Србија разговара: Кога спасава пореска реформа

Александар Љубић: Растерећујемо привреду – Саша Пауновић: Спасавање буџета

Александар Љубић и Саша Пауновић (Фото А- Васиљевић)

Фискална политика, односно прерасподела новца између централне и локалних каса, прилично је подигла температура између републичке и градских власти. Министарство финансија је припремило пакет пореских закона којима се порези на плате смањују за два процентна поена и повећава неопорезиви део зарада, али и за два поена повећава допринос за пензионо осигурање.

Укида се накнада за коришћење грађевинског земљишта, што за нека предузећа може да значи и већи порез на имовину. Када се све сабере и одузме очекивани ефекат ових мера је 1,7 милијарди динара уштеде за привреду и смањење трансфера из буџета у пензиони фонд. Општине углавном ово виде као отимање пара и поништавање децентрализације, будући да ће остати без око 15 милијарди динара.

О томе ко добија, а ко губи за „Политику” говоре Александар Љубић, државни секретар у Министарству финансија и привреде, и Саша Пауновић, председник Сталне конференције градова и општина и председник општине Параћин.

Политика: Шта се жели пореском реформом?

Љубић: Она је део фискалне стратегије коју смо усвојили прошле године. Фискална стратегија дефинише пореску политику и поједностављење бирократских процедура. Укинуто је 138 парафискалних намета, уведене су олакшице за предузетнике – да плаћају ПДВ тек када наплате профактуру, укинути су многи формулари… Све у циљу да привреда лакше функционише.

Дакле, измене пореских закона су наставак те реформе у покушају растерећења привреде. У првом кварталу ове године имамо раст индустријске производње, што показује да све мере које доносимо почињу да дају резултате. С друге стране имамо раст БДП-а од два одсто који такође показује да смо на нивоу онога што смо планирали за ову годину. То наравно није довољно, јер морамо имати раст од пет до седам одсто и то неколико година узастопно како би то могли да осете и појединци, пре свега грађани кроз раст плата.

Пауновић: Ако говоримо о укупној пореској реформи од јесенас до сада имали смо следеће: повећање ПДВ-а од два одсто, повећање пореза на добит предузећа за 50 процената, повећање пореског оптерећења за ову годину више десетина милијарди динара, смањење парафискалних намета пет милијарди динара, од чега су 70 одсто таксе за регистрацију возила које немају никакве везе с привредом. Само прошле године смо имали повећање намета привреди за више десетина милијарди динара и укупно смањење од неколико милијарди динара. Дакле, оптерећење је 15 пута веће него што су биле олакшице.

Садашња пореска реформа је очајничко спасавање буџета републике који је у проблему. Министарство финансија неће то да призна него посеже за лажним образложењем растерећења привреде.

Суштина је у томе да се 15 милијарди динара од пореза на зараде с локалног нивоа власти слије у централни буџет на тај начин што се смањује порез на зараде за два одсто, а повећају се порези за доприносе за исто толико. Та два ефекта се поништавају што се тиче привреде.

Политика: А повећање неопорезивог дела зараде?

Пауновић: Привредници су израчунали да је то 56 динара по просечној плати месечно. То је цена једне флаше пива, па ви израчунајте колико ће уштедети привреда. Министарство је изашло с податком да је то 1,7 милијарди динара или 15 милиона евра. Треба да будемо начисто да су велики део тих плата зараде у јавном сектору. Олакшице за привреду повећањем неопорезивог дела зараде мање су од осам милиона евра укупно. То је неупоредиво с ценом гондоле на Копаонику, хотелом на Старој планини што је држава градила својим средствима.

Политика: Општине које нису разрезивале драконске накнаде за коришћење грађевинског земљишта могле би њеним укидањем да уберу веће приходе од пореза на имовину и да на неки начин неутралишу губитке од пореза на плате?

Пауновић: У збиру ће ефекат бити негативан по локалне власти. Све ово око пореза на имовину ради се због укидања накнаде за коришћење земљишта, а не због пореза на зараде. Накнада за коришћење грађевинског земљишта је већа за 50 одсто од укупног пореза на имовину правних лица.

Ефекат свих мера од јесенас до данас је смањење локалних буџета за 15 до 20 милијарди динара. То значи 10 одсто буџета по општини. Општина Параћин ће изгубити 100 милиона динара годишње и те паре неће остати привреди, већ ће отићи у буџет републике. Не оспоравам потребе буџета републике, али сматрам да смо квалитетније могли да се договоримо.

Љубић: Ставови господина Пауновића су политички. Он припада опозиционој странци и његово је право да критикује власт. Не деле све општине у Србији његов став. Многе поздрављају реформе. Разлика у општинама је велика. Одређене локалне самоуправе су направиле амбијент да привуку инвеститоре. Општини Параћин је република изградила привредну зону у којој не постоји ниједан инвеститор. У суседној Јагодини, чији градоначелник долази из друге партије, или Крагујевац, чији градоначелник долази из треће партије, немају ниједно слободно место за новог инвеститора. Држава доведе инвеститоре и обезбеди подстицаје из истог тог буџета, али су локалне самоуправе те које морају да се такмиче и привуку инвеститоре.

Свако смањење намета је данас добродошло, било оно 50 или 250 евра и уопште не бих омаловажавао укидање парафискалних намета, јер је то нешто о чему су сви говорили. Проблем привреде је био што су ти намети били непредвидиви. Они су били застрашујући од општине до општине. У једној је такса за фирмарину била 100.000 динара, а у суседној 1,2 милиона динара за исту делатност.

Изменама Закона о финансирању локалних самоуправа 80 одсто прихода од зарада је пренето на општине. Тај закон се није мењао. Мере које доносимо су да потпомогну растерећењу привреде. Општине се жале да неће имати паре за вртиће. Ако не буде привреде и ако људи не буду имали где да раде неће бити ни деце. Стварањем привредног амбијента једино можете да смањите незапосленост и помогнете Србији.

Пауновић: Ово су увреде и неистине. Ставови које износим су ставови Сталне конференције градова и општина, усвојених на скупштини коју су чинили представници локалних власти у већини из партија на власти у републици. По свим питањима смо јединствени.

Као председник општине Параћин могу да кажем да индустријска зона у Параћину није грађена парама републике, већ општинским. Срамота је спомињати како су дељене државне субвенције. Оне се деле партијски да би једна политичка странка прешла цензус. И то цела Србија зна.

Није истина да је индустријска зона у Параћину празна. У Фабрици стакла смо обезбедили инвестицију од више десетина милиона евра. А исти инвеститори ће уложити још 276 милиона евра на истом простору.

Политика: Да ли очекујете да ће све те мере натерати бар део оних 40 одсто предузећа што послују у сивој зони да пређу у легалне токове?

Љубић: Онима који послују у сивој зони је свеједно да ли је порез нула или 10 одсто. Они послују тако како послују. Циљ Министарства финансија је да се сива зона уведе у легалне токове.

Раније је било предвиђено да се републичка тржишна инспекција бави сузбијањем сиве економије, што је бесмислено. Јер ако имате 400 тржишних инспектора на нивоу републике наравно да они не могу да обављају свој посао, а камоли да се баве сивом економијом. У реформи Пореске управе смо предложили да се она бави тиме јер са 7.000 запослених сасвим сигурно може да се обрачуна са сивом економијом.

Покушавамо да све оно што је било неповољно по Србију у прошлости преведемо у оно што је за нас у овом тренутку прихватљиво. Да каматне стопе које су биле 7,3 одсто сведемо на 4,3 процента. Само у превременој отплати дуга ММФ-у уштедели смо 1,1 милијарду динара.

Политика: Да ли се мерама пореске политике поништавају ефекти децентрализације за коју се ваша партија залаже?

Љубић: Апсолутно не. Све мере које смо лане најавили налазе се у документу који се зове фискална стратегија. Наше министарство је иницирало концепт децентрализације, али не концепт непостојања републичке власти. Децентрализација значи да 80 одсто од пореза на зараде припадне локалним самоуправама. Привреда, финансије и буџет су исто као и ваш породични буџет. Само већи. Када је криза морате да се одрекнете неких ствари и да више радите.

Политика: У складу с тим можда је могло да се уштеди на расходној страни у виду смањења субвенција јавним предузећима?

Љубић: Држава је уштедела на расходној страни. Буџетски дефицит у прошлој години био је 7,2 одсто. Консолидован на крају године је износио 6,8 одсто. То значи да је држава била пред банкротом. Пројектовани буџет који смо ми предвидели је 3,6 одсто за ову годину. На консолидованом нивоу то је 50 одсто дефицита у односу на прошлу годину. Куд ћете више штедње?

Пауновић: Државни секретар долази из странке која се залагала за децентрализацију. Фискална стратегија не постоји. Ово је очајнички корак да се угаси пожар јер се видело да нема пара од ПДВ-а и пореза на добит. Прича о фискалној стратегији би могла да пије воду када бисмо ми имали информацију при усвајању буџета колико ће бити измењени порези. Да тако нешто постоји ми бисмо другачије планирали буџете. Министарство сада изненада пред долазак ММФ-а смањује приходе локалним властима.

Политика: Ако је фискална стратегија давно зацртана, како се у једном дану мења одлука о приписаном порезу на другу некретнину. Је ли противљење СНС-а разлог за одустајање?

Љубић: Било је много критика да се у Скупштину одлази с готовим предлозима о којима је кабинетски разговарано без јавне расправе. У складу с тим све законе дајемо на јавну расправу или да закону буду представљени у медијима који преносе коментаре економска јавност, невладине организације. На овај закон дошла је примедба да ресорни министар размотри да ли је примерено да се сада примени тај члан закона у Србији. Он се сагласио с тиме и одлуку одложио за боља времена.

Ова влада не функционише по принципу старешинства. Она функционише коалиционо, све одлуке се доносе коалиционо.

Пауновић: Нисам ни уз најбољу вољу разумео како би се рачунао порез на ту другу некретнину. Нигде нисам видео такву праксу. Само дешавање да Министарство од јутра до вечери промени став мени говори да није постојала јасна стратегија пре уласка у целу причу.
Маријана Авакумовић
објављено: 13.05.2013.

Posted on May 13, 2013, in Порески систем. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: