Сточна храна затровала млеко

Министарство пољопривреде коначно наложило повлачење млека из продавница и најавило да ће последњу реч о безбедности ове намирнице у Србији дати референтна лабораторија из Холандије

Са десет дана кашњења држава је јуче одлучила да млеко с нашег тржишта пошаље на додатне анализе у Холандију. Истовремено, Ветеринарска инспекција наложила је да се из продавница повуче млеко чији узорци показују могућност недозвољене количине афлатоксина М-1.

Осим тога, из Министарства пољопривреде су признали да имају проблема са исправношћу хране за животиње, да су наложене ванредне контроле које су потврдиле да је сточна храна узрочник појаве афлатоксина у млеку.

Повод за изненадни обрт у овој афери несумњиво је то што је Горан Јешић, војвођански секретар за пољопривреду, објавио да је у 26 од 35 узорака млека (за два недостају резултати) ниво афлатоксина већи од прописаних 0,05 микрограма по килограму. Он је рекао да му је потпуно нејасно „зашто држава није реаговала и зашто је раније објавила да је млеко на граничним вредностима када је анализа показала супротно”.

Убрзо по објављивању алармантних података огласиле су се већином опозиционе странке тражећи од владе да одмах објави да ли је млеко у Србији безбедно по здравље или не. Већина млекара са Јешићевог списка спорних одлучила је да је боље да се не оглашавају док бура не прође, а њихови представници јуче су били на састанцима у Београду, управо поводом питања квалитета млека на тржишту Србије.

– Због различитих резултата испитаних узорака унутар истог млека, а по препоруци референтне лабораторије Европске уније, послаћемо спорне узорке на суперанализу у Холандију, у лабораторију која може прецизно да утврди стварни ниво афлатоксина М-1 у млеку – саопштили су јуче из Министарства пољопривреде, додајући да ће њихове инспекције утврдити и с којих фарми потиче млеко чији су узорци показали повишен ниво афлатоксина и онда ће бити дат налог за обуставу испоруке млека с тих фарми.

У министарству тврде да здравље људи у Србији није угрожено конзумирањем млека које је у рафовима продавница јер је ниво афлатоксина, иако у неким узорцима изнад дозвољених граница, далеко испод концентрација које могу изазвати било какве здравствене проблеме:

– У Србији је до 2010. године дозвољено присуство афлатоксина у млеку било десет пута веће него данас (0,5 уместо садашњих 0,05 микрограма по килограму), што је стандард који у овом тренутку важи у великом броју држава, укључујући и САД.

Јешић је, међутим, како јавља „Политикин” дописник из Новог Сада, изјавио да „држава не сме проблем да гура под тепих, већ мора да предузме мере које су јој на располагању”.

– Ако мене питате да ли сада треба куповати млеко одговор је одречан. Али, ето, постоје стручњаци који тврде супротно. На вама је да ли ћете млеко куповати или не. Пре свега сам отац двоје деце и то је разлог што сам објавио резултате и увек ћу их објавити. Не видим зашто их је држава скривала. Она је крива за ово. Ово није политичко, већ пре свега безбедносно питање – рекао је Јешић.

Он је оптужио лабораторије да нису радиле свој посао, али и упитао зашто не ради национална лабораторија у Батајници. Он је рекао да су постојале разне врсте притисака на њега да не објави резултате анализе, као и да је једина одбрана од тих притисака јавност у раду. Саопштио је да је МУП-у Србије доставио списак мејлове и бројева телефона с којих му је прећено.

Подсећамо, надлежни су недавно, после инцидента са зараженим кукурузом откривеним у Италији који је обелоданило предузеће за контролу квалитета СГС, тврдили да су анализе ове лабораторије спорне, па чак и могуће злонамерне. Умирујући јавност изјављивали су да нема разлога за панику, јер је у свега седам одсто кукуруза које је држава контролисала утврђена повећана концентрација афлатоксина.

Само три месеца касније показаће се да је зараженог кукуруза изгледа било мало више од седам одсто и да кукуруз можда и није отишао у биогориво већ у сточну храну. Ако је тако, онда би требало урадити много више од онога што је држава до сада предузела. Испитати квалитет и присуство афлатоксина у – месу, јогурту, свим млечним производима, кукурузном брашну, паленти, кокичару… По могућству у Холандији.

Да Босна и Херцеговина није открила заражене узорке два хрватска произвођача („Дукат” и „Виндија”) вероватно никада не бисмо сазнали до које мере се у Србији прећуткују подаци о безбедности хране и на шта су све надлежни спремни како би заташкали афере.

Због чега је било потребно да покрајински секретаријат ради паралелне анализе, као да унапред није веровао шта ће нам држава саопштити? Зашто контингенти зараженог кукуруза нису уништени одмах када је афлатоксин пронађен? И да ли ће држава, не би ли бар мало поправила слику о свом поштењу, изнети пред грађане делић истине из свог обимног и дуготрајног анализирања млека? Одговоре на ова питања, која је „Политика” јуче поставила надлежнима у Министарству пољопривреде, нисмо добили.

И. Албуновић

С. Деспотовић

———————————————————–

И најнижа концентрација може бити ризична

„Афлатоксини у храни не могу се уништити кувањем, печењем, пржењем, роштиљањем или било којом другом топлотном обрадом, јер су молекули отпорни на све то”, сматра Петар Пфендт, професор Хемијског факултета у пензији, који се јавио нашој редакцији.

Он каже да се у медијима последњих дана појавило доста нестручних изјава на ову тему попут тога да се заражени кукуруз може разблажити додавањем незараженог и на тај начин смањити ниво афлатоксина до дозвољене границе. Или да афлатоксин у кукурузу за сточну храну и није неки проблем, јер се то може отклонити прекрупљивањем (ситњењем зрна које се претходно круни, а на тај не добија се брашно него прекрупа).

– Већина наших стручњака и структура који одлучују не знају шта у случају канцерогених супстанци значи „дозвољена вредност”. Та вредност према ставу стручњака из Европске уније, који су је и измислили, не значи да је храна тада безопасна, већ да је то најнижа вредност која се може постићи уз придржавање свих савремених хигијенских и заштитних норми. Ти стручњаци полазе од тога да ниједна, и најнижа, концентрација канцерогене супстанце није без ризика јер се не зна колико је молекула код неког организма потребно да изазове поремећај здраве ћелије – наводи Пфендт, додајући да ако је садржај афлатоксина у неком узорку млека испод границе најниже дозвољене вредности, то млеко је употребљиво само зато што још немамо боље.

– Када будемо успели да побољшамо све што утиче на садржај афлатоксина, биће прописане још ниже граничне вредности које ће у пракси бити теже постићи, али ће заштита од малигних обољења бити утолико сигурнија – сматра он.
објављено: 19.02.2013.

Posted on February 21, 2013, in Пољопривреда. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: