Измене Закона о порезу на имовину

Укидање накнаде брише и до 10% градских прихода – Намет за коришћење грађевинског земљишта биће интегрисана у порез на имовину
Извор: Политика

Измене Закона о порезу на имовину, које ће се половином априла наћи пред посланицима републичке скупштине, оставиће буџет Београда без девет милијарди динара, што је за готово 50% већа свота од оне коју град мора да плати идуће године на име кредита, упозоравају у управи престонице.

Тих девет милијарди динара град убира на име накнаде за коришћење грађевинског земљишта, која се, према Закону о планирању и изградњи, мора укинути до 31. Децембра ове године, односно требало би да постане део пореза на имовину.

Драстичног смањења прихода, и до 10%, колики проценат локалних каса је до сада пунила накнада за коришћење земљишта, прибојавају се и у Сталној конференцији градова и општина (СКГО).

За грађане – власнике станова трансформација накнаде неће значити додатно оптерећење кућног буџета, верују у Министарству финансија, које припрема измене Закона о порезу на имовину, и у СКГО. Али, како тврде у београдској управи, житељи ће остати сиромашнији за нове школе, домове здравља, обданишта…

– Укидање накнаде за коришћење грађевинског земљишта је велики удар на буџет зато што смо новац стечен на тај начин улагали у развој града. Нисмо очекивали да ће нови закон о накнадама, који поздрављам, ставити ван снаге комуналну накнаду, предвиђену Законом о комуналним делатностима, која је требало да надомести део накнаде за коришћење грађевинског земљишта. Рачунали смо да ће та комунална накнада и порез на имовину покрити укидање накнаде за коришћење земљишта – упозорава Рената Милић – Радујко, секретарка за финансије Београда, и додаје да је град у овој години већ изгубио око три милијарде динара зато што је република укинула седам комуналних такси и три накнаде.

Нови закон о порезу на имовину се кроји тако да губици локалних буџета због укидања накнаде за коришћење буду што мањи. Намера је да се укине садашња дискриминација фирми у односу на грађане, каже Милица Бисић, саветница у Министарству финансија и члан радне групе за измене Закона о порезу на имовину.

Проблем са накнадом за коришћење је, тврди она, то што су локалне самоуправе утврђивале њену висину према сопственој процени тога колико обвезник има новца и колико би могао да плати. Зато висина накнаде од града до града варира и до 1. 000 пута.

Пошто уједначеног критеријума нема, она може, хипотетички, у Крушевцу да износи динар а у Београду хиљаду динара. Унутар неких градова та разлика је између 100 и 400 пута.

– Због тако великих одступања не може се очекивати да ће после измена закона свака општина и даље имати исти приход. Али неке општине, оне које нису наплаћивале огромне износе за накнаду, биће у бољој ситуацији – каже Бисићева.

Локалне самоуправе су накнадом за коришћење грађевинског земљишта, без обзира на то колико се она чинила превисоком, само компензирале губитак настао због прениског пореза на имовину, каже Саша Пауновић, председник Сталне конференције градова и општина и председник општине Параћин. Јер, тврди он, предузећа кроз пословне књиге умањују вредност имовине и на њу плаћају порез који је много нижи од реалног.

– У Параћину постоји фирма чија је имовина вредна 600.000 евра, а порез на њу плаћају чак и нешто мање него власник просечне куће. За накнаду за коришћење грађевинског земљишта, међутим, то предузеће сада мора да издвоји 100.000 динара. Захваљујући томе, они у збиру напослетку плате колико би требало, када би вредност своје имовине исправно завели и на њу платили одговарајући порез – наводи Пауновић.

Не може се рећи да фирме намерно потцењују вредност своје имовине да би на њу плаћале мањи порез, каже Бисићева. Вредност објеката с годинама опада, јер је, по тренутно важећим прописима, пореска основица дефинисана као садашња књиговодствена вредност, тако да се у њу мора урачунати и амортизација, подсећа она.

Тако посматрано, вредност неке старије зграде на Теразијама само би се смањивала док њена тржишна вредност у стварности расте, истиче Пауновић.

– У другим земљама локалне самоуправе половину свог буџета убирају од пореза на имовину. То постижу тако што имају специјализоване проценитеље за стамбене и пословне објекте и разне врсте опреме, који свакој имовини прецизно утврде вредност. Онда порезници у тим државама од реалне тржишне вредности непокретности узимају три одсто. Ми специјалне проценитеље немамо него се вредност имовине снижава у књигама, да бисмо потом од тог срезаног износа наплатили, како прописује закон, свега 0, 4 одсто вредности. Верујем да ни нове измене Закона о порезу на имовину, какве год да буду, неће то исправити и да ће локални буџети доста изгубити – објашњава Пауновић.

Бојазан локалних самоуправа да ће њихове касе бити десетковане укидањем накнаде за коришћење грађевинског земљишта, оцењује Бисићева, преурањена је и зато што су оне преко Сталне конференције градова и општина укључене у рад на изменама Закона о порезу на имовину. Нова верзија тог акта примењиваће се од 1. Јануара следеће године.

Мање комуналних услуга

Разлога за забринутост због укидања накнаде за коришћење грађевинског земљишта, каже Саша Пауновић, има и зато што су је општине разрезивале тако да покрију комуналне услуге које нису могли да намире директно од грађана, јер за њих нема појединачног корисника.

– То су услуге попут одржавање паркова, прскање комараца, чишћење јавних површина… Није реч о класичним комуналним услугама, попут изношења смећа, које може да се фактуришете директно домаћинству, али од њих користи имају сви. Укидање накнаде биће проблем, на пример, за житеље неког параћинског села у којем желе да им се улице перу и да на бандерама имају по две сијалице. Они ће можда и бити спремни да за то дају новац, али без накнаде немамо начина да им ту услугу наплатимо и пружимо – истиче Пауновић.

Порез трошен на плате и репрезентацију

За разлику од локалних самоуправа, привредници се плаше да ће порез на имовину, након што у њега буде унесена и накнада за коришћење грађевинског земљишта, постати превисок. Ако се то деси, многе фирме које су власници објеката можда ће морати да их продају, јер неће имати довољно новца да подмирују тај намет, кажу у Удружењу послодаваца Србије (УПС).

Закупци пословних локала, прибојавају се у удружењу, биће принуђени да траже нове просторије, пошто ће им порасти месечни рачун за најам, преко којег ће газда зграде покушати да надокнади свој трошак за порез.

– Истинита је тврдња Сталне конференције градова и општина да књиговодствена вредност имовине, на основу које се одређује висина пореза, не одговара њеној реалној вредности. Али, локалне самоуправе бахато зацењују порез на имовину а нарочито су биле безобзирне у изборним годинама, када су и тај намет и фирмарине драстично повисивали како би напунили буџете. Ни приговор да им је тај новац неопходан за развој града не стоји, јер власти у многим општинама су својим средствима несавесно газдовале, трошећи више на сопствене плате и репрезентацију него на улагања – наводи Драгољуб Рајић из УПС – а.

Како ће после измена закона бити одређивана висина пореза на имовину, не знају ни у УПС – у, али им смета то што у Србији никада није озбиљно анализирано како се опорезује имовина фирми.

– Потребно је увести стимулативне мере, односно пореске олакшице за предузећа која су у производном сектору, за оне који су важни за егзистенцију неког града, али и за власнике малих радњи – каже Рајић.

Posted on April 1, 2013, in Законски прописи у најави. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: