Задужујемо се да бисмо се раздужили

Министарство финансија саопштило да су јавне обавезе на крају априла смањене на 19,08 милијарди евра или на 56,1 одсто БДП-а

Све више се задужујемо, али нам је зато све мањи јавни дуг. Звучи контрадикторно, али чини се да је тако. Бар према тумачењу Министарства финансија. Они су, наиме, за викенд саопштили да је јавни дуг у априлу смањен за 309 милиона евра. Као резултат раздуживања државе, учешће јавног дуга у бруто домаћем производу (БДП) пало је на 56,1 одсто.

– Јавни дуг на крају априла износио је 19,08 милијарди евра и био је за 309 милиона евра мањи у односу на претходни месец – наведено је у саопштењу тог министарства.

Подсећања ради пре месец дана дуг је био 19,39 милијарди евра, што је тада било 57,7 одсто БДП-а. Зенит задуживања, мерено према учешћу у БДП-у, достигнут је крајем прошле године када је тај однос био 61,5 одсто, а укупна задуженост државе је била 17,6 милијарди евра. Последњег дана 2011. године, према званичним подацима дуг је износио 14,7 милијарди евра, што је износило 48,7 одсто свега онога што је у држави створено те године. Било које време да се узме за пресек стања јасно је да је јавну дуг знатно изнад границе утврђене законом од 45 одсто БДП-а и да брзо расте.

И на први поглед је јасно да се држава за годину и четири месеца задужила 4,3 милијарде евра.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да последње оцене Министарства финансија заправо потцењују учешће јавног дуга у БДП-у и да се зато морају примити с резервом.

– Код нас се учешће јавног дуга у БДП-у мери на погрешан начин који је различит од међународне методологије која подразумева да се у обзир узме остварени БДП у претходна четири квартала. У овом тренутку то би значило да се рачуна БДП из првог квартала ове године и из последња три прошле године. Супротно томе домаћа методологија укључује у БДП и будући раст који се не мора догодити. Рачуница Министарства финансија је изведена на основу пројекције за први квартал и наредна три. По овој методологији јавни дуг се пореди са већим, а не оствареним БДП-ом. У овом случају се, на пример, рачуна планирана инфлација која може али и не мора да буде толика. Само на крају године се, по домаћој методологији, добија тачна слика и тада се домаћи и страни начини израчунавања по резултату поклапају – објашњава Арсић.

Он подсећа да је почетком прошле године Фискални савет предложио прелазак на међународну методологију, али то није учињено јер је оцењено да би се такав потез окарактерисао као „штеловање” пред изборе.

По Арсићу и саопштење Министарства финансија о томе да смо изашли из рецесије чиста је манипулација.

– Ми статистички нисмо изашли из рецесије, јер по међународним конвенцијама потребно је да БДП расте узастопно у два квартала да би се тако нешто могло рећи. Ми, међутим, имамо раст само у једном кварталу. Извесно је да ће га бити и у другом, али то није довољно да се утиче на основни проблем, а то је да се заустави пад незапослености. Јер, само у неколико сектора, као што су аутомобилска и хемијска индустрија и пољопривреда, расте запосленост. Остали су у рецесији. То што ће „Фијат” запослити 4.000 људи на укупну запосленост не значи много – каже овај стручњак.

Министарство финансија саопштило је да се Србија у априлу раздужила првенствено захваљујући превременој отплати половине дуга према Лондонском клубу поверилаца, чиме је извршена једна од најбољих операција реструктуирања државног дуга још од 2006, када је, такође на иницијативу министра Динкића, превремено отплаћен велики део дуга према Светској банци.

До раздуживања у априлу дошло је и на домаћем финансијском тржишту, где је отплаћено 39 милијарди динара дуга по основу раније емитованих хартија од вредности. Раздуживање Србије допринело је даљем паду каматних стопа и расту поверења у државне обвезнице, како на домаћем тако и на међународном тржишту капитала.

Мирослав Здравковић, уредник сајта макроекономија.орг има извесну дозу подозрења када су у питању камате код зајмова Лондонског клуба и да оне, по његовом мишљењу, нису највише.

– На домаћем тржишту задужени смо 270 милијарди динара по каматама које су два и три пута веће од поменутих. У сваком случају задуживање је у блиској прошлости било велико, а цену ћемо платити у годинама које долазе – каже Здравковић.

Он подсећа да је садашња влада повећала дуг за 3,9 милијарди евра у 250 дана трајања, што је дневни пораст од 15,67 милиона евра или по 181 евро у секунди. Пошто се у непуних годину дана трајања приближила четворогодишњој вредности раста дуга, уколико би трајала 1.470 дана, и наставила да се задужује истим темпом, јавни дуг би био повећан за 23 милијарде евра, на износ од 38,5 милијарди евра на истеку мандата – наводи Здравковић.
Ј. Рабреновић
објављено: 14.05.2013.

Posted on May 14, 2013, in Макроекономија. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: