Стране банке уживају у Србији

Страним банкарима не смета много наша лоша економска ситуација, нити беспарица која је притисла грађане, пишу Новости.

И поред веома лоше економске ситуације, беспарице и све теже наплате зајмова, стране банке које овде послују и не помишљају да оду из Србије, иако се неке већ повлаче из земаља у нашем региону.

Главни разлог је добра зарада, мада банкари то не признају, а са каматама које износе од 25 до 30, па и 35 одсто, и даље могу да згрну екстрапрофит на клијентима које успеју да нађу.

Економски аналитичари пак тврде да ће овдашњи светски банкари и у овој години наставити да извлаче зараду у Србији и да је пребацују својим матицама у иностранству. Током прошле године, стране банке су, према западним анализама, из Србије повукле између 1, 5 и 3, 5 милијарди евра, а из целе Источне Европе чак 55 милијарди евра.

Бранко Живановић, професор на Београдској банкарској академији, указује на то да банке износе своју зараду, али се не ради о класичном изношењу капитала које би довело до потпуног повлачења појединих иностраних банака са домаћег тржишта, већ о повраћају у земље порекла кредитних линија које су банке – матице дале филијалама и фирмама у нашој земљи. Разлози због којих матице међународних банака, чије су филијале присутне и у нашој земљи повлаче средства, леже и у стању наше привреде али и у економској ситуацији земаља из којих потичу оснивачи.

Иначе, према доступним подацима, за девет месеци прошле године банке су зарадиле 12 милијарди динара, али то је упола мање него у истом периоду годину дана раније. Добитак је имало 19 банака, у износу од 29, 8 милијарди динара. Наравно, неке од банака – странаца пословале су и са губитком, али нико не најављује повлачење чак ни као могућност. А, професор Живановић указује:

“Инвестирана средства у српској привреди и код становништва везана су, кроз кредитне аранжмане, на дуже рокове и нису баш перфектно ликвидна, па самим тим је потребно време за њихово повлачење. Такође, ефективне каматне стопе на кредите и хартије од вредности носе стопу приноса која је виша од стопе коју је могуће остварити у земљама матицама. Реалан принос на државне хартије од вредности је у последњих две године износио пет до шест одсто. Каматне стопе на кредите привреди и становиштву реално су позитивне у противвредности у еврима и износе шест до 11 одсто”, каже Живковић.

Такође, овај професор истиче да не треба занемарити ни приходе који се остварују кроз разне накнаде и провизије (пословање са картицама код становништва, трошкови валутних конверзија, трошкови одржавања рачуна, обрада кредитних захтева и слично) , које су још значајно више него на матичним тржиштима.

“Свакако, можда и најважније, присуство банака је и стратешка одлука која је најчешће везана за оријентацију уласка државе у ЕУ и достизање нивоа економске активности која влада у тим земљама”, каже Живановић.”Принос на капитал још увек је позитиван. На крају, ино – банке су доста и уложиле на овом тржишту, а ово није најбољи тренутак за продају, јер би сада вероватно забележиле негативну цену изласка.” (Ецономy. Рс, 19. Фебруар 2013.)

Advertisements

Posted on March 1, 2013, in Банкарство. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: