некима од њих се основицом сматра фиксни проценат тржишне вредности некретнине, а у другима је основица већа вредност од: процента тржишне вредности некретнине или уговореног износа закупнине.

Имајући у виду да су као обвезници пореза на приписани приход и власници пољопривредног земљишта површине веће од 5 хектара, предложено је и потпуно укидање пореза на катастарски приход, који се у претходних десетак година није ни наплаћивао.

2) Најважнија измена која представља значајно административно унапређење, односно омогућава постизање другог основног циља предложеног Закона: смањење административних трошкова спровођења пореских обавеза, јесте увођење самоопорезивања као начина утврђивања пореске обавезе за већи круг обвезника.

Предложено је да се пореска обавеза утврђује самоопорезивањем:

– на приходе од самосталне делатности предузетника који води пословне књиге;
– на капиталне добитке;
– на приходе које исплаћује исплатилац који није правно лице или предузетник, и то: на приходе од ауторских и сродних права и права индустријске својине; камате; стварне приходе од издавања непокретности и давања у закуп покретних ствари; остале приходе,
– као и у свим случајевима у којима порез не обрачуна исплатилац прихода, када остварује зараде и друге приходе у или из друге државе, код дипломатског или конзуларног представништва стране државе, односно међународне организације или код представника и службеника таквог представништва, односно организације, као и ако од нерезидентног исплатиоца остварује зараду по основу правила награђивања (опције на акције и др.).

Поред претходно наведене, измене која би као резултат имале смањење трошкова спровођења пореских прописа су и:

– изузимање из обавезе плаћања пореза на друге приходе ако се исплата врши физичким лицима која нису запослена код исплатиоца упућеним на рад по налогу послодавца а у вези са делатношћу послодавца;
– изузимање из обавезе плаћања пореза на друге приходе дужника, када банка отпише потраживање према дужнику условом да су трошкови утужења тог дужника већи од укупног износа потраживања банке од овог дужника; – јасно законско дефинисање услова за настанак и престанак пореског резидентства обвезника.

3) У најбитније измене којима се постиже осавремењивање и усаглашавање постојећих законских одредби спада следеће.

а) Увођење јасних правила за укључивање различитих облика исплате подстицајног дела зараде запосленима (бонуси, акцији, опције на акције и други видови награђивања запослених) независно од тога да ли их исплаћује непосредно послодавац или лице повезано са послодавцем. Ова измена представља усаглашавање са развојем тржишта рада и система запошљавања радне снаге и све чешћом праксом да као подстицајни део зараде запослени добијају акције или друга слична права не само непосредно од послодавца, већ и од привредног друштва које је власник привредног друштва у којем су запослени.

б) Повећање дозвољене вредности промета на који се може плаћати порез од самосталне делатности на паушално утврђен приход са 3.000.000 на 6.000.000 динара. Ова измена представља усаглашавање са прошлогодишњим изменама Закона о порезу на додату вредност којим је граница за обавезно евидентирање обвезника пореза на додату вредност подигнута са 4.000.000 на 8.000.000 динара.

в) Сужавање обима делатности којима се право на паушално опорезивање може признати, којим се делатности из области правних послова, рачуноводствених, књиговодствених и ревизорских послова, послова пореског саветовања, рекламирања и истраживања тржишта, као и из области здравствене делатности, изузимају из права на паушално опорезивање. Овом изменом усаглашавају се врсте делатности које имају право на паушално опорезивање са сврхом постојања овог права, а она се, пре свега, огледа у томе да вођење књига не представља несразмеран трошак предузетнику имајући у виду обим и врсту посла.

г) Премије добровољног здравственог осигурања које послодавац плаћа за запослене

– осигуранике, у складу са посебним прописима који уређују ту област, изузимају се из основице за опорезивање зараде до прописаног месечног неопорезивог износа. На овај начин, поред подстицаја овог облика погодности које послодавац пружа запосленом, одредбе закона усаглашавају се са исказаним преференцијама запослених којима се даје прилика за избор између додатног пензијског или додатног здравственог осигурања.

д) Уведено је пореско ослобођење по основу капиталног добитка код исплата акумулираних средстава из добровољних пензијских фондова које се исплаћују сагласно закону који уређује ту област. Тиме се стварају услови да грађани буду мотивисани да издвајају средстава у оквиру система капитализоване штедње за старост, јер се порески третман овог вида штедње изједначава са пореским третманом штедње на динарске депозите (прописано пореско ослобођење на приход од камате на ове депозите).

Поред наведених усаглашавања, предложене измене доносе и терминолошка усаглашавања са већ спроведеним изменама других непореских прописа.

У формалноправном смислу, садржај и рокови за подношење преских пријава и плаћање пореске обавезе усаглашавају се са предложеним изменама.

На крају, потребно је указати да у односу на порез на доходак грађана не постоје обавезујући прописи Европске уније са којима је потребно вршити усаглашавање.

• Разматране могућности да се проблеми реше и без доношења Закона

Имајући у виду да је реч о елементима система и политике јавних прихода који се, сагласно одредбама Закона о буџетском систему (“Службени гласник РС” бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11 и 93/12), уводе законом, то значи да се измене и допуне тих елемената могу вршити само законом. Према томе, како се материја која се уређује овим законом односи на опорезивање прихода грађана и спада у законодавну регулативу, није разматрано, нити је било основа за разматрање њеног уређења другим законом или подзаконским актом.

• Зашто је доношење Закона најбољи начин за решавање проблема

С обзиром да се ради о законској материји, одређена постојећа законска решења једино је и могуће мењати и допуњавати доношењем закона, тј. изменама и допунама закона.

Уређивањем порескоправне материје законом, даје се допринос правној сигурности и обезбеђује доступност јавности у погледу вођења пореске политике, с обзиром да се закон као општи правни акт објављује и ствара једнака права и обавезе за све субјекте који се нађу у истој порескоправној ситуацији.

ИИИ. Објашњење основних правних института и појединачних решења

Уз члан 1.

Предложена је измена члана 2. Закона о порезу на доходак грађана (“Службени гласник РС”, бр. 24/01, 80/02, 80/02-др. закон, 135/04, 62/06, 65/06-исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/1, 91/11-УС, 93/12 и 114-УС – у даљем тексту: Закон о порезу на доходак грађана), тако што се у ставу 2. овог члана, код прописивања опорезивог прихода прецизира бруто приход као стварни или приписани бруто приход који је по неком од основа из члана 3. овог закона остварио порески обвезник.

Уз члан 2.

Предложено је да се измени члан 3. Закона о порезу на доходак грађана у смислу да се приходи од пољопривреде и шумарства и приходи од непокретности искуче од опорезивања порезом на доходак грађана као такве врсте прихода. Наиме, према предложеном концепту опорезивања, приходи од пољопривреде и шумарства опорезивали би се као приходи од самосталне делатности, а приходи од непокретности као приходи од капитала, односно као остали приходи у зависности од тога да ли непокретности изнајмљује власник или лице које није власник тих непокретности.

Уз члан 3.

Предложено је да се измени члан 4. Закона о порезу на доходак грађана тако да се на поједине врсте прихода из члана 3. овог закона порез на доходак грађана плаћа самоопорезивањем. По предложеном решењу, самоопорезивањем се порез утврђује и плаћа на приходе од самосталне делатности предузетника који води пословне књиге, на капиталне добитке, на приходе које исплаћује исплатилац који није правно лице или предузетник, а то су приходи од ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине, камате, стварни приходи од издавања непокретности и давања у закуп покретних ствари и остали приходи из члана 85. Закона о порезу на доходак грађана.

Уз члан 4.

Предложена је измена члана 7. Закона о порезу на доходак грађана из разлога потребе да се прецизира појам резидентства физичког лица, у смислу одређивања дана боравка и напуштања територије Републике, пореске године која претходи и оној која следи години доласка у Републику, као и прецизирање резидентства Републике у случају када је физичко лице из Републике упућено у другу државу ради обављања послова у дипломатском или конзуларном представништву Републике, односно обављања послова за Републику у међународним организацијама.

Уз члан 5.

Предложене су измене у члану 9. Закона о порезу на доходак грађана, и то: у ставу 1. тачка 16) је брисана, а тач. 22), 24) и 25) су измењене. Брисањем тачке 16) укида се изузимање из дохотка за опорезивање примања остварених по основу накнада за рад лица у органима за спровођење избора или за попис становништва. Тач. 22) и 24) измењене су ради прецизирања и усклађивања са прописима који уређују Војску Србије и област пољопривреде. Наиме, Законом о Војсци Србије (“Службени гласник РС”, бр. 116/07, 88/09 и 101/10-др. закон), у члану 91. прописана су новчана примања војника, ученика и кадета војношколских установа и лица на другом стручном оспособљавању за официре и подофицире која одреди министар одбране. У тачки 25) врши се брисање дела који се односи на лица којима се исплаћује ПДВ надокнада, имајући у виду да се предложеним изменама приход од пољопривреде и шумарства обрачунава и плаћа на стварни приход а да катастарски приход није више предмет опорезивања овим законом. Поред ових измена, у ставу 2. врши се измена у терминолошком смислу.

Уз члан 6.

Предложена је измена члана 12а Закона о порезу на доходак грађана којим је уређено усклађивање динарских износа годишњим индексом потрошачких цена, у циљу усклађивања са изменама члана 83. Закона о порезу на доходак грађана којим је уређено опорезивање добитака од игара на срећу, имајући у виду да је изменама предложено укидање неопорезивог износа код опорезивања добитака које физичко лице оствари од игре на срећу.

Уз члан 7.

Предложена је измена члана 13. Закона о порезу на доходак грађана у смислу прописивања да се зарадом обухвате и исплаћене личне зараде предузетника, као и примања која запослени оствари од лица које се, у смислу Закона о порезу на добит правних лица (“Службени гласник РС”, бр. 25/01, 80/02-др. закон, 80/02, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11 и 119/12), сматра повезаним лицем са послодавцем, а која су у вези са радом физичког лица код послодавца. Чланом 59. Закона о порезу на добит правних лица прописано је да се лицем повезаним са обвезником сматра оно физичко или правно лице у чијим се односима са обвезником јавља могућност контроле над обвезником (у случају посредног или непосредног поседовања најмање 25% акција или удела) или значајнијег утицаја на пословне одлуке (поред случаја предвиђеног за контролу над обвезником, то је случај и када лице посредно или непосредно поседује најмање 25% гласова у обвезниковим органима управљања). Лицима повезаним са обвезником, према одредбама тог закона, сматрају се брачни или ванбрачни друг, потомци, усвојеници и потомци усвојеника, родитељи, усвојиоци, браћа и сестре и њихови потомци, дедови и бабе и њихови потомци, као и браћа и сестре и родитељи брачног или ванбрачног друга, као и лица које је са обвезником повезано на начин предвиђен у случају контроле над обвезником или значајнијег утицаја на пословне одлуке обвезника.

Уз члан 8.

У члану 14. Закона о порезу на доходак грађана предложено је да се зарадом сматрају акције које запослени добије од послодавца или са послодавцем повезаног лица на којима стиче право располагања у тренутку стицања, као и акције које запослени добије на основу правила награђивања (опције на акције и др.). За зараду у виду акција које запослени добије од послодавца или од са послодавцем повезаног лица и акција које запослени добије на основу правила награђивања од тих лица, основицу пореза на зараде представља тржишна вредност акција увећана за припадајуће обавезе из зараде у тренутку стицања права располагања над акцијама, а у случају куповине акција од послодавца или од са послодавцем повезаног лица по повлашћеној цени основицу пореза на зараду чини разлика између тржишне цене тих акција у тренутку стицања и износа који је запослени платио.

Уз члан 9.

Предложена је измена члана 14а став 1. тачка 2) Закона о порезу на доходак грађана, као и прецизирање одредаба ст. 2. и 3. овог члана у смислу да се вредност примања запосленог по основу коришћења службеног возила и другог превозног средства у приватне сврхе и коришћења стамбених зграда које су у власништву послодавца или на располагању послодавца по основу закупа или по другом основу (примања запосленог која имају порески третман зараде) умањују за износ који је запослени платио за коришћење возила, односно за износ који је запослени платио на име закупнине.

Уз члан 10.

У члану 14б Закона о порезу на доходак грађана, у оквиру става 2, предложено је да се од опорезивања порезом на зараду, поред изузимања од опорезивања које је већ прописано овим чланом – за премију коју послодавац плаћа за све запослене код колективног осигурања од последица незгоде, укључујући осигурање од повреда на раду и професионалних обољења и колективног осигурања за случај тежих болести и хируршких интервенција и пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, који послодавац плаћа за запослене чланове добровољног пензијског фонда, изузме и премија добровољног здравственог осигурања, у складу са посебним прописима који уређују наведене области, до износа који је ослобођен од плаћања доприноса сагласно закону који уређује доприносе за обавезно социјално осигурање (5.214 динара).

Уз члан 11.

У члану 15а став 2. Закона о порезу на доходак грађана предложено је прецизније уређивање основице пореза на зараду, односно износ умањења зараде за лице које ради са непуним радним временом, лице које остварује пуно радно време код два или више послодаваца, као и за лице које остварује непуно радно време код два или више послодаваца. Предложено је повећање неопорезивог износа на 11.000 динара.

Уз члан 12.

У члану 16. Закона о порезу на доходак грађана предложено је да се стопа пореза на зараде смањи са 12% на 10%.

Уз члан 13.

Овим чланом предложено је брисање члана 17. Закона о порезу на доходак грађана, који се односи на основицу пореза на зараде физичких лица – резидената Републике који су упућени у иностранство ради обављања послова за правна лица – резиденте Републике.

Уз члан 14.

Предложена је измена члана 21а Закона о порезу на доходак грађана у смислу да се не плаћа порез на зараде на премију за добровољно здравствено осигурање коју послодавац обуставља и плаћа из зараде запосленог – осигураника укљученог у добровољно здравствено осигурање у земљи, у складу са законима који уређују добровољно здравствено осигурање и актима донетим за спровођење закона, као и прецизирање у делу који се односи на пензијски допринос у добровољни пензијски фонд који послодавац обуставља и плаћа из зараде запосленог – члана добровољног пензијског фонда, по закону који уређује добровољне пензијске фондове и пензијске планове. Такође, предложено је да укупан износ који може бити предмет наведеног ослобођења збирно не може бити већи од 5.214 динара месечно.

Уз члан 15.

Овим чланом предложено је брисање члана 21б Закона о порезу на доходак грађана.

Уз члан 16.

Овим чланом предложено је брисање је друге главе и одредаба чл. 22. до 30. Закона о порезу на доходак грађана које се односе на опорезивање прихода од пољопривреде и шумарства. Наведена измена се врши због тога што стварни приходи од пољопривреде и шумарства, у складу са предложеним изменама Закона, постају предмет опорезивања порезом на приходе од самосталне делатности.

Уз члан 17.

У оквиру члана 31. Закона о порезу на доходак грађана предложено је да предмет опорезивања прихода од самосталне делатности обухвати стварни приход од делатности пољопривреде и шумарства.

Уз члан 18.

Новододати став 2. члана 32. Закона о порезу на доходак грађана односи се на обвезника пореза на приходе од самосталне делатности по основу стварних прихода од пољопривреде и шумарства. Обвезник тог пореза је физичко лице – носилац породичног пољопривредног газдинства који је уписан у регистар пољопривредних газдинстава у складу са прописима који уређују ту област.

Уз члан 19.

Поред правно-техничке редакције, предложено је брисање става 3. члана 33. Закона о порезу на доходак грађана којим је уређено утврђивање опорезиве добити предузетнику-оснивачу, чиме се врши усклађивање са Законом о привредним друштвима (“Службени гласник РС”, бр. 36/11 и 99/11), према коме су власници постојећих ортачких радњи дужни да своју форму обављања делатности промене у правну форму привредног друштва прописану тим законом, најкасније до 1. марта 2013. године, а ако власници постојећих ортачких радњи регистру привредних субјеката не пријаве промену правне форме у наведеном року, регистратор који води регистар привредних субјеката по службеној дужности ће их превести у правну форму ортачког друштва.

У з члан 20.

Члан 35. Закона о порезу на доходак грађана односи се на исказивање у пореском билансу предузетника података о усклађивању прихода и расхода, утврђивању капиталних добитака и губитака и пореском третману губитака из ранијих година у складу са одребама Закона о порезу на добит правних лица. Предложено је да начин на који предузетници у пореском билансу исказују трансферне цене подзаконским актом ближе уреди министар.

Уз члан 21.

Предложена је измена члана 35а Закона о порезу на доходак грађана у циљу усклађивања са Законом о порезу на добит правних лица у погледу износа и начина признавања амортизације сталних средстава које је предузетник исказао као расход у својим пословним књигама.

Уз члан 22.

Предложена је измена члана 37а Закона о порезу на доходак грађана у смислу да се, поред трошкова службеног путовања до износа из члана 18. став 1. тач. 2) до 4) Закона о порезу на доходак грађана, предузетницима признаје као расход у пореском билансу исплаћена лична зарада, као новчани износ који предузетник исплати и евидентира у пословним књигама као своје месечно лично примање, увећан за припадајуће обавезе из зараде.

Уз члан 23.

У оквиру члана 40. Закона о порезу на доходак грађана којим се уређује паушално опорезивање предузетника, предложене су измене у ставу 2. овог члана, којим је предвиђено да се право на паушално опорезивање не може признати предузетницима који обављају делатност из области правних послова, рачуноводствених, књиговодствених и ревизорских послова, послова пореског саветовања, рекламирања и истраживања тржишта, као и из области здравствене делатности, при чему се предметне делатности опредељују у складу са Класификацијом делатности. Поред тога, предложена је измена висине промета предузетника која опредељује право на паушално опорезивање, тако што је предложено да право на паушално опорезивање немају предузетници који у години која претходи години за коју се утврђује порез, односно чији је планирани промет када почиње обављање делатности већи 6.000.000 динара, уместо досадашњег износа од 3.000.000 динара.

Уз члан 24.

Предлаже се измена става 1. члана 41. Закона о порезу на доходак грађана, који се односи на критеријуме и елементе за паушално опорезивање предузетника.

Уз члан 25.

Предлаже се измена члана 43. Закона о порезу на доходак грађана у циљу усклађивања са Законом о привредним друштвима (“Службени гласник РС”, бр. 36/11 и 99/11) према коме су власници постојећих ортачких радњи дужни да своју форму обављања делатности промене у правну форму привредног друштва прописану овим законом, најкасније до 1. марта 2013. године, а ако власници постојећих ортачких радњи регистру привредних субјеката не пријаве промену правне форме у наведеном року, регистратор који води регистар привредних субјеката по службеној дужности ће их превести у правну форму ортачког друштва.

Уз члан 26.

Предложена је измена члана 61. Закона о порезу на доходак грађана којим је уређен предмет опорезивања порезом на приходе од капитала. Поред камате по основу зајма, штедних и других депозита и по основу дужничких и сличних хартија од вредности, дивиденди и учешћа у добити и приноса од инвестиционе јединице отвореног инвестиционог фонда, уведене су нове категорије прихода од капитала – стварни приход од издавања сопствених непокретности и приписани приход од власништва на непокретностима. Стварни приход од издавања сопствених непокретности је закупнина у коју се урачунава и вредност свих извршених обавеза и услуга на које се обавезао закупац, осим обавеза плаћања трошкова који су настали током закупа, а који зависе од обима потрошње закупца (као што су нпр. трошкови електричне енергије, телефона и сл.). Предложено је да се непокретностима сматрају земљиште (грађевинско, пољопривредно, шумско и др.) и стамбене, пословне и друге зграде, станови, пословне простопије, гараже и други надземни и подземни грађевински објекти, односно њихови делови. Такође, предложено је да се приписани приход од власништва на непокретностима не утврђује за стан, односно стамбени објекат где власник има пријављено пребивалиште, објекте и земљиште које власник користи за обављање самосталне делатности за коју плаћа порез на стварни приход, пољопривредно земљиште које је у власништву физичког лица а чија је површина до 5 хектара, као и на непокретности које изнајмљује и по том основу плаћа порез на стварни приход.

Уз члан 27.

Предложене су измене члана 63. Закона о порезу на доходак грађана који уређује опорезиви приход од капитала. Опорезиви приход од капитала за стварни приход од издавања сопствених непокретности чини бруто приход умањен за нормиране трошкове у висини од 25%, а уколико је он остварен изнајмљивањем станова, соба и постеља путницима и туристима за које је плаћена боравишна такса нормирани трошкови се признају у висини од 50% бруто прихода. Опорезиви приход од капитала за приписани приход од власништва на непокретностима за календарску годину чини 3% тржишне вредности непокретности умањене за нормиране трошкове у висини од 25%, с тим да се тржишна вредност непокретности утврђује као разлика између збира тржишних вредности непокретности у власништву обвезника и динарске противвредности од 50.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан утврђивања пореза. Поред тога, ако је приход од стварног прихода од издавања сопствених непокретности мањи од приписаног прихода од власништва на непокретностима, надлежни порески орган ће опорезиви приход утврдити у висини приписаног прихода.

Уз члан 28.

Предложено је да се по стопи од 20% опорезују стварни приход од издавања сопствених непокретности и приписани приход од власништва на непокретностима.

Уз члан 29.

Поред већ прописаних пореских ослобођења од плаћања пореза на приходе од капитала (на динарска средства по основу штедних и других депозита – орочених или по виђењу, по основу дужничких хартија од вредности, у смислу прописа којима је уређено тржиште капитала, чији је издавалац Република, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или Народна банка Србије), изменом члана 65. Закона предложено је да се пропише ослобођење за приписани приход од власништва на непокретностима: ако су на земљишту подигнути насипи, канали и уставе, одбрамбени врбаци и други слични засади, ровови и други објекти од земље намењени за одбрану од поплава, за одводњавање, наводњавање или заштиту од ерозије; ако земљиште чини заштићену околину око проглашених споменика културе и заштићених објеката природе; ако је земљиште које није било обрадиво, улагањем обвезника постало обрадиво – пет година од привођења намени земљишта; ако су на земљишту подгнути нови воћњаци и виногради – пет година од почетка садње воћњака, односно винове лозе.

Уз члан 30.

Предложено је брисање Шесте главе и одредаба чл. 66. до 71. Закона, којима је уређено опорезивање прихода од непокретности у циљу усклађивања се осталим предложеним изменама Закона о порезу на доходак грађана.

Уз члан 31.

Предложена је измена члана 72. Закона о порезу на доходак грађана у смислу уређења појма капиталног добитка и капиталног губитка. По предложеном решењу капиталним добитком, односно губитком у смислу овог закона сматра се разлика вредности остварене преносом и набавне вредности стварних права на непокретностима, ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине и удела у капиталу правних лица, акција и осталих хартија од вредности, укључујући и инвестиционе јединице, осим инвестиционих јединица добровољних пензијских фондова.

Уз члан 32.

Предложена је измена члана 72а Закона о порезу на доходак грађана у погледу изузимања од опорезивања порезом на капиталне добитке. Тако, капиталним добитком, односно губитком у смислу овог закона не сматра се разлика која је настала преносом права у случају када су стечена наслеђем у првом наследном реду, када се пренос врши између брачних другова и крвних сродника у правој линији, у случају преноса који се врши између разведених брачних другова, а у непосредној је вези са разводом брака, када се преносе дужничке хартије од вредности у складу са прописима који уређују издавање и промет ових хартија од вредности и када је обвезник права која је пренео, пре преноса имао у свом власништву непрекидно најмање десет година.

Уз члан 33.

Предложена је измена члана 73. Закона о порезу на доходак грађана у смислу брисања става 5. тог члана, којим је уређена продајна цена код повлачења акумулираних средстава из добровољног пензијског фонда из разлога усклађивања са осталим изменама.

Уз члан 34.

Предложена је измена члана 74. Закона о порезу на доходак грађана у циљу прецизнијег уређивања набавне вредности за сврху утврђивања капиталног добитка код преноса непокретности коју је обвезник сам изградио, код преноса непокретности у изградњи, набавна вредност инвестиционе јединице, код хартија од вредности којима се тргује на уређеном тржишту капитала у складу са законом који уређује тржиште капитала, а ако у периоду од годину дана није било трговине том хартијом од вредности, набавном вредношћу сматра се најнижа забележена цена у години у којој је било трговања. Код хартија од вредности којима се не тргује на тржишту капитала, набавном вредношћу сматра се вредност коју обвезник документује као стварно плаћену, односно, ако то не учини, њена номинална вредност, а ако је реч о акцијама без номиналне вредности сразмерни део нето имовине друштва у моменту стицања.

Уз члан 35.

Предложено је брисање члана 79а Закона о порезу на доходак грађана којим је прописано ослобођење од пореза на капитални добитак у случају када се повучена акумулирана средства по основу удела члана у нето имовинио добровољног пензијског фонда уложе у куповину ануитета у друштву за осигурање из разлога усклађивања са осталим изменама.

Уз члан 36.

Предложено је прецизирање члана 82. Закона о порезу на доходак грађанау циљу прецизирања утврђивања приход од давања у закуп покретних ствари.

Уз члан 37.

Предложена је измена члана 83. Закона о порезу на доходак грађана у смислу да се појединачним добитком од игре на срећу сматра свака појединачна исплата, односно додела добитка која се у складу са законом о играма на срећу исплаћује, односно додељује обвезнику. Поред тога, предложено је укидање ослобођења од опорезивања добитака од игара на срећу.

Уз члан 38.

У оквиру члана 84. Закона о порезу на доходак грађана додат је став 4. којим се предвиђа индексирање износа уплаћених средстава по основу стицања инвестиционих јединица добровољног пензијског фонда из става 3. истог члана годишњим индексом потрошачких цена од дана када се повучена акумулирана средства по основу удела члана у нето имовини добровољног пензијског фонда уложе у куповину ануитета у друштву за осигурање до дана исплате накнаде из осигурања лица.

Уз члан 39.

Предложене су измене члана 85. Закона о порезу на доходак грађана у смислу да се осталим приходима физичког лица сматра и узимање из имовине и коришћење услуга привредног друштва од стране власника друштва за њихове приватне потребе, примања која, сагласно закону који уређује рад, оствари запослени по основу учешћа у добити оствареној у пословној години, као и приходи које оствари физичко лице издавањем непокретности које нису у његовом власништву (подзакуп), а по том основу не плаћа порез на стварни приход од самосталне делатности. Такође, предложена је и измена одредбе става 4. тачка 3) члана 85. Закона о порезу на доходак грађана у смислу да се од плаћања пореза на друге приходе, до износа који је прописан чланом 18. тач. 2) до 4) Закона о порезу на доходак грађана, изузимају документоване накнаде трошкова службених путовања лицима која су упућена на рад по налогу послодавца а у вези са делатношћу послодавца. Измене у ставу 5. овог члана односе се на изузимање од плаћања пореза на друге приходе за примања клијената банке када банка отпише потраживање према дужнику под прописаним условима, а изменом става 6. уређено је ослобођење од плаћања пореза на друге приходе у случају када дужник по основу уговора о поравнању који закључи са банком прода непокретност за коју је добио кредит, а средства остварена продајом те непокретности уплати банци на име враћања кредита.

Уз члан 40.

Сагласно измени члана 87. Закона о порезу на доходак грађана, обавезом плаћања годишњег пореза на доходак грађана обухваћени су, поред резидената за доходак остварен на територији Републике и у другој држави, и нерезиденти за доходак који остваре по основу рада обављеног на територији Републике Србије. Измењен је став 4. овог члана у смислу да се доходак који подлеже опорезивању годишњим порезом увећава за приход који, у календарској години за коју се утврђује годишњи порез, обвезник оствари по основу права на повраћај доприноса за обавезно социјално осигурање.

Уз члан 41.

Предложена је измена назива четвртог дела који се односи на утврђивање и наплату пореза додавањем дела који се односи на подношење пореске пријаве.

Уз члан 42.

Предложена је измена у члану 92. Закона о порезу на доходак грађана у смислу продужавања рока за подношење пореске пријаве за годишњи порез на доходак грађана са 15. марта на 15. мај.

Уз члан 43.

Предложена је измена члана 93. Закона о порезу на доходак грађана у циљу усаглашавања са осталим изменама.

Уз члан 44.

Предложене су измене члана 94. Закона о порезу на доходак грађана у смислу прописивања да предузетник, између осталог, у пореској пријави исказује и процену месечне аконтације.

Уз члан 45.

Предложене су измене члана 95. Закона о порезу на доходак грађана које се односе на рокове за подношење пореске пријаве за пренос права по основу којег може настати капитални добитак или губитак, за стварне приходе од издавања непокретности, приходе по основу давања у закуп покретних ствари, за приписани приход и др.

Уз члан 46.

Предложене су измене члана 98. Закона у смислу да се пореска пријава за приходе од самосталне делатности подноси пореском органу на чијој територији обвезник има регистровано седиште, као и усклађивање са осталим изменама.

Уз члан 47.

Продложено је правнотехничко усаглашавање одредаба.

Уз члан 48.

Предложено је да се по решењу надлежног пореског органа утврђује и плаћа порез на паушални приход од самосталне делатности, приписани приход од власништва на непокретности и годишњи порез на доходак грађана.

Уз члан 49.

Предложен је нови члан 100а Закона о порезу на доходак грађана којим се наводе приходи на које се порез утврђује и плаћа самоопорезивањем, а то су: приходи од самосталне делатности предузетника који води пословне књиге, капитални добици, приходи које исплаћује исплатилац који није правно лице или предузетник (приходи од ауторских и сродних права и права индустријске својине, камате, стварни приходи од издавања непокретности и давања у закуп покретних ствари и остали приходи из члана 85. Закона о порезу на доходак грађана). Такође, предложено је да ако порез не обрачуна исплатилац прихода, обавезу утврђивања пореза самоопорезивањем има и обвезник који остварује зараде и друге приходе у или из друге државе, код дипломатског или конзуларног представништва стране државе, односно међународне организације или код представника и службеника таквог представништва, односно организације, као и ако од нерезидентног исплатиоца остварује зараду по основу правила награђивања (акцијске опције и др.).

Уз члан 50.

Предложена је измена наслова изнад члана 101. Закона који се односи на начин утврђивања и доспелост пореза по одбитку.

Уз члан 51.

Члан 101а Закона о порезу на доходак грађана се брише, имајући у виду да су одредбе овог члана предложеним изменама и допунама постале део члана 15а Закона.

Уз члан 52.

Предложено је брисање члана 107. Закона о порезу на доходак грађана у циљу усаглашавања са осталим изменама.

Уз члан 53.

Предложене су измене члана 107а Закона о порезу на доходак грађана у смислу омогућавања накнадног достављања потврде о резидентности надлежном пореском органу и признавања разлике између износа плаћеног и износа пореза за који би постојала обавеза плаћања да је обвезник у моменту исплате прихода располагао потврдом о резидентности као више плаћеног пореза.

Уз чл ан 54.

Предложено је да се измени наслов изнад члана 109. и члан 109. Закона о порезу на доходак грађана којим се уређује начин утврђивања пореза по решењу од стране надлежног пореског органа за приходе од самосталне делатности, на приписани приход од власништва на непокретностима и на годишњи порез на доходак грађана.

Уз члан 55.

Предложени су рокови за плаћање пореза који се утврђују решењем надлежног пореског органа.

Уз члан 56.

Предложено је додавање наслова изнад члана 111. Закона о порезу на доходак грађана, као и измена члана 111. овог закона у смислу прописивања начина утврђивања коначне и аконтативне пореске обавезе у пореској пријави за предузетника који води пословне књиге за порески период за који се пријава подноси, као и обавеза плаћања тог пореза.

Уз члан 57.

Предложене су измене члана 112. Закона о порезу на доходак грађана у смислу прписивања одређивање месечне аконтације пореза за предузетника који води пословне књиге у случају када у току године започне обављање делатности, као и ако током године дође до значајнијих промена у његовом пословању.

Уз члан 58.

Предложене су измене члана 113. Закона о порезу на доходак грађана у смислу прописивања података које је обвезник пореза на капитални добитак дужан да искаже у пореској пријави у случају остваривања права на пореско ослобођење.

Уз члан 59.

Предлаже се да се порез који се утврђује самоопорезивањем плаћа у року за подношење пореске пријаве.

Уз члан 60.

Преложено је брисање одредаба чл. 115, 116, 117, 118. и 119. Закона о порезу на доходак грађана.

Уз члан 61.

Предложена је измена члана 157. Закона о порезу на доходак грађана који се односи на институт јемства.

Уз члан 62.

Предложено је брисање одредаба чл. 158. до 162 Закона о порезу на доходак грађана.

Уз чл. 6 3. до 65.

Предложено је усклађивање казнених одредаба Закона о порезу на доходак грађана.

Уз члан 66.

Предлаже се терминолошко уједначавање у чл. 18, 21в, 21г, 21д, 49, 50, 79, 97,108, 108а и 108б Закона.

Уз чл. 67. до 72.

Уређују се прелазне и завршне одредбе за спровођење овог закона.

 

Нацрт закона о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана

Образложење Нацрта закона о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана 

Одредбе Закона о порезу на доходак грађана чија се измена и допуна врши

Posted on May 14, 2013, in Законски прописи у најави. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: