Стране банке уживају у Србији

Страним банкарима не смета много наша лоша економска ситуација, нити беспарица која је притисла грађане, пишу Новости.

И поред веома лоше економске ситуације, беспарице и све теже наплате зајмова, стране банке које овде послују и не помишљају да оду из Србије, иако се неке већ повлаче из земаља у нашем региону.

Главни разлог је добра зарада, мада банкари то не признају, а са каматама које износе од 25 до 30, па и 35 одсто, и даље могу да згрну екстрапрофит на клијентима које успеју да нађу.

Економски аналитичари пак тврде да ће овдашњи светски банкари и у овој години наставити да извлаче зараду у Србији и да је пребацују својим матицама у иностранству. Током прошле године, стране банке су, према западним анализама, из Србије повукле између 1, 5 и 3, 5 милијарди евра, а из целе Источне Европе чак 55 милијарди евра.

Бранко Живановић, професор на Београдској банкарској академији, указује на то да банке износе своју зараду, али се не ради о класичном изношењу капитала које би довело до потпуног повлачења појединих иностраних банака са домаћег тржишта, већ о повраћају у земље порекла кредитних линија које су банке – матице дале филијалама и фирмама у нашој земљи. Разлози због којих матице међународних банака, чије су филијале присутне и у нашој земљи повлаче средства, леже и у стању наше привреде али и у економској ситуацији земаља из којих потичу оснивачи.

Иначе, према доступним подацима, за девет месеци прошле године банке су зарадиле 12 милијарди динара, али то је упола мање него у истом периоду годину дана раније. Добитак је имало 19 банака, у износу од 29, 8 милијарди динара. Наравно, неке од банака – странаца пословале су и са губитком, али нико не најављује повлачење чак ни као могућност. А, професор Живановић указује:

“Инвестирана средства у српској привреди и код становништва везана су, кроз кредитне аранжмане, на дуже рокове и нису баш перфектно ликвидна, па самим тим је потребно време за њихово повлачење. Такође, ефективне каматне стопе на кредите и хартије од вредности носе стопу приноса која је виша од стопе коју је могуће остварити у земљама матицама. Реалан принос на државне хартије од вредности је у последњих две године износио пет до шест одсто. Каматне стопе на кредите привреди и становиштву реално су позитивне у противвредности у еврима и износе шест до 11 одсто”, каже Живковић.

Такође, овај професор истиче да не треба занемарити ни приходе који се остварују кроз разне накнаде и провизије (пословање са картицама код становништва, трошкови валутних конверзија, трошкови одржавања рачуна, обрада кредитних захтева и слично) , које су још значајно више него на матичним тржиштима.

“Свакако, можда и најважније, присуство банака је и стратешка одлука која је најчешће везана за оријентацију уласка државе у ЕУ и достизање нивоа економске активности која влада у тим земљама”, каже Живановић.”Принос на капитал још увек је позитиван. На крају, ино – банке су доста и уложиле на овом тржишту, а ово није најбољи тренутак за продају, јер би сада вероватно забележиле негативну цену изласка.” (Ецономy. Рс, 19. Фебруар 2013.)

Posted on March 1, 2013, in Банкарство. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: