Русија лидер по броју отписаних кредита

Бранко ВЛАХОВИЋ | 11. Април 2013.

Међу члановима „велике осморке“ Русија је прва по опроштеним дуговањима. Руководство у Москви од почетка 2000. Отписала десетине милијарди долара дуга.

 

РУКОВОДСТВО у Москви је од почетка 2000. До данас, одлучило да „заборави и опрости“ десетине и десетине милијарди долара дуга које потражује од других земаља. Последње у низу су Танзанија, Замбија и Мозамбик, са укупним отписом од 263 милиона долара. Међу чланицама „велике осморке“ Русија је постала лидер по опроштеним потраживањима.

Са друге стране, Русији нико није опростио старе совјетске дугове, већ их је она вратила.

На листи „помилованих“ су државе које су својевремено биле у посебним и пријатељским односима са СССР. Највише је опроштено Авганистану и Монголији – по 11 милијарди долара. Затим следе Вијетнам и Сирија са 10 милијарди. Ираку је опроштено осам милијарди, Алжиру 4, 7, Либији 4, 5, Етиопији 4 милијарде долара и Лаосу 700 милиона долара.

Последњих неколико година дугови су опроштени и Венецуели, Северној Кореји и Куби. Тако је Северној Кореји отписано 11 милијарди, а Куби ће ускоро бити опроштен већи део од великих 30 милијарди долара дуга.

Једина земља која Русији регуларно враћа „совјетски дуг“ је Индија.

СССР је продавао „на кредит“ оружје, али и другу технику и тако су многе земље постале дужници Москви, а да притом објективно, нису могле да враћају дугове. Зато је у Москви одлучено да се ти и такви, у суштини ненаплативи, дугови отпишу и да се „окрене страница“ за нову сарадњу.

Један број руских економиста се овоме противио и подсећао да је Русија морала да врати Западу чак и царске дугове. Тако је Француска 1996. Добила део дуга који је пре 79 година направила царска Русија. Наследници британске компаније „Лена Голдфилдс“ која се бавила добијањем злата у Сибиру, инкасирала је 65 милиона долара, мада су уговор о концесији анулирали бољшевици још 1929. Године.

У многим земљама дошло је до промене руководства и нису више на власти они који су некада одржавали добре односе са СССР. Управо зато шансе садашње Русије да врати стари дуг су биле мале или никакве. Једно време се веровало да је могуће такав дуг претворити у права на коришћење природних богатстава земље дужника, али се испоставило да су сада тамо западне компаније. Тако је, било, рецимо у Ираку, када је један број руских компанија изгубио добре послове на тамошњим нафтним пољима, после уласка Американаца.

Из совјетске прошлости Путин и ново руководство су извукли још један закључак – да оружје треба продавати по тржишним принципима. У таквим пословима, чак и кад су потписани најкоректнији уговори, ризик увек постоји јер код великих промена у земљи нова власт може лако да заборави на обавезе које је преузела претходна.

Од Русије за куповину оружја кредите сада опет траже Индонезија, Сри Ланка и Јордан. Суме нису мале, па обазриви економисти упозоравају да се мора водити рачуна да се не понови стара прича – створи се дуг који објективно не може да се врати.

СЛУЧАЈ ВЕНЕЦУЕЛЕ
Од тржишних принципа продаје оружја Русија је одступила у Венецуели. Тамо је 2011. Москва Каракасу дала кредит за куповину оружја, а заузврат су руске нафтне компаније добиле право да раде на истраживању перспективних нафтних поља. Сад су почеле спекулације шта ће се догодити ако у Венецуели на изборима победи „проамерички кандидат“, и да ли би онда много тога што је Чавес потписао са Москвом било стопирано и доведено у питање?

Posted on April 12, 2013, in Русија. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: