Нова оптерећења привреде на видику?

Представници више десетина малих, средњих и великих предузећа, као и Удружење пружалаца рачуноводствених услуга имају бројне примедба на предлог Закона о рачуноводству и Закона о ревизији и сматрају да ће овај закон додатно оптеретити привреду и повећати нерегуларност у финансијским извештајима предузећа која послују у Србији.

Пажљивим читањем Нацрта закона јасно се уочавају лоша и непримењива законска решења и то:

– Понуђени текст нацрта Закона о рачуноводству практично укида примену Међународних рачуноводствених стандарда с обзиром да предвиђа да 90% привредних субјеката не примењује међународне стандарде. Овакво законско решење је насхватљиво са становишта струке, али и захтева ЕУ и потенцијалних инвеститора, с обзиром да се нарушава упоредивост и квалитет финансијских извештаја. И досадашња решења која су одступала од међународних стандарда за последицу су имала многобројне финансијске скандале а ово предложено најновије увођење „балканских правила“ уместо међународних стандарда још више ће кумовати новим привредним и финансијским аферама.

– Нацрт закона о рачуноводству у потпуности искључује професионалног рачуновођу, основног носиоца квалитета финансијског извештавања и спречавања корупције, пореских утаја и другог финансијског криминала. Финансијске извештаје и даље може да припрема и саставља било ко, без обзира на професионалну и етичку (не) компетентност. Маргинализовањем професије, професионални рачуновођа остао је без икакве заштите од разних притисака, чиме је сведен на пуког евидентичара без могућности да буде, основна и превентивна контрола у борби против корупције, утаје и других криминалних радњи с једне стране и без обавезе поштовања Кодекса професионалне етике и континуираног образовања с друге стране, што ће додатно утицати на даљи пад квалитета финансијског извештавања. Изненађујуће је овакво законско решење које подстиче сиву економију и практично представља плодно тло за поменуте незаконите радње, које у уређеном и етичком рачуноводству не би могле да настану.

– Предложени Нацрт закона о ревизији највише се бави парадржавном агенцијом, односно Комором овлашћених ревизора, која се наравно издржава од посредног убирања намета од привреде, а захваљујући закону. Имајући у виду познате финансијске и банкарске скандале за очекивати је било да се закон бави одговорношћу и квалитетом рада ревизора а не увођењем додатних намета привреди која практично финансира још једно беспотребно пара – државно тело.

– Несхватљиво је констатно инсистирање, а које је присутно и у овом Нацрту Закона, на обавези ревизије за средња правна лица као и за сва правна лица и предузетнике, који остваре законом прописани годишњи приход од 4, 4 милиона евра, имајући у виду да је у 99% случајева власник средњег правног лица, а поготову предузетник, истовремено и руководилац истог. Будући да је основна сврха ревизије финансијских извештаја извештавање власника правног лица о истинитости и објективности информација које менаџмент правног лица обелодањује у финансијским извештајима ради контроле. Ревизија је потребна само код великих акционарских друштава која се котирају на берзи или код евентуалне контроле рада јавних предузећа или контроле потрошње средстава из међународних фондова. Стога је овакав намет својеврсно „рекетирање“ већ потпуно исцрпљене привреде у корист утицајног ревизорског лобија.

– По замисли предлагача Нацрта Закона око 4500 средњих правних лица би требало да финансира и буквално издржава педесетак ревизорских предузећа. Да ли је у садашњој економској кризи, када се привредници боре да опстану, морално и етички исправно законом прописивати да привреда свакој ревизорској фирми буквално обезбеди приход од 300 до 500. 000 евра годишње? Супротно свакој здравој економској логици, законодавац уместо да подстиче и подржава раст предузећа у Србији, чини управо супротно, испумпава средства из њих, будући да једна оваква непотребна ревизија кошта између 5 и 10 хиљада евра. На овај начин из привреде ће бити извучено око 20 – 25 милиона евра годишње који ће уместо у инвестиције и отварање нових радних места отићи ревизорским кућама.

– Када се све сагледа, не виде се стварне потребе за доношењем оваква два нова закона јер понуђени текстови нацрта закона не нуде, у односу на постојеће, никаква боља решења, која би унапредила пословање и финансијско извештавање у Србији. Нови Закони имају смисла ако уводе побољшања а не повећавају оптерећења привреде. Аутори понуђених текстова закона очигледно нису могли да се ослободе одређених разних непрофесионалних интереса, на штету финансијског извештавања у Србији, али и на штету по укупно пословно окружење, са несагледивим последицама по привреду и грађане Србије.

Имајући у виду стање у финансијском извештавању, створено неповерење у финансијске извештаје и понуђени текст нацрта, може се закључити да је будућност Србије веома суморна, јер ће лажни извештаји, корупција, утаје и сл. И даље бити основа пословања многих ткз. Бизнисмена. Због тога за израду новог, савременог а применљивог закона, потребни су представници привреде и професије, који нису оптерећени сопственим интересима и који имају савремена професионална знања. (Ецономy. Рс, 26. Март 2013.)

Posted on March 27, 2013, in Законски прописи. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: