Италија – детонатор еврозоне?

Тржишта су лоше реаговала на најаву Марија Монтија да ће да се повуче са места премијера Италије. Пошто се Берлускони припрема за повратак на сцену, да ли би Италија могла бити „детонатор који ће разнети еврозону?“

Ових дана не треба пуно да би се тржишта „уплашила“. Вест да ће се премијер Марио Монти повући након што је изгубио подршку Берлусконијеве партије, приморала је тржишта да потресу. И потресла су се, пише Деутсцхе Њелле.

Италија је и даље у рецесији, а недавно објављене бројке показују пад производње. Индустријска производња у октобру пала је за један проценат, само у односу на претходни месец. У понедељак ујутру (10. 12.) размена у три италијанске банке – Монте Паши ди Сиена, УБИ и Банка Пополаре ди Милано – била је обустављена јер су њихове акције пале за пет процената, што је изазвало аутоматско привремено обустављање.

Наслови у италијанским новинама били су препуни негативних коментара. Ипак, стручњак Морија Лонго, поставио је видео – анализу у којој наводи да ће највећи ризик доћи након избора, негде у фебруару. Он тврди да је до тада, све што се може видети у ствари само спекулација и додаје да му се чини да има и „неких знакова оптимизма“.

У Лонговој анализи, Монтијева оставка није изненађујућа, с обзиром на то да је та влада увек и била привремена. План за стабилизацију који је подстицао Монти налази се на добром путу и због тога, једино што је потребно јесте да буде „одобрен (од било које нове владе) како би тржишта остала мирна“.

Порука из Немачке: Наставити програм штедње
Такав умирујући говор поновио је и немачки министар спољних послова Гидо Вестервеле. Он је у једном интервјуу „Шпиглу“ подсетио на упозорење из Брисела рекавши да Италија не сме да стане након две трећине пута кроз програм мера штедње. Било које заустављање на том путу, „довело би до турбуленција, не само у Италији, већ и у остатку Европе“, упозорава Вестервеле.

Лонго је такође указао на то да је, у поређењу са периодом од пре 18 месеци, јавни дуг Италије углавном у њеним рукама, и самим тим потенцијално мање променљив. Али он упозорава да је врло могуће да, након избора у фебруару, тржишта постану забринута јер, ако владајућа партија не успе да освоји јаку већину, све пажљиво спровођене мере штедње могу да нестану у диму. То би, по њему, био „прави тест тржишта“.

Повратак „краља“?
Мало њих верује да би Берлускони поново могао да победи, али ово јесте повратак „италијанског краља“. Његово поновно појављивање на фудбалској утакмици подсетило је на његов улазак у политику из 1994. Године када је, користећи фудбалски навијачки израз „Напред Италија“ (Форза Италиа) освојио премијерско место. Потом се на то место враћао још два пута, упркос чињеници да је често био умешан у скандале којима су следили судски процеси.

Берлускони је објавио да је „ушао да би победио“. Ипак, политички аналитичар Џејмс Волсто са америчког универзитета у Риму мисли да је победа овог пута немогућа. Недавна истраживања јавног мњења показују да би Берлускони могао да освоји тек око 15 одсто гласова. Међутим, Италија није позната по јаким већинама. Судећи по анкетама, очекује се да водећа Демократска партија Пјера Луиђија Берсанија, освоји дупло више од Берлусконија –што је и даље далеко од стабилне, владајуће већине. Као „антиевропски глас“, Берлускони би могао да освоји више гласова него што се то очекује с обзиром на непопуларност мера штедње, а то је свакако нешто што ће и даље забрињавати европске лидере.

Други трн у оку етаблираним политичарима јесте „Покрет са пет звездица“ (Мовименто 5 Стелле) , комичара Бепеа Грила, који би могао да освоји чак и 20 одсто гласова на пролећним изборима. Рудолф Лил, експерт за Италију и историчар из Келна, оцењује за ДЊ да је Грило „анти – политичан“, али додаје и то да би Грил, ако добро прође на изборима, могао да отежа рад владе.

„Детонатор би могао да разнесе еврозону“
Италијанско друштво је сада, више него икада, у кризи. Према најновијим истраживањима Италијанског националног истраживачког центра (ИСТАТ) , скоро три од 10 Италијана налазе се на ивици да падну испод границе сиромаштва, док скоро пола италијанских породица преживљава са мање од 2. 000 евра месечних прихода по домаћинству. Ситуација је знатно погоршана у последње две године.

Одлазећи премијер Монти изјавио је за ла лист „Ла Република“ да је био „веома забринут“ за будућност Италије, а у једном интервјуу прошле суботе у истим новинама упозорио је да би Италија требало да „избегне да постане детонатор који би могао разнети еврозону“.

Али, оно што је добро за Европу није обавезно оно што се свиђа Италији. Монтијеве оштре мере штедње отуђиле су га од многих Италијана и политичара. Сви претенденти на његов престо пажљиво ће размотрити колико далеко ће ићи убеђујући гласаче да им дају подршку на предстојећим изборима. На крају крајева, одлука је на италијанском народу. (Ецономy. Рс, 14. Децембар 2012.)

Posted on December 18, 2012, in Европска унија. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: