Послодавци пријављују само део зараде

Б. СТЈЕЉА | 22. Март 2013.

У Србији су оптерећења на зараде највеће у Европи, што тера послодавце да варају. Више од 65.000 динара прошле године званично примило само 330.088 запослених.


ЗВАНИЧНУ плату изнад 65.000 динара у Србији је прошле године примало 330.088 радника, док је истовремено минималну зараду од 20.010 динара добијало најмање њих 570.000. Ипак, и синдикалци и послодавци упозоравају на то да у овом случају језик бројки вара јер већина газда и даље пријављује само део зараде док остатак исплаћује радницима ”на руке”.

– Оваква пракса није новијег датума, а главни разлог због чега је и даље доминантна јесу превелика оптерећења зарада – сматра и Ивица Цветановић, председник Конфедерације слободних синдиката. – Зато и данас постоје прећутни договори између радника и њихових послодаваца да не пријављују цели износи зарада. Правила се једино још придржавају велике и друштвено одговорне компаније, док сви остали ”закидају”.

У Пореској управи кажу да немају тачне податке колико је радника пријављено на минималац. Према последњим подацима, 95.000 њих је исплатило и зараде и порезе и доприносе, 6.000 само плату, а чак 97.000 је намирило државу, а плате прескочило!

У Републичком заводу за статистику кажу да је прошле године просечна српска зарада била само 39.197 динара, али када су послодаваци дали држави све што им је тражено она их је коштала – 54.447 динара. Из тог разлога је Унија послодаваца Србије, још 2009. Поднела иницијативу републичкој влади да се плате растерете, али одговора још нема.
– Порези и доприноси на зараду умањују бруто плату за чак 64 одсто, што је једно од највећих намета послодавцима у Србији. У СФРЈ су те дажбине биле између 28 и 32 одсто – каже Драгољуб Рајић из Уније послодаваца Србије. – Скромније опорезивање од Србије имају и далеко развијеније земље, као што су Данска, Луксембург, Ирска… Показало се да све државе које траже оптерећења између 30 и 40 одсто имају упола мање заступљен рад на црно и самим тим дупло веће приходе у буџету.

Рајић додаје да се преговара са Владом да се макар смање оптерећења гранама које имају ниске профите и трпе највећу штету:

– Пољопривредним произвођачима, занатлијама, текстилној индустрији и предузетницима би бар у прве две године пословања требало смањити дажбине на 50 одсто, јер они спадају у секторе са најнижим примањима и њихова делатност је нископрофитна. Добит фармацеутске индустрије је највећа и креће се до 18 одсто, у услужним делатностима и грађевинарству до 14, а у овим гранама између пет и седам одсто. У Босни и Словенији су на пример, текстилцима упола смањили пореска оптерећења и они су сада најконкурентнији на тржишту.

У СРБИЈИ СКУП СТАРТ

СВЕ развијене западне земље, плус Кина, малим наметима стимулишу почетнике. У САД, на пример, предузетници у почетку плаћају само један одсто пореза и седам одсто доприноса, и то се сукцесивно повећава у зависности од профита. Само је у Србији и сам старт скуп.

НЕ МОГУ ДА БИРАЈУ КОМЕ ПЛАЋАЈУ
ПОСЛОДАВЦИ на целу плату плаћају порез, али доприносе за пензијско, здравствено и за незапосленост плаћају пола – пола са радником. У европским земљама, половина коју запослени сами плаћају одмах ”леже” на њихов лични рачун, па радници располажу својим новцем како желе и плаћају осигурање по избору. У Србији се, међутим, и те дажбине директно са послодавчевог рачуна пребацују у државне фондове.

Posted on March 24, 2013, in Порески систем. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: