Повреде при доласку/одласку са посла

Извор: Актива систем, прописи. Нет

Уставни суд Републике Србије је на седници одржаној 18. 10. 2012. Године донео Одлуку којом је утврдио да одредба члана 33. Став 5. Закона о здравственом осигурању ( „Сл. Гласник РС“, бр. 107/2005, 109/2005 – испр. И 57/2011 – даље: Закон) није у сагласности са Уставом Републике Србије ( „Сл. Гласник РС“, бр. 98/2006 – даље: Устав) и потврђеним међународним уговором. На основу одредбе члана 168. Став 3. Устава, одредба члана 33. Став 5. Закона престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда. Ова одлука је објављена у „Сл. Гласнику РС“, бр. 110 од 20. 11. 2012. Године.

На које одредбе се односи одлука Уставног суда?

Према члану 33. Став 4. Закона о здравственом осигурању, повреда на раду, у смислу овог закона, јесте свака повреда, обољење или смрт настала као последица несреће на послу, односно као последица сваког неочекиваног или непланираног догађаја, укључујући и акт насиља који је настао услед рада или је повезан с радом и који је довео до повреде, обољења или смрти осигураника која је наступила одмах или у периоду од 12 месеци од дана настанка повреде на раду. Став 5. Овог члана (који је гласио: „Под повредом на раду у смислу става 4. Овог члана не подразумевају се професионална обољења, као и повреде при доласку, односно повратку са посла.“) престао је да важи 20. 11. 2012. Године, по Одлуци Уставног суда РС.

Наиме, по схватању Уставног суда из одредаба Устава и потврђених међународних уговора произлази да повреде на раду, професионална обољења, као и повреде при доласку и повратку с посла представљају случајеве привремене спречености за рад у којима запослени има право на накнаду утврђено одредбом члана 69. Став 3. Устава и да право на накнаду зараде у случају привремене спречености за рад спада у круг права која су, према одредби члана 18. Став 2. Устава, зајемчена Уставом и непосредно се примењују с тим да се законом може прописати начин њиховог остваривања али тако да се ни у ком случају не утиче на суштину зајемченог права. С друге стране, држава је ратификовањем Конвенције међународне организације рада број 121 о давањима за случај несрећа на послу и професионалних болести (даље: Конвенција) , преузела обавезу да у свом законодавству пропише осигуране случајеве ако су настали због несрећа на послу или професионалне болести наведене у члану 6. Конвенције, као и да према одредби члана 7. Став 1. Конвенције пропише дефиницију „несреће на послу“ која ће садржавати услове у којима се несрећа приликом доласка и повратка с посла сматра као несрећа на послу.

Према томе, након ове измене у Закону, под повредом на раду сматрају се и повреда која се догоди при доласку, односно повратку с посла, као и професионална обољења. У складу са одредбом члана 74. Тачка 2) Закона о здравственом осигурању, а у вези са чланом 96. Став 2. Истог закона, после објављивања Одлуке Уставног суда, запослени који се повреди на путу при доласку на посао, односно при повратку с посла, односно оболи од професионалног обољења, има право на накнаду зараде у висини 100% од основице.

Posted on December 20, 2012, in Законски прописи у најави. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: