Како нас варају трговци

Ситним триковима увозници, произвођачи и трговци свакодневно варају потрошаче. Тежак масни папир, водом натопљене пршута и саламе, прекуцавање или брисање рока трајања, закидање на грамима и састојцима само су неке од превара са којима се грађани свакодневно сусрећу.

Притиснути кризом, домаћи произвођачи и трговци преузели су од искуснијих колега из света већ добро опробани рецепт за ситне преваре, па су преко ноћи пластичне чаше јогурта, павлаке или киселог млека са 200 милилитара смањене на 180, чоколаде са стандардних 100 грама ослабиле су на 80, а иако изгледају исто, лакше су и пасте за зубе, шампони и дезодоранси. Иако је тежина мања, цена је остала иста.

– То је обмана грађана, али није превара, јер на њима пише стварна грамажа. Проблем је када продавнице оглашавају акције и снижења, па штампају рекламни материјал на коме пише да је на попусту „100 грама чоколаде“, а није – причају у Центру за заштиту потрошача.

Већина пекара закида на тежини хлеба, тако је векна лакша за 30 до 70 грама него што је прописано, а продаје се притом по пуној цени као да се ради о стандардној полукилограмској векни.

Масни папири на којима се мери тежина меса и сухомеснатих производа теже и неколико десетина грама, пршута и саламе натопљене су водом да би добиле на тежини, на претходно запакованим производима написана је нешто већа грамажа од стварне, а посебно је опасна продаја“на мерење“ разних бомбона, кекса, чоколада, јер се сумња да се у ринфузи често продаје роба којој је истекао рок трајања.

– Најчешћа притужба коју добијамо је неисправан рок трајања. Многи трговци прекуцају рок и на тај начин га лажно продуже, на амбалажама које то дозвољавају они га изгребу или прелепе декларацијом. Јављали су нам се грађани који су купили виршле на којима пише 162 грама, али је преко тога залепљена етикета на којој пише 180 грама. То јесте разлика од неколико динара, али ако сваког купца преваре на тај начин, онда је у питању велика зарада. Један господин жалио се да је купио краставце у тегли са диоптријом, јер у тегли и у води изгледају много већи него када их је извадио из ње – објашњавају у Центру за заштиту потрошача.

У Удружењима за заштиту потрошача објашњавају да трговински ланци често нуде купоне и маркице на основу висине рачуна, а уз које касније могу знатно јефтиније да добију посуђе, накит, белу технику. Када купци скупе купона колико је потребно и донесу их да купе оно за шта су их скупљали, трговци им често кажу да су залихе истрошене, да тих производа више нема и да не знају када ће их бити.

Потрошачи у таквим случајевима могу да контактирају с једним од удружења за заштиту потрошача, које их тада упућује на инспекције или удружења аутоматски јављају инспекцијама за проблем. (Ецономy. Рс, Блиц 18. Фебруар 2013.)

Posted on March 1, 2013, in Делатности. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: