„ЦРНЕ РУПЕ“ У СВЕТСКОЈ ЕКОНОМИЈИ


***Валентин КАТАСОНОВ | 28.01.2013 | 00:01/ Фонд стратешке културе
за ФБР приредила Биљана Диковић

Особине и врсте офшора

Офшори представљају најважнији елеменат савременог механизма светске економије. Под њима се подразумевају земље и територије које поседују следеће особине:

*Оне обезбеђују конфиденцијалност финансијских, комерцијалних и осталих операција за страна физичка и правна лица која су регистрована у тим земљама и територијама („јурисдикција чувања тајне“);

*Физичким и правним лицима других земаља омогућују повољан порески режим у облику ниских или чак нултих стопа опорезивања („пореске мирне луке“).

Не постоји универзалан, јединствен списак офшора. Свака земља за себе, свака међународна организација, свака институција у оквиру једне земље прави свој списак офшора. Офшора данас има више десетина: скоро 30% земаља у свету имају ову или ону особину офшора. Неких земаља нема у тим списковима, али без обзира на то под њиховом јурисдикцијом могу да се нађу територије (зоне) које имају очигледне особине офшора. Прве „пореске мирне луке“ су се појавиле у САД и Великој Британији. Сада је само под британском јурисдикцијом 12 офшора. У САД постоје „унутрашњи“ офшори (Делавер, Вајоминг) и офшори на острвима. У зони Европске уније има најмање 10 организација које поседују особине офшора: Холандија, Монако, Малта, Андора, Луксембург, Лихтенштајн, Кипар, Ирска…

Могу се издвојити три групе офшора:

1. Англосаксонско средиште (острва Карипског базена, Нормандијска острва, Ирска).

2. Земље Бенелукса (Холандија, Луксембург а уз њих и Швајцарска).

3. Сви остали офшори – периферија, заједно са Кипром.

Данас се у светској економији запажа формирање сложених финансијских мрежа. Неке економски развијене земље типа Холандије и Велике Британије називају у специјалној литертури спаринг-офшор јурисдикције. У њима се региструју компаније које, са своје стране,раде у спрези са класичним офшорима. У поштованим земљама Запада такве компаније се још називају компаније – пробијачи. На пример, Холандија има своје офшоре на Карибима: Аруба, Кирасао, Сен-Мартен. Тако је Холандија 2006.године имала око 20.000 такозваних поштанских компанија које немају неко битно учешће у самој земљи. 43% њихових бенефициара су били из – већ по традицији – „мирних лука“ – Холандских Антила, Британских Девичанских острва, Кајманских острва, Кипра, Швајцарске. Осим тога, у земљи је постојало 12,5 хиљада специјалних финансијских компанија (Special Financial Institutions – SFI) кроз које је, према подацима Централне банке Холандије, 2002.године прошло 3600 милијарди евра, што је 8 пута премашило БДП земље. Средином 2000-их година у земљи је било и 42.000 финансијских холдинга, од којих су са 5.800 њих управљали трустови. Без обзира на то, скоро ни једна званична међународна и национална институција Холандију не сматра за офшор[1].

Офшори су главна чворишта преко којих пролазе финансијски инвестициони фондови светске економије. Годишњи извоз капитала из Холандије, Луксембурга и Ирске је између 10 и 12 билиона долара, што превазилази извоз капитала из САД. А портфељске инвестиције са Карибских острва и Нормандије износе 1/5 портфељских инвестиција које се извозе из
САД[2].

Офшори такође представљају центре из којих се управља предузећима и компанијама у многим земљама. Понекад их називају и „црне рупе“ светске економије. „Рупе“ су зато што се у њих сливају огромна финансијска средства, која су иначе неопходна за развој држава из којих та средства потичу. А „црне“ зато што су потпуно непровидне, што не постоји никаква информација о операцијама и финансијско-имовинском положају офшор компанија и њиховим бенефициарима…

Извештај Tax Justice Network: приказ светске офшор-економије

Према последњем извештају међународне истраживачке организације Tax Justice Network (TJN), која се бави независним истраживањем у области избегавања плаћања дажбина, на банкарским рачунима офшор јурисдикције се налази између 21 и 32 билиона долара. И то без урачунавања таквих финансијских актива, какве су јахте, виле, дворови, замкови, многобројни луксузни предмети и уметничка дела. Износи тих актива никако нису испод десетине дела укупног обима светског богатства, процењеног од стране швајцарске банке Credit Suisse на 231 билион долара, према стању средином 2011.године). Чак и минимална процена од 21 билиона долара представља еквивалент збирном бруто домаћем производу (БДП) САД и Јапана. По свему судећи, у процену новчаних средстава у офшорима улазе само износи капитала који стижу на банкарске рачуне, али се не узимају у обзир приходи које власници офшор рачуна стичу од камата или на други начин. Такође треба да се подвуче да су процене који су дате у извештају TJN много веће од свих претходних процена укупних офшор средстава, до којих су дошле различите организације (ни једна није била изнад 10 билиона долара).

У извештају TJN нема ни процене укупне вредности актива које офшор компаније контролишу у читавом свету (пре свега – актива реалног сектора економије). Могуће је да вредности таквих актива, ако ништа друго, а оно бар нису мање од укупног обима новчаних средстава на офшор банкарским рачунима[3].

Tax Justice Network је организација која се, по мишљењу неких аналитичара, залаже за социјалистичка уверења и има репутацију јаког противника офшор зона. Руководилац истраживања у TJN је Џејмс Хенри, бивши главни економиста у консалтинг фирми McKinsey. Интересантно је да су подаци извештаја TJN од пре две године, али је извештај објављен тек у јулу 2012.године[4].

Међународни финансијски аналитичари претпостављају да је задатак извештаја – припрема јавног мњења за следећи „напад“ на светске банкаре, који је сличан пресингу који су финансијске институције САД и Велике Британије направили на швајцарске банке 2011.године. Има експерата који мисле да TJN није баш толико независна институција, како се то чини на први поглед. Они скрећу пажњу на диференцирани прилаз TJN различитим офшор јурисдикцијама. Није прошла непримећена ни околност да је TJN заједно са властима САД, Велике Британије и још неких западних земаља последњих година са великим бесом нападала Швајцарску и Кајманска острва.

Полазна информација за обрачунавање су били, пре свега, отворени званични подаци Банке за међународни обрачун из Цириха, ММФ-а, националних централних банака и државних благајни. Као допунски извори коришћена су истраживања главних аудиторских фирми.

Главни офшори по списковима TJN

Још пре него што је објављен наведени извештај Tax Justice Network је саопштавао да Швајцарска представља главно склониште света који избегава да плаћа порезе, и да она врло нерадо у односу на друге развијене земље открива податке и позива на одговорност оне који нерадо плаћају порезе. После Швајцарске по рејтингу финансијске транспарентности које је сачинио TJN иду Кајманска острва, Луксембург, Хонгконг и САД. Затим по Tax Justice Network иду острво Џерси, Јапан, Немачка и Бахреин. Рејтинг TJN мења представу о офшорима по земљама и територијама које се налазе изван граница „цивилизованог света“ („златне милијарде“). У списак офшора су доспеле скоро све главне економски развијене земље: САД, Немачка, Јапан, Швајцарска, Велика Британија (ова последња у ствари контролише острво Џерси које је само формално ван британске јурисдикције).

Међу офшорима који се налазе на периферији светске капиталистичке економије издвајају се Кајманска острва, Тринидад и Тобаго и остале државе Карибског базена. Те државе су неприметно прешле у групу слободних држава које не зависе од светске политике. На пример – Тринидад и Тобаго. Код њих нема ни помена о некаквој „демократији“. У тој острвској републици све до сада није укинута смртна казна и свуда се користи телесно кажњавање. Постоје стабилно високи показатељи корупције у судству, на снази је забрана на толико пропагиране у „цивилизованом свету“ хомосексуалне односе, жене немају цео низ грађанских права. Међутим, такве „недемократске“ ситнице нису постале препрека за то, да САД објаве да су острва „слободна“. Влада је дозволила да стране компаније раде на њиховој територији, због чега је унела неке измене у постојећи порески кодекс. Острвске власти добијају невелику надокнаду за „гостопримство“ које пружају, и тако су интереси избалансирани.

Клијенти офшора и „услуге“ светских банака

Износи који су наведени у извештају TJN припадају броју од отприлике 10 милиона физичких лица, који поседују офшор рачуне директно или преко правних лица. Просечно се добија између 2 и 3 милиона долара по човеку. 47% средстава припадало је непосредно физичким лицима, а 53% – правним.

Скоро половина од 21билиона долара (тачније: 9,8 билиона $), како процењује TJN, припада броју од 92 хиљаде најбогатијих људи (тј. око 1% свих физичких лица која поседују средства у офшорима). Просечно по једном човеку у тој групи најбогатијих људи долази преко 100 милиона долара средстава на офшор банкарским рачунима.

На размештај средстава под офшор јурисдикцију физичким лицима помажу и посредничке услуге банака, други финансијски посредници и консултанти. Како констатује Џејмс Хенри, да се црни новац шета по свету финансијској елити помажу званичне структуре, „вредни рој професионалних помоћника из сфере приватног банкарског опслуживања, правних, књиговодствених и инвестиционих услуга“. Да би се вршиле овакве „деликатне“ услуге многе велике банке су још крајем прошле године формирале јединице које су назване private banking. За највеће банке у сектору услуга private banking сматра се да су швајцарска UBS, Credit Suisse и америчка Goldman Sachs. Вероватно да данас не може да се нађе ни једна транснационална банка која не ради са офшор клијентима или која за своје клијенте не врши офшор услуге. На офшоре, по неким проценама, долази 14 – 17% трансграничних финансијских актива и обавеза светских банака[5].

TJN издваја педесет највећих светских банака које се баве офшор бизнисом. Уз топ-50 у офшорима је, према процени TJN смештено око 12 билиона долара, тј. отприлике половина свих офшор новчаних средстава. 2005.године тај показатељ је износио отприлике 5,4 билиона долара; то значи да је он за пет година дуплирн, и више од тога. Прва два реда у списку топ-50 (према стању из 2010. заузеле су швајцарске банке UBS и Credit Suisse. Следећа три места припадала су таквим светски познатим европским банкама какве су HSBC, Deutsche Bank, BNP Paribas. ЗатимсуишлебанкесаВолстрита: JP Morgan Chase, Bank of America, Morgan Stanley, Wells Fargo иGoldman Sachs . На банке које су ушле у топ-10 отпада отприлике 6 билиона долара средстава, смештених на офшор рачуне (тј. 50% од укупног износа у топ-50).

Одакле средства стижу у офшоре?

Премештање значајног дела великих новчаних средстава у офшоре долази преко светских финансијских центара – Њујорка, Лондона, Цириха, Хонгконга,Токија. Посебно активно офшоре користе земље англосаксонског економског модела, тј. САД и Велика Британија. Од 100 британских компанија са највећом капитализацијом, које су укључене у листинг Лондонске берзе фондова, само 2% не користи услуге офшора. Остале имају преко 8000 ћерка-фирми са јурисдикцијом у читавом свету. Територије Гернсија, Џерсија и острва Мен су већ неколико векова офшор зоне Велике Британије. Америчке транснационалне компаније су најактивнији (после енглеских предузећа) корисници услуга офшора. Од 100 највећих корпорација Америке, чије се акције налазе на берзи, 83 имају ћерке-компаније у офшор зонама.

Средства за офшоре притичу такође из земаља које у великим количинама извозе сировине и готове производе. Највише из земаља које експлоатишу нафту. За 1970. – 2010.год, према истраживању TJN, извезено је у милијардама долара: из Кувајта 496, из Саудијске Арабије 308, из Нигерије 306. Један од светских лидера са извозом у офшоре је – Русија: за период 1990 – 2010. из земље је у офшоре извезено 798 милијарди долар (произилази да је просечно годишње извожено скоро по 40 милијарди долара). Процене TJN се у највећој мери поклапају са званичним подацима Централне банке Руске Федерације. Тако је 2010.године чисто отицање приватног капитала из Русије изнело 34,4 милијарде долара, а 2011. – 80,5 милијарди долара. Џејмс Хенри, кога смо већ помињали, руководилац истраживања, претпоставља да је највећи део средстава из Русије извезен кроз приватизацију државних актива.

Само је Кина послала у офшоре више активе од Русије: 1,2 билиона долара. Истина, подаци за Кину се дају на период од 40 година, од 1970, а за Русију – само за 20 година. Тако да по просечним годишњим показатељима отицања приватног капитала у офшоре Русија међу земљама које се налазе изван граница зоне припадања „златној милијарди“ неопозиво представља лидера. Иза Русије(период 1970 – 2010, у милијардама долара) су Кореја – 779, Бразил – 520, Кувајт 496. У односу на минималну процену збирних средстава на банкарским рачунима офшора (21 билион долара) средства која су дошла из Русије представљају 4%.

(Следи наставак)

[1] Б. Хейфец. Оффшорные финансовые сети российского бизнеса // «Экономический портал», декабрь 2008; Van Dijk М., Weyzig F., Murphy R. The Netherlands: A Tax Haven? Amsterdam: SOMO Report, 2006, р. 3. (Б.Хајфец: Офшор финансијске мреже руског бизниса // „Економски портал“, децембар 2008).

[2] «Борьба с офшорами: прогноз военных действий. Инфографика» //11 мая 2012 Forbes.ru: http://www.forbes.ru/sobytiya-column/finansy/82075-borba-sofshorami-prognoz-voennyh-deistvii) (Борба с офшорима: прогноза војних дејстава. Инфографика“ // 11.05.2012).

[3] Постоје неке процене финансијских и нефинансијских структура које контролишу офшор структуре, а које су направиле друге организације. На пример, према подацима Boston Consulting Group (BCG), офшор банке су на крају прошле деценије управљале капиталом од 7 билиона долара, а по проценама Организације за економску сарадњу и развој – 11,5 билиона $ (Јелена Снежко: Борба против офшора је акативна у развијеним земљама, али је корисна и за земље у развоју // http://www.investgazeta.net // 16.04.2009).

[4] The Price of Offshore Revisited, Tax Justice Network, July 2012.

[5] «Борьба с офшорами: прогноз военных действий. Инфографика» // 11 мая 2012 Forbes.ru: http://www.forbes.ru/sobytiya-column/finansy/82075-borba-sofshorami-prognoz-voennyh-deistvii) (Борба с офшорима: прогноза војних дејстава.)

 

ЦРНЕ РУПЕ СВЕТСКЕ ЕКОНОМИЈЕ (Други део)Валентин КАТАСОНОВ |

Фонд стратешке културе

Проблеми које ствара“офшоризација“ светске економије

Од 1970. до 2010.године, како је то процењено у извештају TJN, из економија у развоју (укупно 139 земаља) отишло је између 7,3 и 9,3 билиона долара (просечно, обрачунато на годишњем нивоу, око 200 милијарди $). Ако се узму у обзир камате и остале врсте прихода стварна величина тих капитала је већ много већа од 15 билиона (по најконзервативнијој процени). Сиромашне земље су, да тај новац није пренет у офшорове, до сада могле да исплате спољне дугове и да озбиљно убрзају свој развој. Ако би сеузео у обзир незарачунати капитал из офшорова свих земаља у развоју, које су традиционалним обрачунима крајем 2010.године имале укупан спољни дуг од 4,1 билион $, произилази да је њихов дуг реда величине минус 11 билиона $, тј. у суштини те земље нису дужници, већ кредитори! Речено обичним језиком: када би новац остајао унутар њихових економија становништво небогатих земаља у развоју (а то је 85% светског становништва) могло би да живи потпуно другачије него што живи.Али, како се констатује у извештају, извезене активе припадају малој групи добростојећих људи, док дуговања државе падају на рамена свих грађана у земљи. Када би сакривени износ од 21 – 32 билиона $ доносио само скромни приход од 3% камате и када би се такав приход опорезивао са 30%, пишу истраживачи, активе у офшоровима би већ прве године дале добит између 190 – 280 милијарди $. А то је отприлике два пута више од онога што економски развијене земље (чланице OECD – Организације за економску сарадњу и развој) издвајају као материјалну помоћ за развој земаља које су изван граница зоне у којој живи „златна милијарда“.

Новац од опорезивања, који није доспео у државну касу, је огроман, он је „довољан да се битно поправи финансијска ситуација многих земаља, посебно оних у развоју“, – подвлачи Џејмс Хенри. Истовремено, према речима овог руководиоца истраживања, у тој новости постоји и позитиван аспект: свет је открио „црну рупу“ у коју пропада новац, проценио је димензије тог блага, сакривеног у офшоре.

Јачање „офшорског“ карактера светске економије ствара озбиљне економске и социјалне проблеме и, ако ништа друго, три главна међу њима можемо одмах да наведемо:

1. Низак ниво опорезивања у зонама офшора подрива фискалну базу земаља, чији резиденти користе услуге офшора. Према најконзервативнијим проценама буџети свих земаља у свету се сваке године лишавају користи од најмање три билиона $ који се крију у офшорима.

2. Извођење анонимних операција представља претпоставку за прање нелегалне добити и финансирање светског тероризма, преко – офшора. Они доприносе порасту организованог економског криминала, посебно трансграничног.

3. Као резултат слабог регулисања финансијских операција у офшорима, повећава се ризик од неконтролисаних токова такозваног врућег новца, што дестабилизује финансијски систем.

Администрација Барака Обаме: „крсташки рат“ против офшора

Од пре неког времена (нулте године нашег века) у свету је почела борба против офшора, када су САД и европске земље одједном откриле да губе значајне своте новца од пореза. У САД, према званичним подацима, државна благајна се сваке године лишавала најмање 100 милијарди долара зато што су амерички порески обвезници користили шеме са офшорима. Изузетно много енергије за борбу са офшорима је потрошила администрација Барака Обаме. Још пре него што се разбуктала финансијска криза у САД је почела припрема закона „Спречавање злоупотреба преко пореских лука“[1]; Обама је наставио са покушајима да се нацрт закона прогура у Конгрес САД. У том закону су најбитнији следећи ставови: 1. Одређивање суровијих захтева за пореске обвезнике САД који користе јурисдикцију офшора; 2. Давање овлашћења Државној благајни САД да користи специјалне мере према страним јурисдикцијама и финансијским институцијама које спречавају убирање пореза; 3. Увођење опорезивања трустова у офшору који се користе ради стицања непокретности, уметничких дела и накита за становнике САД и признавање лица која стварно добијају активе од офшор-трустова за бенефицијаре; 4. Повећање казни за лица која користе пореска склоништа, на износ до 150% од прихода који се добија таквим поступцима.

Нагли пораст државног дуга и дефицита федералног буџета у САД пошто се земља нашла у финансијској кризи принудили су америчке власти да изађу у јавност са гласним изјавама о својим плановима да „расчисте ситуацију“ са појединим офшорима. Посебно енергичне изјаве у вези са тим давао је Б.Обама. Он је „нишанио“ Кајманска острва – месташце на земљиној кугли које је амерички капитал изузетно волео. Такви гиганти америчког и светског бизниса, какви су Coca-Cola, Procter & Gamble, General Motors, Intel, FedEx, Sprint и др. тамо имају фирме-ћерке. По финансијском свету се шири шала: најпознатија пословна зграда на свету није ни Њујоршка берза, ни Лондонска, већ Агленд Хаус, скромни четвороспратни пословни објекат на Великом Кајману који представља правну адресу много хиљада компанија, које су регистроване на том острву. „На Кајманским острвима постоји зграда у којој је смештено 12.000 америчких корпорација – изјавио је 5.јануара 2008.године у Манчестеру, држава Њу-Хемпшир, Барак Обама. – То или је највећа зграда у свету или највећи лоповлук на свету. Ми ћемо открити шта је од то двоје.“ Међутим, без обзира на одлучност тадашњег кандидата за председника САД, која се, његовим доласком на власт није смањила, најутицајнији човек на планети ипак није успео да се разрачуна са Агленд Хаусом. [2]

Најозбиљнији практични корак у области борбе са офшорима треба да је Закон о пореској дисциплини који се односи на рачуне у иностранству, а који је донет у САД у мају 2010.године. У фебруару 2012. је са Француском, Италијом, Немачком, Великом Британијом и Шпанијом закључен Споразум о заједничком спровођењу тог акта. У оквиру тог Споразума национални порески органи имају право да размењују информације и да једна другу извештавају о дешавањима у вези са тим. Али од тог закона највише добијају Сједињене Државе. Тим актом се предвиђа да и банке, и друге финансијске институције побројаних земаља треба у ствари да постану добровољни агенти америчке службе опорезивања. Они су дужни да подносе извештаје о сумњивим (са гледишта пореских интереса САД) рачунима и операцијама физичких и правних лица америчког порекла. Уколико се примети да банке и остале финансијске институције других земаља немају жељу да „сарађују“ са пореским органима САД, према таквим институцијама САД могу да предузимају одређене санкције. Није тешко да се примети да,изговарајући се борбом против офшора и злоупотреба у вези са плаћањем пореза, власти САД имају намеру да преузму под директну финансијску контролу (административну) друге земље.

Борба са офшорима и нове финансијске шеме

Да би власник актива постао анониман мора да се искористи не један офшор, већ њихов ланац, међу којима обавезно постоји територија где се региструју компаније са директорима и власницима који нису прави, а имена правих се не могу наћи ни у једном документу. Њих су почели да називају бенефицијари (тј. они, који имају стварну корист од посла). Такву шему користе, на пример, корумпирани функционери, вође организованих злочиначких група…

Данас у различитим званичним документима (на пример – на званичним сајтовима) фигурирају називи номиналних власника акција, а то су у ствари највеће светске банке које пружају услуге private banking. Међутим, ти номинални власници не откривају ко је стварни власник акција – таква се информација може добити само на захтев суда. То је баш згодан начин да се сакрије својина од лица за које не желиш да их „просветлиш“.

Уопште не треба дуго тражити примере. Да узмемо руска акционарска друштва. 97% акција ОАО „ЛУКОЈЛ“ држе номинални власници. Три четвртине акција су у номиналном власништву холандске ИНГ-банке („Евразија“), а остатак је код чисто руских номиналних власника. Појединцима припада укупно 3% акција, мада се сматра да најкрупнији пакет акција ЛУКОЈЛ-а припада његовим менаџерима – Вагиту Алекперову (21%) и Леониду Федуну (9%). Међутим, та информација се никако не може проверити.

Према скорашњим саопштењима – 27% акција државног „Газпрома“ има такође номиналне власнике. Преко 50% акција Рударско-металуршког комбината ГМК „Нориљскиј никељ“ је у поседу страних номиналних власника или у офшорима. Код „Русал“–а номиналним акционарима припада 25% акција, а контрола читаве компаније се врши из офшора.[3]

Фактички – најкрупније банке на свету, правне фирме, па чак и поједина физичка лица су на себе преузели функцију сакривања правих акционара и бенефициара, коју су раније вршиле офшорне јурисдикције. Зато „навала“ западних држава на офшоре као на „информационо нетранспарентне зоне“ није довела ни до каквих резултата.

Борба са офшорима као средство помоћу кога финансијске групе деле међу собом сфере светског утицаја

Под изговором да се власти неких Западних земаља боре са офшорима, њихове банке у ствари врше поновну расподелу сфера свог утицаја. Најбољи пример из скорашњег периода је притисак власти САД и Велике Британије на Швајцарску. Позивајући се на борбу са офшорима долази до процеса уништења трећег по значају међународног финансијског центра. 2011. године је Берн био принуђен да закључи споразум са Сједињеним Државама, Великом Британијом и Француском, којим се захтева све могуће помагање властима три наведене земље при откривању информација о томе који то њихови грађани, иначе клијенти швајцарских банака, не плаћају порезе. У резултату је почео масовни одлив капитала из Швајцарске. Где? У отаџбину коју контролишу америчке и британске банке. Највише на Бахамска острва и британска Девичанска острва, који се налазе под јурисдикцијом те исте Велике Британије (иако су те територије формално независне, реално представљају „прекоморске територије Велике Британије“ на челу са монархом – краљицом Велике Британије Елизабетом Другом, која поставља гувернере тих земаља). Део капитала је премештен у сигурне банке које се налазе у САД и Великој Британији. Али ни то није све! Швајцарске банке су биле принуђене да добро испразне своје „новчанике“. У августу 2011. Швајцарска је званично исплатила Великој Британији преко 600 милиона долара сакривеног пореза њених држављана који су свој капитал чували у депозитима швајцарских банака. Од јануара 2012. Министарство правде САД врши истрагу 11 швајцарских банака, међу kојима су и Wegelin, Credit Suisse и Julius Baer о њиховом помагању у „неплаћању пореза америчких држављана“. Већ почетком 2012.године једна од најстаријих швајцарских банака Wegelin је због започете истраге продала свој бизнис. Није искључено да ће швајцарске банке бити принуђене да и државној благајни САД плате повисоке износе као компензацију за неплаћени порез њихових америчких клијената.

Борба са офшорима: смртна пресуда без могућности помиловања

У току последње финансијске кризе борби са офшорима су се прикључиле све главне земље Запада и многи познати политичари. Чак је и римски папа Бенедикт XVI изјавио да „ финансијске офшоре лишава свог благослова“. У званичном документу папског „Савета за правду и слободу“ који је обнародован по резултатима Међународне конференције о финансирању развоја у Дохи (29.11. – 2.12.2008.) констатује се да су офшорна тржишта повезана са нелегалном добити. Офшори су водили непаметну финансијску политику која је на крају крајева довела до садашње финансијске кризе. Омогућујући да се крију порези они су омогућили и гигантско отицање капитала, нанели су огромну штету сиромашним земљама и зато морају бити затворени.[4]

Међутим, после завршетка прве фазе финансијске кризе антиофшорна запаљивост Запада је великом брзином спласнула. Стварна политика појединих западних земаља у вези са офшорима је врло противуречна. Са једне стране оне подстичу очување (па чак и развој) оних офшорних територија које обезбеђују доток из свих крајева света капитала на рачуне банака својих земаља. Са друге – покушавају да спрече отицање капитала у офшоре са својих територија, што је изазвано разлозима фискалне природе.

Практични кораци у вези са борбом са офшорима Карибског базена коју води администрација Барака Обаме, а о којој смо говорили у почетку овог текста, за сада није дала неки видљив резултат. Исто тако су и европске земље (Швајцарска, Луксембург) и Кина (са Хонгконгом) обећали да ће се обрачунати са својим офшорима. После почетка кризе 2008.године лидери G20, дискутујући о мерама за борбу са кризом, више пута су обећавали да ће да затворе „луке за склањање од плаћања пореза“. 2010.године су унете исправке у конвенцију OECD о порезима, којима су пооштрени ставови у вези са изношењем информација. Од 2010.године је потписано преко 600 споразума о размени информација који, између осталог оштро ограничавају банкарску тајну. Међутим, успеси су и ту врло скромни.

Заслужује пажњу и мера борбе са сакривањем капитала у офшорне зоне Европе, коју практикују власти Немачке, – набавка нелегалних дискова са информацијама о рачунима у одговарајућим банкама, којом се баве и федералне, и земаљске владе. Испоставило се да је та мера врло успешна, мада је многи државници и политичари Европе критикују као „не баш чисту етички“. Међутим, властима Немачке данас, када се у Европи разгорела дужничка криза, а немачка економија доживљава преоптерећења, баш и није до „етичке чистоте“.

Вероватно је да је анти-офшорно законодавство неопходно, али ипак није и довољан услов за успешну борбу са офшорима. Тако Италија у тој области има добро законодавство, али и даље међу земљама Западне Европе води у учешћу економије „у сенци“ у БДП-у, као и у нелегалном извозу капитала. Истовремено, на територији земаља Северне Европе, у којима је ниво пореза прилично висок, постоји минимално коришћење „црних“ и „сивих“ офшорних шема. У Норвешкој порез на добит од експлоатације нафте и гаса и до 80%, али иностране нафтне компаније без обзира на то упорно скрећу погледе ка тој земљи, захваљујући непостојању корупције, ефикасној државној подршци великим пројектима и јасним, непроменљивим и транспарентним условима пословања.

Све у свему – борба против офшора је усмерена не на уништење институције офшора, већ на омогућавање њиховог коришћења за јачање позиција појединих учесника у конкурентској борби. У једном од последњих истраживања о офшорима констатује се: „Рат са офшорима је врло чудан рат. Вођење тог рата је исто што и ратовање са сопственом десном руком. Јер офшори представљају један од међаша глобалних финансија. Извади га и – читава кнструкција ће да се сруши… Зашто рат са офшорима није постао тотални? Шта ће Лондону толико офшора? Зашто се Кариби, директно уз САД, тако радују животу? Зато што им офшори представљају одличан начина за убирање туђег новца. Доле своје паре, које одбацују капитал, али туђе – само изволите, добро нам дошле! Офшори сакупљају новац читавог света и зато нико не оспорава право офшора на постојање“.[5]

[1] Bill S. 681 ‘Stop Tax Haven Abuse Act’.

[2] “Черныедырымировыхфинансов” // expert.ru, 23.07.2012.(«Црне рупе светских финансија»)

[3] «Стратегия – эвакуация» 5.12.11// http://www.gazeta.ru/column/mikhailov/3858474.shtml

[4] Der Spiegel. 2008. Dez. 9

[5]«Борьба с офшорами: прогноз военных действий. Инфографика» //11 мая 2012 Forbes.ru: http://www.forbes.ru/sobytiya-column/finansy/82075-borba-sofshorami-prognoz-voennyh-deistvii(„Борба с офшорима: прогноза за војно деловање. Инфографика“)

Posted on February 11, 2013, in Делатности. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: