Привредници банкама дугују три милијарде евра

Д. И. КРАСИЋ | 17. Март 2013.
Предузећа и предузетници у Србији, према последњим подацима, алармантно касне са отплатом кредита. Чак 19.000 предузећа и 16.000 предузетника касни више од 90 дана са намиривањем дугова.

ТРИ милијарде евра “тешки” су ненаплативи кредити привредника. Чак 19.000 предузећа и 16.000 предузетника дуже од три месеца не намирује своје рате, па су их банке класификовале у дужнике најгоре, Д категорије.

Тиме је ова неликвидност постала још већи проблем и самих банака, које су морале исто толико пара додатно да издвоје на име такозваних резервација. Сада је, практично, блокирано око шест милијарди евра због проблематичних зајмова привреди.

– Колики проблем представљају ненаплативи кредити, јасно је када се у обзир узме податак да је укупни капитал банака у Србији око 5, 5 милијарди евра – истиче Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака Србије.

– Тешко је наћи решење у кратком року. Једино решење је оживљавање привредних активности, инвестиција и производње. Само то може да доведе до пада проблематичних зајмова. Све друго је лечење последица.
Ни недавно одржана конференција под називом “Београдска иницијатива” није дала конкретан одговор на проблем решавања проблематичних зајмова.

У Народној банци указују да су мере усвојене с краја прошле године отвориле пут ка проналажењу решења.

Подсетимо, од последњег дана прошле године банке доспела потраживања од предузећа могу да уступе и другим фирмама. Реч је, практично, о трговању дуговима.

Тако би банка, за мање пара, некој трећој фирми продала потраживање од свог клијента, чиме би ослободила и новац заробљен на име резервација.

Једини услов који се пред банке поставља јесте да потраживање доспе и да о уступању потраживања у року од пет дана обавесте НБС.

Ипак, централна банка још увек не жели да изађе у јавност са званичним подацима.

– Будући да су измене регулативе у вези са уступањем потраживања од правних лица ступиле на снагу 31. Децембра 2012. Године, сматрамо да укупне ефекте ових промена још није могуће сагледати, али истовремено верујемо да постоји интересовање банака за уступањем потраживања, као и да постоје заинтересована лица која би та потраживања откупила – речено је “Новостима” у НБС.

КРЕДИТИ МИРУЈУ
ТЕК када се покрене раст привреде, биће и оних који ће моћи више да се узајмљују. Засад банкарска активност стагнира, а предузећа рачунају само на субвенционисање зајмове, где држава дотира део камате.
– Позитивно је што се бележи и стагнација код кашњења у отплати кредита – објашњава Верољуб Дугалић.
– Тако је кашњење у отплати код привреде смањена са 17,3 на 15,4 одсто. На то је директно утицало одобравање субвенционисаних кредита државе, које су фирме искористиле да отплате део кредита са којима су касниле у отплати.

Posted on March 18, 2013, in Делатности. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: