Пословна биографија Мирослава Мишковића

Бизнисмен Мирослав Мишковић, кога су домаћи медији још пре десетак година прогласили за “најбогатијег Србина”, радну каријеру је почео пре око четири деценије, најпре у крушевачкој Југобанци, а потом у фабрикама Трајал и Жупа.

Прве велике успехе као бизнисмен Мишковић је имао током друге половине осамдесетих година у Хемијској индустрији Жупа, у којој је најпре био директор финансијског сектора, а затим потпредседник Пословодног одбора за финансије, да би генерални директор компаније постао 17. Јануара 1987. Године.

У време кад је Мишковић био на челу Жупе, та фабрика је изузетно добро пословала, била веома позната, а њени производи тражени широм бивше Југославије и у иностранству, јер је производила разне хемијске препарате и отрове који су имали широку примену у индустрији и пољопривреди.

Крајем 1989. Прелази у Београд
Поткрај 1989. Године Мишковић је као један “од најуспешнијих социјалистичких директора” прешао у Београд, где је у тадашњем Извршном већу Србије (српска влада) добио потпредседнички положај.

Добро упућени у тадашњу кадровску комбинаторику се присећају да је лично Слободан Милошевић заслужан што се Мишковић за многе неочекивано нашао на врло високој дужности у извршној власти.

Мишковић се, иначе, у време док је био на челу Жупе својски потрудио да о пословним успесима компаније коју је предводио редовно, а то значи готово свакодневно, извештава и Телевизија Београд у ударним информативним емисијама.

Изгледа да је баш под том импресијом Милошевић одлучио да до тада мање познатог провинцијског директора преко ноћи промовише у потпредседника владе.

Приватни бизнис
Није се, међутим, Мишковић дуго задржао на важној функцији у извршној власти, већ је наредне године одлучио да крене у приватни бизнис, како је касније сам објаснио, са групом најближих сарадника и истомишљеника у два апартмана тада новог хотела “Славија” у Београду.

Сопствени бизнис Мишковић је почео успешно да развија, упркос ратовима који су у то време беснели на простору бивше Југославије, кроз своје предузеће Делта М, улазећи у разне трговинске и друге аранжмане са партнерима у домаћем аграру, осигурању, а касније и банкарству и другим делатностима.

Мишковић је Економски факултет завршио у Крагујевцу 1971. Године, јавно се никад није изјашњавао о политици коју је Србија водила деведесетих година, а од Српске православне цркве добио је орден Светог Саве,

После политичких промена у Србији 5. Октобра 2000. Године, Мишковић је, како се тврдило у добро обавештеним круговима, уживао подршку неких од лидера нове власти, укључујући и бившег министра унутрашњих послова Душана Михајловића.

Отмица
Почетак протекле деценије био је, међутим, врло драматичан за Мишковића, јер је 9. Априла 2001. Године киднапован. Али већ следећег дана је ослобођен и његовим отмичарима је, како се тада тврдило, плаћено “у кешу” седам милиона немачких марака.

Неки аналитичари су касније, након убиства премијера Србије Зорана Ђинђића у марту 2003, тврдили да су атентатори на председника Владе Србије исти они који су раније организовали и отмицу Мишковића.

После епизоде с киднаповањем Мишковић се ретко појављивао у јавности, а интересовање за његово пословање је опет нагло порасло 2004. Када је продао Делта банку италијанској финансијској групацији Интеза.

Богатство
Касније је Мишковић серијом за њега и његову компанију успешних преузимања других домаћих предузећа створио своје пословно царство, које је прерасло у Делта холдинг корпорацију.

Пољски часопис “Впрост” је у анкети објављеној у јесен 2008. Године вредност Мишковићеве имовине проценио на више од две милијарде долара и сврстао га на 42. Место на листи стотину најбогатијих бизнисмена средње и источне Европе.

Мишковић је у протекле четири године настојао да даље прошири послове, посебно улажући у развој трговинског ланца Делта Макси који је, међутим, прошле године био принуђен да прода белгијској групацији Делез, како се незванично тврдило због недостатка обртних средстава.

Домаћи аналитичари су, упркос ретком појављивању Мишковића и јавности, стално тврдили да он има велики утицај на политичка збивања у Србији, а у последње време се спекулисало и да му нису по вољи најновије акције Владе Србије у распетљавању разних корупционашких афера.

Сада остаје да се сачека и види како ће “најбогатији Србин” пребродити вероватно најтежу битку у својој бизнис каријери, јер треба да се одбрани од тешких оптужби за незаконите радње у приватизацији домаћих путарских предузећа.

Мишковић је јутрос приведен у полицију и одређено му је задржавање до 48 сати због основане сумње да је умешан у малверзације приликом приватизације путарских фирми. (Ецономy. Рс, 13. Децембар 2012.)

Posted on December 13, 2012, in Делатности. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: