Лажни Моравац или лажне оптужбе

Дирекција Републичког фонда ПИО је једини орган, који се за своју потпуну независност и аутономију , изборио захваљујући бројним, учесталим и масовним аферама. Од јуна 2001.године тј.од прве афере инвалидских пензија, невешто организоване одмах по доласку демократског кадра у Фонд до данас,

за новинар.де Зорица Тршић,адв. 09 фебруар 2013

***

Дирекција Фонда ПИО је кроз бројне афере инвалидских пензија усавршила методологију, којом се пензионери доводе у ропску зависност од административне бирократије Фонда ПИО.

Незаконито укидање пензија, незаконито одбијање оправданих и на закону заснованих захтева, неосновано упућивање неуких и ојађених пензионера на управне спорове, без обзира што се право може признати још у првостепеном поступку, све се правда заштитом интереса Фонда .Интереси Фонда, угрожени су криминалним активностима лажних инвалидских пензионера , па је администрација Дирекције Фонда , прогласила себе чуварем тих интереса и присвојила дискреционо право, да о законским правима пензионера одлучује на основу личног утиска о поштењу подносиоца захтева.

Непоштовањем закона, непоштовањем суда и неизвршавањем судских пресуда, Дирекција фонда показује да отворено ради на стварању тоталне правне несигурности не само 1.700 000 пензинера, већ свих грађана Србије, као осигураника и обвезника доприноса за ПИО и чланова њихових породица.

Равнодушност са којом Министарство за рад и социјална питања ,( коме је Законом о ПИО,поверен надзор над радом Фонда ), посматра урушавање система ПИО, потпуно је необјашњив, нарочито од 2009.године, када је ресор за ПИО,по коалиционом споразуму, преузео ПУПС. Тада су на руководеће положаје у Фонду и у Министарству постављени кадрови, са искуством у раду управо на пословима остваривања права из ПИО.

Ова чињеница уливала је наду потпуно обесправљеним корисницима пензија, у претходном периоду, да ће се уместо усменим налозима, тајним инструкцијама и договорима за сваки конкретан случај, управни поступак ,најзад спроводити како је то уређено позитивним прописима.

Широко распрострањену праксу одлучивања по слободном уверењу , прекинуо је господин Слободан Здравковић , који је доласком на место директора Дирекције фонда, покушао да уведе ред у неред, законитост у безакоње и поштовање странака уместо понижавања личности.

Након одлуке овог младог и одлучног човека, да поднесе необразложену оставку, било је јасно, да је видео са ким има посла и да није желео да учествује у намерном стварању хаоса и анархије. Пензионерима, је по промени директора Фонда, одмах показано да су лишени не само управних већ фактички и грађанских права. Реализација идеје о афери лажних пензија, као основ за организовану пљачку пензионера, могла је одмах да се настави.

Ова значајна и атрактивна активност, која се у Фонду зове Управљање аферама и финансијски ефекти , не може се замислити, без сарадње са медијима, који извештавају о спремности Фонда да сарађује са полицијом и тужилаштвом на заједничком послу, сузбијања криминала и борби против корупције.

Екипе инспектора у преткривичном поступку,са олакшањем прихватају сарадњу, коју Дирекција нуди , овим органима истовремено са подношењем кривичне пријаве. Имајући у виду да се ради о систему неразумљивих прописа и гломазном , потпуно затвореном и отуђеном државном апарату, а да стручну помоћ пружају “експертске комисије” или појединци,именовани званичном одлуком Дирекције фонда, ова помоћ се прихвата са изузетним олакшањем и са поверењем јер долази од другог по величини и значају државног органа.

Предубеђење да се ради о подухвату, који ће несумњиво бити лак, а успешан , јер доказе припрема и доставља експертски тим Фонда, па ту не може бити промашаја, доводи до неминовног некритичког прихватања свих доказа, које Фонд упути овим органима.

Никоме ни на памет не пада , да ће сви, који буду укључени у поступак, по било ком основу, као оптужени, као сведоци, као чланови комисија, укључујући ту и службена лица у преткривичном и кривичном поступку, па и судије , бити злоупотребљени од стране једне групе лица Фонда , која је неколико месеци раније, већ осмислила пројекат, по коме ће се афера одвијати, као и процену финансијских ефеката, који ће настати ,укидањем хиљада пензија , позивањем на аферу, а без иједног законског разлога.

Дрскост са којом овлашћена лица Дирекције фонда, реализују пројекат, може се објаснити потпуном сигурношћу, да нико неће да посумња у позадину “борбе против корупције”, нарочито када је то, као услов за чланство поставила Европска унија. Овај мамац је 2005.године,био толико примамљив,да му нико није одолео. Сви су се упецали , а само је Дирекција фонда добила целокупан улов и то у мутном.

Улов се мери милионима евра обрачунатих на основу десетина и стотина хиљада укинутих пензија,на подручју целог Фонда.Само је у филијали Смедерево, дневно укидано по више десетина решења,са даном доношења акта о укидању,што значи без права на жалбу.

Право на пензију као стечено и Уставом гарантовано право филијала Смедерево је укидала закључком, умноженом на копир машини, по усменом налогу .

Како су ови фалсификовани закључци , проглашени материјалним доказима у кривичном поступку, то вредност тако обезбеђених доказа зависи искључиво од марке копир апарата и финоће папира и квалитета тонера, јер су неки читљиви ,а неки нису. На таквим доказима је заснован кривични поступак 2005.године и због таквих доказа, тај поступак још траје. Притисак појединих посланика , да се поступак афере пензија убрза и оконча ,уместо на суд ,треба усмерити на Дирекцију фонда ПИО и затражити извештај о пресудама Управног суда, којима су сви овакви закључци поништени,као незаконити.

Дирекција фонда ПИО ће пружити податке , без проблема, јер више нема апсолутно никакав интерес за даљу борбу против корупције, нити предрасуде да су лажним доказима доведени у заблуду истражни органи и тужилаштво. По Закону о ПИО, функције и надлежности Фонда су јасно одређене, па обезбеђивање доказа не значи истовремено и проверу доказа.Зна се чији је задатак да цени веродостојност понуђених доказа.А што није тако поступљено,не може да буде одговоран Фонд, већ искључиво органи,који су законом за то организовани.

Уосталом, мисија Фонда у борби против корупције, усмерена је искључиво на заштиту интереса Фонда, а не на заштиту угледа полиције и тужилаштва на подручју једне филијале. Флексибилност Фонда огледа се у томе,што није везан за једну полицијску управу, већ након стеченог искуства са једном ,усавршавање наставља ,кроз сарадњу са другом,на истим принципима.Фонд полицији намерно пружа лажне доказе,а полиција Фонду, несвесно даје легитимитет да несметано манипулише средствима корисника пензија.

Вештом манипулацијом Фонд је све кориснике инвалидских пензија прогласио криминалцима и створио код јавности одвратност према овој категорији, управо због тога да се свако ко би устао у заштиту права инвалидских пензионера ,прогласи криминалцем.У томе су, изузетно добро осмишљеном медијском кампањом у последњих 10 година заиста успевали.

Међутим, како су се експерти за пензијско осигурање побунили због неравноправног положаја и затражили да се по угледу на инвалидско осигурање, организује афера стажа или ће јавности открити да су претходне афере,искључиво параван иза кога се управља великим новчаним токовима и енормно увећава богатство протагониста борбе против корупције, то је на брзину организована афера фолклорног стажа, са свим елементима компромитовања старосних пензионера и на потпуно исти начин као код инвалидских.

Наравно уз обавезну сарадњу са полицијом и тужилаштвом и кроз редовно извештавање медија о току поступка и укидању старосних пензија.

За оне , који се сећају на који начин су започеле претходне три инвалидске афере,моћи ће да направи паралелу и процени да ли су афере случајне или дириговане из једног центра.

Политика је 20.11.2011.године објавила текст “За лажни Моравац, без пензије”,а поводом најновије у низу афера Републичког фонда за ПИО, познатој по радном наслову ” фолклорни стаж”.Саговорник “Политике”била је Драгана Калиновић, директор Дирекције фонда ПИО, од које су читаоци могли да сазнају, да је оспорено 1450 решења о признавању стажа,оствареног културно-уметничким ангажовањем.

Читаоци су обавештени такође, да Фонд , неће сносити одговорност за пропусте, јер службена лица Фонда нису посумњала у веродостојност исправа, које су биле засноване на изјавама сведока, али ће зато, подносиоци пријава на осигурање, који су играли у КУД-у, предузеће или одговорно лице у фирми, осим одузимања права на пензију, бити кажњени казном од 2500 до 800 000 динара.

Претходно 5.03.2011. године, Владимир Станковић, директор Сектора за остваривање права у Дирекцији фонда,за исти лист је изјавио да је прегледано 2000 решења, а да је процена да је потребно прегледати 5000 решења од чега се 1700, односи на фолклорни стаж. Директор ниједном речју не помиње на чему је заснована сумња, на основу чега су извршене процене, нити откуд масовно истовремено подношење више хиљада истоветних захтева за утврђивање својства.

Ова појава је заиста зачуђујућа, обзиром да основ за ово право , преставља Уговор о спровођењу пензијског и инвалидског осигурања , који је на снази од 1980.год. Нагло интересовање за стаж, по овом Уговору, не може се никако друкчије објаснити , него иницијативом Дирекције фонда и планом да на овај начин дође до средстава за ненаменска трошења.

Ниједна филијала,па ни филијала за град Београд, није место одлучивања, јер је одлучивање централизовано и строго контролисано од стране Дирекције. Иако се не зна чија је идеја о докупу стажа, одн. утврђивању својства осигураника, по самој организационој структури Фонда , реализација ове идеје морала је крене од Дирекције.

Чак и да ове претпоставке нису тачне , неспорна је чињеница да су захтеви естрадних извођача, поднети у складу са законом и Уговором из 1980.године и да су донета решења била пуноважна и правоснажна.

Ма колико грађани Србије били апатични и потпуно равнодушни према инфлацији афера у Фонду ПИО, као обвезници пореза и доприноса морали би да знају да су афере организована активност на највишем нивоу,ради отимања њихових средстава, и да је њихова грађанска дужност да заштите своја средства.

Група референата ни у једној филијали , не може да организује признавање стажа и донесе хиљаде решења, а да се то уради без знања Дирекције.

Дакле исти “комитет за афере”, који је организовао најпре масовно пензионисање радника, да би се приватизациони власници ослободили обавеза из социјалног програма, организовао је и масовна укидања инвалидских пензија.

На исти начин,иста група је дошла на идеју да се популарише признавање естрадног стажа,а затим дала налог да се решења пониште.

О почетку истраге обавештавају се медији, а чим интересовање за аферу почне да јењава, Дирекција организује давање изјава о борби против корупције и претњама кривичним гоњењем.

У том циљу дана 28.12.2012.године, овлашћени заступник Фонда, такође за “Политику” ничим изазван, цитира одредбе кривичног законика и запрећене казне до 10 година затвора за оштећене пензионере.

Инвалидским пензионерима је прећено хапшењем, одузимањем пензија, или пак нуђено продужавање права на пенззију за лажно оптуживање неподобних лекара.

После оваквих изјава у штампи, сви грађани у једном уређеном систему правне државе , а не само оштећени , тражили би званично мишљење надлежног министра, због очигледне правне несигурности и због штете претрпљене радом државног органа. Морална обавеза Министра је била да се поводом проблема естрадног стажа обрати јавности и изнесе мишљење као руководилац органа,надлежног за вршење надзора над радом Фонда.То се није догодило, као што се није догодило да се поводом оптужби да су оштећени пензионери преваранти, огласи Удружење пензионера Србије или неки од вођа политичких партија, којима су права пензионера у време изборне кампање преча од рођених синова.

Након текстова у ”Политици” познаваоцима стања у Дирекцији Фонда било је јасно да се ради о још једној обмани, смишљеној у истој кухињи-Дирекције фонда.

Ако је веровати изјавама у “Политици”,Фонд ПИО, неће тражити повраћај средстава, уплаћених на име пензија, без обзира што се ради о наводно лажним доказима па се основано верује, да су експерти Фонда проценили да је добит од камата приписаних на средства уплаћена за докуп, већа од износа исплаћених пензија по решењима за фолклорни стаж.Нема силе која би натерала Фонд да одустане од захтева за повраћај средстава,осим у случају да постоји опасност од откривања токова новца и ненаменског трошења.

Без јасних података не може се бавити калкулацијама о висини уплаћених износа на име докупа стажа,али према изнетим подацима у “Политици”,лако је израчунати да се ради о десетинама и стотинама милиона динара у зависности од броја лица која су докупила стаж, а обзиром да је за годину стажа уплаћивано 40 000 динара. Ако се Пандорина кутија лажних афера Фонда отвори,а долази време, онда ће ту бити највише посла за вештака финансијске струке.

Јер афере нису креиране да би се укидала законита решења, већ да би се средства намењена за исплату по тим решењима пласирала код пословних банака ради остваривања добити.

Ова афера ,као и све будуће , које се Фонд усуди да покрене ради прикривања организоване пљачке поверених средстава, лако ће се препознати, ако се осим правног сектора обавезно пажња фокусира на финансијски.

По изјавама овлашћених лица Фонда , читалац би могао да закључи , да рачун Фонда, на који се средства сливају ,изгледа нико не контролише ,па Сектор за финансије Дирекције фонда, нема сазнања о приливу стотина милиона.

Служба матичне евиденције, такође нема сазнања, да је регистровано десетина хиљада година стажа,

а стручна служба Фонда задужена за управне ,аналитичке, финансијске ,административне ,техничке и друге послове није имала појма да је Законом о ПИО, задужена да врши контролу пријављивања на осигурање и контролу свих података од значаја за стицање ,коришћење и престанак права.

Од уважене госпође Драгана Калиновић, као дипл.економисте, очекивало се да објасни ,на ком рачуну леже средства од докупа , како се користе и да ли се по основу тих средстава очекује приход, на основу кога би се исплатила штета ,у случају да Управни суд поништи решења о брисању својства осигураника..Интересантно да то питање није завређивало пажњу, иако је било јасно и приправнику да ће Управни суд поништити решења. Како помоћник директора Фонда ,Владимир Станковић не признаје законе и суд ове државе, то вероватно није нашао за сходно да у “Политици” објасни како ће се проблем даље одвијати.

Ако тужиоци у спору сматрају да је овај проблем решен доношењем првих 310 пресуда у њихову корист, што је недавно објављено у штампи, грдно се варају.Обзиром да новчане токове средстава Фонда нико не контролише, то се може лако догодити да се због орочавања неколико стотина милиона на рок дужи од трајања управног спора, управни спор понови ,не два ,него шест и седам пута.

То што је Управни суд у неколико стотина предмета донео пресуде ,којима је поништио решења Фонда због неправилног и незаконитог рада ,никако не треба да заведе срећне тужиоце и створе лажну наду да ће се укинута права поново успоставити.Морају да буду спремни на физичко,психичко и материјално исцрпљивање од неколико година јер Фонд је пред банкротом, а Стразбур није близу, као што се чини.Ко у то не верује ,убрзо ће се уверити, осим ако се естрадни уметници масовно организују и покушају да се на тај начин заштите од пљачке организоване у центру органа,основаног њиховим средствима доприноса.

Зорица Тршић,адв.

илустрација и линкови новинар.де

Posted on February 10, 2013, in ПИО. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: