Градња кућа: Таксе теже од крова

Татјана СПАЛЕВИЋ

Грађанима Србије се тренутно због папрене папирологије више исплати да купе кућу него да је сами граде. За изградњу 100 квадрата и четири ара плаца потребно 87.000 евра, а иста некретнина на тржишту нуди се за 70.000 евра.

ЈЕФТИНИЈИ пут до крова над главом тренутно је куповина, а не градња квадрата. Инвестициона вредност куће у околини Београда, у несељима Бели Поток, Зуце, Овча, Јаково, за око 30 одсто премашује тржишну вредност. На нешто бољим локацијама, на око 15 километара од центра града, на пример у селу Раковица, изградња куће од 100 квадрата укључујући куповину парцеле од око четири ара, са свим плаћеним таксама кошта 87.000 евра. У том насељу сада може да се купи готова кућа исте квадратуре, са истом површином окућнице и уредним папирима за 60.000 до 70.000 евра у зависности од положаја здања и квалитета градње.

Рачуница је следећа: ако се плац купује од државе, према процени Пореске управе квадрат земљишта у селу Раковица кошта око 4.600 динара. За четири ара потребно је издвојити 1.840.000 динара. Ово насеље налази се у петој градској зони где по квадрату куће треба платити накнаду за уређење земљишта од 6.739 динара. За сто квадрата то износи 673.900 динара уз могућност да ако се плати одједном тај износ буде преполовљен, али се већина инвеститора ипак одлучује на рате. Сама изградња дома од сто квадрата са уграђеним материјалом кошта око 5,5 милиона динара. На остале таксе, пројекте, сагласности, прикључке треба издвојити још око 150 евра по квадрату што је укупно још 1,6 милиона динара. Када се подвуче црта рачун износи око десет милиона динара.

Највише примедаба инвеститори имају на цену накнаде за уређење земљишта. Цена квадрата плаца јефтинија је од накнаде за уређење по квадрату куће. Није спорно то што комунално опремање мора да се плати, али уз ову накнаду која иде локалној самоуправи, инвеститори плаћају још и разне таксе, сагласности и прикључке самим комуналним предузећима. А, да не говоримо о томе да данас у околини Београда има делова насеља без градског водовода и канализације.
Министарство грађевинарства припрема нови закон о планирању и изградњи и како се најављује накнада неће бити трошак пре издавања грађевинске дозволе као што је то случај сада. Та накнада ће се плаћати општинама пре добијања употребне дозволе. Из Сталне конференције градова и општина упозоравају да то није добро решење, јер је на примерима земаља у окружењу доказано као погрешно.

– Цену уређења земљишта утврђују локалне смаоуправе и то је њихов велики извор прихода – истиче Горан Родић, стручњак у области грађевине. – Кроз ту обавезу наметнуту инвеститорима, на сваки начин гледају да покрију своје минусе, у многим случајевима и нереалне прохтеве. Не осврћу се на чињеницу да је куповна моћ становништа изузетно мала, да је стамбена изградња скоро замрла, а кад она замре буџети општина, градова и државе пуне се са мање пара. Сви кукају да им држава помогне зато што своје проблеме не решавају на стручан и адекватан начин. Треба преиспитати одлуке да се накнада утврђује по зонама јер се погодност локације плаћа кроз цену земљишта, а накнада мора да буде иста за све инвеститоре независно од дела града. Грађани су дебело оштећени јер за паре које су дали за накнаду у већини случајева немају адекватну инфраструктуру. Грађевинари подржавају министра Велимира Илића да накнада не буде услов за издавање грађевинске дозволе.

Накнада за уређивање градског грађевинског земљишта предвиђена је важећим Законом о планирању и изградњи. Плаћа је сваки инвеститор било да је реч о стамбеној, пословној згради или породичној кући. Висина накнаде се утврђује на основу четири критеријума – степен комуналне опремљености, годишњи програми за уређивање грађевинског земљишта, урбанистичке зоне, и намена и површина објекта. Ова накнада је веома значајан извор прихода скоро свих већих градова и општина у Србији. Најзначајнији је у Чајетини, где износи 38,6 одсто буџета општине, следе Инђија (22,8 одсто), Нови Сад (18,5 одсто), Шабац (13,7 одсто), Београд (11,7 одсто), Крагујевац (11,5 одсто) и Ниш (10,6 одсто).

АСФАЛТ КАД СТИГНЕ
– ГодиШње све локалне самоуправе, укључујући и Београд, од накнаде за уређење уберу приход од око 10 милијарди динара – каже Саша Пауновић, председник Сталне конференције градова и општина. – Да се у овом тренутку до свих кућа у Србији доведе асфалт, вода и канализација, потребно је, између четири и седам милијарди евра. То значи да ће посао да буде урађен за 40 година када би се градило само из накнаде, коју сада убирају локалне самоуправе. Само да се доведу вода и канализација, асфалтира пут до неког села у околини Параћина, свако домаћинство морало би да плати око 6.000 евра и то без изворишта за водоснабдевање, колектора…

Posted on April 30, 2013, in Грађевинарство. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: