ЕУ И ЕБРД: Српска привреда рањива, следи известан опоравак

Европска комисија и Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) слажу се у оцени да је стање у српској привреди и даље крхко, али да већ у овој години следи известан опоравак уз раст бруто домаћег производа (БДП) од око два одсто.

У најновијим анализама ЕК и ЕБРД наводе и да се известан пораст веома опале куповне моћи становништва може очекивати тек током идуће године.

Комисија у Бриселу наводи да је “незапосленост кључна брига” и наводи да би запошљавање могло да се стабилизује у другој половини ове, а да незнатно порасте идуће године.

ЕК и ЕБРД, такође, указују на то да су скоро све економије југоисточне и источне Европе и даље у рецесији, као Хрватска, Словенија, Мађарска, да је и раст турске приведе и бруто домаћег производа осетно мањи, док Босна и Херцеговина незнатно, а Црна Гора, Македонија и  квази држава Косово нешто више могу очекивати и одређени привредни опоравак.

ЕБРД напомиње да је то, уз домаће узроке, и последица кризе у еврозони и слабог раста, па и рецесије у неким чланицама Европске уније, што је погодило извоз земаља Западног Балкана.

Истиче се и да успорени раст Русије и глобалне потражње неумитно утиче на досад лоше стање привреде и махом пад бруто домаћег производа на Западном Балкану.

ЕБРД наглашава да је “српска привреда у овом тренутку рањива на више фронтова“.

“Реални БДП је у Србији прошле године пао за 1,7 одсто, на шта су утицали криза у еврозони (што је погодило извозну потражњу), као и веома слаба жетва због суше”, указује се у извештају банке из Лондона.

ЕБРД подвлачи и да је инфлација у Србији “двоцифрена, мада је вероватно да ће осетно пасти у другој половини ове године, док је јавни дуг порастао на близу 60 одсто БДП, што је далеко изнад границе од 45 одсто коју је поставила Влада”.

У извештају ЕБРД се наглашава да је у Србији “банкарски сектор и даље ликвидан и разумно капитализован, али су лоше пласиране позајмице највећи проблем”.

Указује се, такође, на то да Београду предстоје нови преговори с Међународним монетарним фондом.

“Упркос тренутним економским тешкоћама, вероватно је да ће се раст вратити током 2013, на темељу боље пољопривредне сезоне, снажног подстрека захваљујући извозу аутомобила и обнови производње челика у највећој домаћој железари“, наводи ЕБРД.

Извршно тело ЕУ наводи да и даље “влада неизвесност” око консолидације српског буџета зато што “не изгледа да ће прошле јесени предузете мере за буџетску консолидацију довести до смањења буџетског дефицита”, због слабе домаће тражње, раста који доноси мале приходе и “одлагања структурних реформи, што повећава притисак на буџетске расходе” и “средњорочно повећава дуг”.

Јавни дуг је, закључује се у анализи, у прошлој години достигао 59,3 одсто БДП.
Извор: РТВ

Posted on May 14, 2013, in Макроекономија. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: