Информацију о цени минималне зараде април

“Врућ кромпир” у рукама Владе – И радници и послодавци са нестрпљењем чекају информацију о цени минималне зараде април – децембар 2013
Извор: еКапија

Цену минималне зараде за 2013. Годину одредиће Влада Србије можда већ на сутрашњој седници јер истиче рок од десет дана за одлуку о висини минималца. На последњем састанку Социјално – економског савета, одржаном 28. Марта, није донета одлука о минималцу због различитих ставова послодаваца, синдиката и Владе. Минимална цена зараде прошлог месеца се није мењала и била је 115 динара по сату, упркос томе што је нови износ требало да ступи на снагу 1. Марта 2013. Године.

Информацију о томе да ли ће минимална зарада бити повећања 12,2% на 130 динара, колико су предложили синдикати, са нестрпљењем чекају и запослени и послодавци.

Према проценама Републичког завода са статистику 6,5% радника прима минималну зараду (на основу прикупљених података за око 1. 500. 000 запослених) , којима би повишица свакако много значила. Међутим, послодавци су једногласни да би повећање минималне цене рада угрозило многа предузећа.

Драгољуб Рајић, директор Уније послодаваца Србије, каже да привредници нису успели да амортизују ни претходно повећање са 102 на 115 динара.

– Минимална цена рада је на историјском максимуму, јер никада раније радни сат није био већи од 1 ЕУР. Минималац у нашој земљи је већи од минималне цене рада у Црној Гори, Македонији, Бугарској и Румунији – наводи Рајић и додаје да су Румунија и Бугарска много конкурентније за стране инвеститоре.

Прво, мања им је цена рада, каже наш саговорник, а друго чланице су Европске уније.

– Тако да ће инвеститори пре код њих доћи. Осим тога, по одлуци Владе Србије, обавеза компанија које узимају субвенције за запошљавање је минимална плата плус 20%. Повећањем минималца би им се практично смањиле субвенције – наводи Рајић.

Како каже, нису послодавци против већих плата, већ прво морају тај новац да зараде.

– Проблем је и код запослених у јавном сектору. Повећање плате није планирано у буџету за 2013, па би се додатна средства морала набавити или задуживањем или штампањем пара.

Он предлаже компромисно решење – увођење формуле, каква постоји у Хрватској, која би узимала у обзир годишњи раст привреде (али у реалном сектору) , као и инфлацију.

Синдикати, са друге стране, упозоравају да минимална зарада не покрива ни половину потрошачке корпе. Чак и уз повећање цене минималца за 2. 610 динара, неће много нових артикала стати у корпу. Наиме, само за једну векну хлеба дневно, треба издвојити месечно 1. 440 динара, а за литар млека за исти период око 2. 460 динара.

Повећање цене рада могло би да угрози многа предузећа

У анкети агенције Танјуг привредници су оценили да би повећање минималне цене рада угрозило доста предузећа, и да је боље да плате остану на истом нивоу, а да се више ради на јачању конкурентности привреде и расту извоза, како би у будућности оне могле да се повећају.

Генерални директор “Књаз Милоша”, Михаило Јанковћ, рекао је Танјугу да би повећање минималне цене рада угрозило многобројне привредне субјекате у овом тренутку, што доводи у питање и опстанак радних места.

– У људској је природи да се увек тражи боље, али треба да будемо реални и треба погледати истини у очи, и сагледати постојеће околности у којима радимо – каже Јанковић и оцењује да је исход састанка Социјално – економског савета био очекиван.

Предузетник и оснивач “Биомелема”, Зоран Илић, волео би да може да повећа плате запосленима, али сматра да пошто је српска привреда веома слаба и задужена, боље је да плате остану на истом нивоу, а да се више поради на јачању конкурентности и повећању извоза.

– Важно је да радимо на повећању конкурентности и извозу, и да привреда мало ојача, а онда можемо и да повећамо плате. Ја бих волео да можемо да дамо дупло веће плате запосленима – рекао је Илић.

Генерални директор “Металца” Петрашин Јаковљевић нагласио је да је нормално да синдикати траже што веће наднице с једне стране, али да, с друге стране, послодавци сматрају да реалније сагледавају ситуацију.

– Сад остаје да се види како треба даље направити договор – рекао је Јаковљевић.

Казне и до милион динара

Законом о раду утврђено је право свих запослених у Србији на зараду најмање у висини минималне зараде, ако су остварили стандардни учинак и пуно радно време, односно радно време које се изједначава са пуним радним временом, кажу нам у Министарству рада.

Минимална зарада по радном часу за период април 2012. До фебруара 2013. Износи 115 динара по радном часу (нето – без пореза и доприноса). На месечном нивоу од 174 сата рада минимална зарада износи 20. 010 динара (нето) , односно 31. 883, 25 динара (бруто) са порезима и доприносима.

Имајући у виду да “запослени има право на минималну зараду за стандардни учинак и пуно радно време”, произилази да само запослени који су у току месеца радили краће од пуног радног времена или нису оставарили стандардни радни учинак, могу да имају мању зараду од минималне зараде.

Запослени који прима минималну зараду има право на сва увећања зараде која су уређена Законом, општим актом (колективни уговор или правилник о раду) и уговором о раду. Значи, минимална зарада се у том случају третира као основна зарада и као таква се увећава по основу “минулог рада”, прековременог рада, рада на дан празника који је нерадан дан, ноћног рада, рада у сменама и по другом основу утврђеном општим актом или уговором о раду. Такође, запослени поред минималне зараде има право и на накнаду трошкова за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора, у висини утврђеној општим актом и уговором о раду.

Према Закону о раду, предвиђена је могућност да се у прекршајном поступку изрекне новчана казна послодавцу у износу од 600. 000 динара до 1. 000. 000 динара уколико није исплатио зараду или минималну зараду запосленом.

Како су “еКапији” рекли у Министарству рада и социјалне политике, радници чија је плата мања од минималне, могу да се обрате Инспекторату за рад који врши надзор над применом закона и ако није исплаћена зарада уопште налаже послодавцу исплату.

– Међутим, ако је исплаћена мања зарада од минималне, за разлику до минималне или пуне зараде претежно се запослени упућује да оствари своја права у судском поступку, с обзиром на то да најчешће постоји спор око тога колики износ зараде је послодавац дужан да исплати запосленом (нпр. Спор око оствареног радног учинка и сл.).

Марија Камбић

Posted on April 4, 2013, in Плате. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: