Мањи порез на зараде, веће стопе доприноса

Порез на приписани приход од непокретности неће се плаћати на стан у ком власник живи, нити на стан или викендицу до 50.000 евра у којима власник не станује

Милица Бисић (Фото А. Васиљевић)

Милица Бисић, посебни саветник министра финансија, најавила је јуче наставак реформи пореског система и то кроз смањивање стопа пореза на зараде са 12 на 10 одсто, повећање неопорезивог износа плате са садашњих 8.776 на 11.000 динара, али и повећање стопе доприноса за обавезно пензијско осигурање на терет запосленог за два процентна поене – са 22 на 24 одсто.

Ове пореске измене ступиће на снагу врло брзо, одмах по објављивању у „Службеном гласнику”, док ће порез на приписани приход од непокретности, који је изазвао највише недоумица у јавности, почети да се примењује од наредне године.

Измене ових пореских закона требало би да доведу до растерећења привреде за 1,7 милијарди динара годишње, као и до повећања прихода пензијског фонда за 15 милијарди у наредних седам месеци, док ће за целу годину то бити око 26 милијарди динара, рекла је Бисићева. Новина је што ће пољопривредници моћи добровољно да изберу да ли ће плаћати допринос за ПИО или не. У зависности од висине уплата зависиће и износ пензије. У овом часу се из буџета за ПИО издваја 28 одсто, а овим изменама ти расходи биће смањени на 26 процената.

Предузетници ће моћи да изаберу да ли ће доприносе плаћати на личну зараду или на остварену добит, рекла је Бисићева и додала да правна лица неће плаћати порез на основу књиговодствене, већ ће се узимати у обзир тржишна вредност земљишта на којем се налазе објекти.

Када је реч о Нацрту закона о порезу на приписани приход од непокретности, он се неће плаћати на стан у коме власник живи, нити на стан или викендицу до 50.000 евра у којима власник не станује, односно издаје их у закуп, као и на објекте и земљиште које власник користи за обављање самосталне делатности на које плаћа порез на стварни приход, објаснила је она.

Бисићева је навела да се на други стан, тржишне вредности 100.000 евра, одузима вредност од 50.000 евра на које се не плаћа порез, а потом се на остатак суме израчунава износ од три одсто тржишне вредности непокретности.

На тај износ се обрачунава стопа од 15 одсто, колико се опорезују сви приходи од капитала, па би годишњи порез на приписани приход за стан од 100.000 евра износио 225 евра, рекла је Бисић.

– Уколико неко има пет станова, могао би да их поклони деци која би у њима живела и тако не би плаћао овај порез, али није на мени да их учим како да избегну плаћање, рекла је она. Бисићева је рекла да су очекивани приходи по овој основи између пет и шест милијарди динара годишње.
Ј. Петровић

Posted on May 8, 2013, in Порески систем. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: