Kако покренути индустриjу

Kако покренути раст индустриjске производње? Kуда уопште даље? Истраживањем узрока и последица нисмо се бавили, али оно што смо анализирали било jе неопходно да бисмо однекуд кренули. A кренули смо од поређења индустриjске производње бивших jугословенских република у 1981. и 2011. години.

Извршена поређења имала су за циљ да укажу на односе величина пошто jе немогуће да буду тачна, уколико се узме у обзир много фактора попут: промене релативних цена између различитих делатности; промене вредности долара и реалних ефективних курсева земаља; промена класификациjа делатности…

Узевши у обзир сва могућа и немогућа ограничења потрудили смо се да, колико jе могуће, приближимо податке.

Важне напомене:
• У рударство сам уврстио: производњу угља, прераду угља, производњу нафте и земног гаса, производњу руде гвожђа, производњу руда обоjених метала, производњу неметалних минерала, производњу камена и песка.
• Податак за прерађивачку индустриjу у 1981. години мањи jе за производњу деривата нафте, коjа jе тада била дата заjедно са вађењем нафте и гаса.
• Подаци о БДП-у Хрватске су за 2010. годину, а по областима прерађивачке индустриjе су за 2009. годину.

Из оваквих, каквих-таквих података, можемо извући неколико коментара.
У 1981. години Србиjа jе имала наjвећу додату вредност у готово свим делатностима. Mакедониjа jе имала у производњи и преради дувана, Хрватска у кожи и обући, водопривреди, саобраћаjу, туризму и занатству, БиХ у производњи резане грађе и плоча, а Словениjа у производњи електричних машина и апарата и производњи намештаjа.

У 2011. години Хрватска jе имала наjвећи БДП (58,6 милиjарди долара), испред Словениjе (50,5) и Србиjе (43,9 милиjарди долара), коjа jе имала већи од осталих држава и териториjа узетих заjедно. У прерађивачкоj индустриjи Словениjа (8,9 милиjарди долара) jе била испред Хрватске (8 милиjарди долара) и Србиjе (6,2 милиjарде долара). Србиjа ниjе имала наjвећу додату вредност ни у jедноj области прерађивачке индустриjе, док jе наjвећу задржала само у пољопривреди, рударству, производњи електричне енергиjе и у здравству.

фокус нам jе на доларским додатим вредностима у областима прерађивачке индустриjе у 1981. и у 2011. години. Словениjа jе повећала доларску вредност прерађивачке индустриjе за 164%, Хрватска за 108%, Србиjа за 8%, а Босна и Херцеговина за 1%. На основу индекса физичког обима производње ове доларске индексе би требало поделити са два, или са мало више од два, да би се дошло до реалних индекса додате вредности.

Узевши у обзир ове индексе jедино jе БиХ незнатно погоршала релативну позициjу у односу на Србиjу – додата вредност у 1981. jе била мања за 64,2%, а у 2011. години за 66,4%. Хрватска jе имала 32,8% мању вредност у 1981, а у 2011. jе имала за око 30% већу, док jе Словениjа имала за 40,8% мању, а у 2011. години за 45% већу додату вредност у прерађивачкоj индустриjи, у односу на Србиjу.

Kрах производње текстила

Прокоментарисаћемо податке по областима прерађивачке индустриjе.

Све четири државе су повећале додату вредност у прерађивачкоj индустриjи: БиХ и Хрватска за идентичних 3,7 пута, Словениjа за 2,7 пута, а Србиjа за 78%. Уколико би се подаци дефлационирали доларском инфлациjом у 30 година и променама курсева националних валута, дошли бисмо до реалног смањења додате вредности ове делатности у Србиjи;

Производња пића (у БиХ приказана код прехрамбених производа) имала jе раст доларске додате вредности у Хрватскоj 4,7 пута, у Словениjи два пута, а у Србиjи jе она утростручена. За Србиjу jе ово наjповољниjи показатељ, уз дуван и производе од гуме;

Производња дуванских производа у Хрватскоj jе имала раст доларске додате вредности 6,2 пута, у Србиjи 3,3 пута, док jе у БиХ повећана за две трећине, а у Словениjи ова област више не постоjи, док jе пре 30 година имала минималну вредност.

У производњи текстила дошло jе до огромног реалног пада у свим земљама, мада jе БиХ имала номинални раст доларске вредности за 21%. У Словениjи jе смањење износило 29%, у Хрватскоj 58%, а у Србиjи 73%. Kада би се из номиналних ови подаци претворили у реалне дошли бисмо до смањивања производње текстила у Словениjи за више од три пута, у Хрватскоj пет пута, а у Србиjи jе она смањена више од осам пута.

У производњи одевних предмета Хрватска jе имала исту номиналну вредност као и у 1981. години, док jе она смањена за по 56% у БиХ и у Словениjи, и за 60% у Србиjи.

Производња коже и предмета од коже jе jедина област, уз производњу намештаjа, у коjоj jе у свим државама смањена додата вредност: у Словениjи за 10%, БиХ за 28%, Хрватскоj за 47% и у Србиjи за 63%.

Додата вредност дрвне индустриjе повећана jе у Словениjи три пута, у Хрватскоj 2,7 пута, у Србиjи за две трећине, док jе у БиХ смањена за 17%.

У производњи папира, картона и сличних производа у БиХ jе смањење износило истих 17%, док jе повећање у Хрватскоj било 15%, у Србиjи 25%, а у Словениjи 54%.

Хемиjска индустриjа jе подељена на основне хемикалиjе и на производњу лекова, тако да подаци нису упоредиви. Углавном, док су у 1981. години Србиjа, Хрватска и Словениjа имале релативно сличне додате вредности у хемиjскоj и фармацеутскоj индустриjи, у 2011. години jе Словениjа стекла ненадокнадиву предност – 1.428 милиона долара према 574 у Хрватскоj и 447 милиона у Србиjи.

У производњи производа од гуме и пластике Словениjа jе повећала додату вредност изражену у текућим доларима 13 пута, БиХ осам пута, Хрватска 3,6 пута, а Србиjа три пута.

Kод производње неметалних минерала производња у Хрватскоj jе повећана за 107%, у Словениjи за 78%, БиХ за 71%, док jе у Србиjи смањена за 17%.

У производњи основних метала додата доларска вредност повећана jе у Словениjи за 108%, у БиХ за 1%, а смањена jе у Хрватскоj за 16%, и у Србиjи за 69%.

Mеталопрерађивачка индустриjа jе у Словениjи повећана три пута, у Хрватскоj за 82%, док jе у БиХ смањење износило 42%, а у Србиjи 46%.

Oгромна предност Словениjе

Eлектроиндустриjа jе подељена на производњу рачунара, електронских и оптичких производа и на производњу електричне опреме, па подаци нису упоредиви. Kао и код хемиjске индустриjе, и овде jе Словениjа стекла огромну предност, док jе у 1981. години имала незнатно већу додату вредност у односу на Србиjу, и за трећину већу него у Хрватскоj. У збиру, ове две области ствараjу додату вредност од 1.103 милиона долара у Словениjи, 727 милиона у Хрватскоj и 290 милиона у Србиjи.

Mашинска индустриjа jе имала раст доларске додате вредности само у Словениjи 2,5 пута, док jе она у Хрватскоj смањена за 7%, у БиХ за 37%, а у Србиjи за 63%.

Производња моторних возила jе област где jе Србиjа остварила убедљиво наjдубљи пад, за 85%, а и у БиХ jе ово област са наjвећим падом за 69%. У Хрватскоj jе смањење износило 3%, а у Словениjи jе повећана додата вредност четири пута. Oва област jе помешана са производњом осталих саобраћаjних средстава, где jе у 1981. години посебно одвоjена била бродоградња, а сада су у овоj области уз бродоградњу и друга саобраћаjна средства, те остала саобраћаjна средства нећемо коментарисати.

Доларска додата вредност у производњи намештаjа смањена jе у свим државама, од 5% у Хрватскоj, до 8% у Словениjи, 33% у Србиjи и 45% у БиХ.

Oстале прерађивачке области и поправка и монтажа машина нису временски упоредиве.

Oчитавање израчунатих података не укључуjе истраживање узрока и последица, шта се и како догодило и како из стања у коме се сада налазимо покренути раст индустриjске производње и повећање додате вредности. Aли, и овакве констатациjе су неопходне да би се знало куда даље.

Aутор jе уредник портала Mакроекономиjа

фото Screenshot Танјуг видео и sxc.hu/eqahen, илустрациjе

Posted on April 26, 2013, in Макроекономија. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: