Србија 2013. Отвара врата за ГМО

Извор: Танјуг

Београд – Србија ће у блиској будућности, морати да измени постојеће прописе о генетички модификованим организмима и либерализује промет таквих производа на свом тржишту.

То ће се догодити у завршној фази преговора о приступању Светској трговинској организацији и у оквиру процеса усаглашавања са правним тековинама ЕУ.

Све ће бити пропраћено стварањем стриктних процедура издавања дозвола за увоз сваког производа са садржајем ГМО, односно механизама за забрану промета уколико се за неки производ посумња да је опасан.

По свему судећи, Србија ће врата за увоз ГМО производа отворити током следеће године, јер ће се, према Акционом плану за спровођење препорука Европске комисије, измене и допуне Закона о ГМО пред парламентом наћи у другом кварталу 2013. Године.

То, међутим, не значи да ће се ГМО производи одмах наћи на домаћем тржишту, јер у овом тренутку није познато какве ће поступке ауторизације производа предвидети српски законодавци – у ЕУ је, на пример, просечно време за издавање дозволе за промет ГМО производа 45 месеци.

Директор Управе за заштиту биља у Министарству пољопривреде шумарства и водопривреде Јан Боћански изјавио је Танјугу да у тој управи постоје припремљене варијанте за измену Закона о ГМО, али да од Владе Србије још није добио зелено светло да их проследи у даљу процедуру.

У Мисији ЕУ у Србији је потврђено да се та решења већ налазе на евалуацији у Бриселу и да би ускоро требало да буду враћена са коментарима.

Измена законске регулативе везане за ГМО је ургентнија због приступања Светској трговинској организацији (СТО) него због евроинтеграција, будући да је ово последње спорно мултилатерално питање у преговорима о приступању СТО.

С друге стране, у процесу евроинтеграција, поглавље о безбедности хране, у оквиру којег се третира и питање ГМО, свакако неће бити међу првим поглављима по отварању преговора о чланству у ЕУ.

Основни постулат СТО је забрана ванцаринских ограничења трговини, укључујући и забране увоза, осим због разлога заштите здравља људи, животиња и биљака, а терет доказивања оправданости и пропорционалности мере у односу на ризик је на држави која меру уводи.

Прописи СТО дозвољавају увођење привремених мера ограничавања промета неког производа у случају да нису доступни релевантни научни докази за процену ризика од ГМО. Међутим, у том случају неопходно је да државе у разумном року раде на прибављању чињеница на основу којих би била урађена објективнија процена ризика и биле преиспитане мере забране.

Трајна забрана, ипак, није могућа према правилима СТО, осим уколико се научно не докаже штетност ГМО производа.

Помоћница министра трговине Бојана Тодоровић објашњава да у СТО постоје државе које на либералнији или рестриктивњи начин третирају ГМО, али да општа забрана промета не постоји ни у једној од 159 земаља.

“Узгајање и производња уопште не дотиче СТО, тако да ми и даље можемо имати забрану узгоја и то уопште није предмет разговора ни са ЕУ ни СТО”, изјавила је Тодоровић.

“Важно је да донесемо закон који не забрањује експлицитно забрану спољнотрговинског промета, с тим што можемо да уведемо рестриктивне режиме контроле, једностепене, двостепене или какве већ сматрамо да су потребни, и то се може уредити законом или подзконским актима”, објаснила је Тодоровић.

Еколошки покрет Новог Сада тврди се да ГМО изазивају 65 различитих болести, укључујући малигне, као и да је на лабораторијским пацовима којима је давана храна са садржајем ГМО утврђена појава стерелитета. За ЕУ је о питању потенцијалних ризика по здравље који проистичу из хумане употребе ГМО направљено неколико интердисциплинарних извештаја који садрже низ референци на лабораторијска истраживања, али не и потврду да су су ГМО генерално штетни.

ЕУ, са чијим правним тековинама Србија жели да се усклади, дозвољава промет око 50 ГМО производа, а само два су регистрована за гајање на њеној територији – и то једна сорта кукуруза и једна сорта кромпира.

Промет и узгајање ГМО са собом носи бројне контроверзе, најпре због чињенице да су такви производи јевтинији за узгајање, чиме се, на пример, узгајивачи немодификоване соје, кукуруза или сточне хране стављају у неравноправан тржишни положај.

Помоћница министра трговине, међутим, истиче да, без обзира на ту чињеницу, улазак Србије у СТО јесте предуслов општег економског развитка, како због поруке која се шаље инвеститорима, тако и због заштитних механизама које то чланство гарантује у случају билатералних трговинских спорива и незаконитих поступања трговинских партнера.

И професор Боћански признаје да би увозом, на пример, генетички модификоване соје домаћи произвођачи обичне соје били угрожени јевтинијом ценом увезених производа, али сматра и да би се могао ограничити увоз производа који би могли штетити домаћим узгајивачима неких стратешких пољопривредних култура.

На тврдње бројних организација “зелених” и неких десничарских странака да су ГМО генерално штетни по здравље у Министарству пољопривреде имају сасвим начелан одговор.

Уосталом, производи са садржајем ГМО се, како је рекао Боћански, морају обележити, и ако неко има недоумице не мора да купује такве производе.

У писму које је један од најгласнијих противника ГМО у Србији, Еколошки покрет Новог Сада недавно упутио посланицима Скупштине Србије, тврди се да ГМО изазивају 65 различитих болести, укључујући малигне, као и да је на лабораторијским пацовима којима је давана храна са садржајем ГМО утврђена појава стерелитета.

За ЕУ је о питању потенцијалних ризика по здравље који проистичу из хумане употребе ГМО направљено неколико интердисциплинарних извештаја који садрже низ референци на лабораторијска истраживања, али не и потврду да су су ГМО генерално штетни.

Posted on January 3, 2013, in Пољопривреда. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: