Европљанима прети беда из које се неће извући до краја живота?

Европски модел социјалне државе мора се променити и прилагодити, иначе ће га разорити дужничка криза и мере штедње које су последица кризе.

Буде ли тај модел разорен, велик број људи отићи ће испод линије сиромаштва и неки ће се чак наћи у трајном сиромаштву из којег ће им бити тешко извући се до краја живота.

Тај и други слични, подједнако црни закључци произилазе из опсежног прегледа запослености и социјалног стања у ЕУ у 2012., који је, на готово 500 страница, објавила Европска комисија.

– Социјално стање у ЕУ је забрињавајуће. Незапосленост је досегла нивое какве нисмо забележили у готово две деценије. Приходи домаћинстава падају, а опасност од сиромаштва и искључености из друштва непрестано расте, каже европски повереник Ласло Андор, који је представио овај годишњи преглед.

Документ не прописује решења па тако и не каже како да се прилагоди европски модел социјалне државе (аутори само кажу да то треба учинити“на различите начине у различитим државама”) , али даје гомилу података које затим помно анализира и на површину извире слика Европске уније која је у 2012. Из лоше привредне и социјалне ситуације прешла у још гору.“Групе којима прети трајно сиромаштво младе су одрасле особе, неактивне или незапослене жене, самохране мајке, старији радно способни грађани који су престали радити… ”, наводи се у анализи.

Иако се не анализира Србија, већ само пуноправне чланице ЕУ, јасно је да у многим европским земљама постоји опасност да људи из наведених група који добију отказ у време кризе никад више не нађу пут натраг на тржиште рада, већ да остатак живота проведу у трајној беди и немаштини.

Али док Европљани у неким земљама (Бугарска, Грчка, Италија…) падају испод границе сиромаштва и не успевају се довољно брзо и у довољно великом броју дигнути изнад те границе, у земљама попут Аустрије, Француске и Велике Британије ипак се догађа другачији тренд: онде је у 2012. Велик број људи пао испод границе, али велик број људи се и попео изнад границе сиромаштва.

То говори да не постоји један европски модел социјалне државе, већ више различитих, мање и више модела у више различитих земаља. Неке земље нуде социјалну помоћ која помаже људима да се врате на тржиште рада и да не остану искључени из друштва. Друге земље имају системе социјалне помоћи, али они нису толико флексибилни и земље нису толико ефикасне у укључивању посрнулих грађана натраг у продуктивни део друштва.

На пуно разних микротрендова виде се разлике између севера и југа Европе, подела која је сваким даном све израженија у време дужничке кризе и високе незапослености. Све је израженији несклад између звања и вештина које Европљани стичу у образовном систему па оних звања и вештина које су потребне тржишту рада.

У просеку, 15 посто грађана ЕУ превише је квалификовано, а 21 посто недовољно квалификовано за послове који се нуде. То значи да је сваки трећи Европљанин у нескладу, а несклад је посебно висок у медитеранским чланицама ЕУ попут Грчке, Шпаније, Португала, Италије… У тим земљама многи млади људи долазе на радно место с превише теоријског знања, али с премало вештина. Таква неусклађеност наученог знања и вештина са стварним потребама тржишта рада утиче на привредну конкурентност, повећава незапосленост и ствара значајне привредне и социјалне трошкове. (Ецономy. Рс, 15. Јануар 2012.)

Posted on January 19, 2013, in Европска унија. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: