Српска привреда у 2012. Години – инфлација, незапосленост и пад производње

Висока стопа инфлације и незапослености и пад привредне активности каракстеришу српску привреду на крају 2012, па нема оптимистичних прогноза о привредном расту у наредној години, оценио је председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин на седници Управног одбора ПКС.

На Трећој седници Управног одбора ПКС, Милош Бугарин је рекао да је у 2013. Години неопходан привредни раст између 4,5 и пет процената како би била остварива пројекција о повећању бруто домаћег производа од два одсто пошто ћемо текућу годину завршити са падом привредне активности од два одсто. Према речима Бугарина, у овој години привреда Србије забележиће пад од 200 милиона долара. Он је указао да су мере Владе Србије, усмерене на опоравак привреде, дале одређене ефекте али су углавном парцијално доступне одређеним привредним субјектима, док су изостале суштинске и системске реформе неопходне за унапређење привредног амбијента. Прецењена је приходна страна буџета за 2013. Годину, па пре треба очекивати ребаланс у марту него одрживост буџета, рекао је Бугарин и позитивно оценио укидање појединих парафискалних намета привреди али и указао да је изостала права реформа пореског система, пензионог, здравстевног, образовног, јавног сектора и јавних предузећа.

Потпредседница ПКС Видосава Џагић указала је да је Србији недовољан и раст од четири одсто БДП да би био заустављен раст незапослености која је међу највећим у Европи, на нивоу незапослености у Грчкој и Шпанији. Она је истакла да забрињава што се не зауставља пад запослености, док је и инустријска производња негативна, а инвестиције на најнижем нивоу од када је почела криза.

Видосава Џагић је указала да охрабрује раст индустријске производње у октобру за 1, 6 одсто, али да то не може бити параметар за даље пројекције и оценила да ће напредак зависти од раста тражње на иностраним тржиштима. Према њеним речима, процењује се да ће инфлација бити међу највећим у Европи – између 14 и 15 одсто, а очекује се и даљи раст спољног дуга.

Новембарска пројекција Европске комисије за Србију указује на рецесију и спор опоравак, рекла је потпредседница ПКС Видосава Џагић, презентујући актуелна привредна кретања у 2012. Години на Трећој седници Управног одбора Привредне коморе Србије. Индустријска производња је и даље испод прошлогодишњег нивоа, за првих девет месеци мања је за 3, 8 одсто него у истом периоду прошле године. Укупна спољнотрговинска робна размена за првих девет месеци 2012. Опала је за 5, 9 одсто у односу на исти период претходне године, извоз је смањен за 7, 4 а увоз за 4, 9 одсто.

Предлог Фискалне стратегије предвиђа смањење фискалног дефицита са 6,8 одсто БДП у 2012. На 3,6 одсто у 2013. Чиме би се зауставио раст јавног дуга и постигло његово смањење у средњем року, уз назнаку да враћање јавног дуга у законски оквир од 45 одсто БДП није могуће пре 2022. Анализирајући пројекцију привредног раста за период од 2013. До 2017. Године, подпредседница ПКС Видосава Џагић је навела да забрињава неслагање у пројекцијама, па тако Министарство финансија и привреде очекује да ће у 2013. БДП порасти за два одсто, 2014. За 3, 5 одсто, а наредне три године расти по четири одсто. НБС за следећу годину предвиђа раст БДП за 2, 5 одсто, ММФ предвиђа 2 одсто, колико и 2017. Европска комисија предвиђа за 2013. Раст БДП у Србији за 1, 5 одсто, а у 2014. Од 2 одсто. Србији је са оваквим стањем привреде за раст БДП потребан раст инвестиција. Иако је Фискална стратегија базирана на расту инвестиција од 7, 9 одсто у 2013, затим 6, 4 одсто у 2014, а 7, 1 одсто у 2015, нема конкретних назнака одакле ће инвестиције доћи и каква је политика подстицања инвестиција, рекла је Видосава Џагић. Она је такође ставила примедбу да се не помиње индустријска политика, нити се даје план како природне и створене ресурсе ставити у функцију убрзаног раста и привлачења инвеститора. У Фискалној стратегији за период 2013 – 2015. Година предвиђа се раст извоза роба и услуга просечно око 10 одсто годишње, али нема идентификације приоритета по индустријским секторима, рекла је потпредседница ПКС. Она је указала на чињеницу да процена инфлације на нивоу од 4, 5 одсто од 2015. Године уз процену номиналне промене курса од 2 одсто, указују на дугорочно опредељење за политику апрецијације курса мотивисану високим спољним дугом и јефтинијим задуживањем, што директно води паду конкурентности.

Видосава Џагић је навела да је спољни дуг Србије 30. Септембра 2012. Износио 24, 8 милијарди евра, што говори да смо са учешћем спољног дуга у процењеном БДП од 83, 7 одсто, према критеријумима Светске банке, прекорачили границу високе задужености. Фискална стратегија за 2013. Годину са пројекцијама за 2014. И 2015. Годину, коју је понудило Министарство финансија и привреде, не наводи под којим реалним каматама очекује ново задуфживање, као ни да ли ће се удео спољног дуга у БДП смањивати по основу продаје државне имовине. Како јавни расходи на крају 2012. Достижу критичну границу, јер прелазе 50 одсто БДП, а Фискална стратегија изједначавање јавних прихода и јавних расхода на нивоу 43, 5 одсто БДП планира тек 2022. Године, намеће се закључак да се не планира пореско растерећење нити свеобухватна пореска реформа, а посебно смањење оптерећења на зараде запослених, као ни хитна структурна реформа, која ће довести до функционалне, ефикасне и јефтине државе, рекла је Џагић. Управни одбор ПКС усвојио је и предлог основа макроекономске политике за период 2012 – 2016. Година. Оквирне мере су смањење јавне потрошње са учешћем око 35 одсто у БДП, свеобухватна реформа јавног сектора и динамички план реализације. Приоритетне су реформе пензионог система, јавних предузећа, свеобухватна пореска реформа у којој је приоритет смањење оптерећења на зараде. Паралелно, потребна је изградња система за ефикасну заштиту поверилаца, поштовање уговора, успостављање финансијске дисциплине, затим решавање проблема несолвентних предузећа и великих система у реструктурирању уз реформу тржишта рада и образовања, нова политика привлачења инвестиција и пре свега, план опоравка производње до 2020. Године.

У анализи актуелних привредних кретања у 2012. Забарињавају слабији резултати укупне пољопривредне производње, рекао је председник ПКС Милош Бугарин. Пад приноса резултат је велике суше, која је уз мразеве и релативно низак ниво примењиване агротехнике, допринела смањењу приноса од 10 до 50 одсто код економски најзначајнијих култура, као што су кукуруз, соја, сунцокрет, шећерна репа. Нето вреадност остварене пољопривредне производње у Србији 2012. Процењује се на 3, 37 милијарди долара, што је за 20 одсто мање него 2011. Кад се томе дода чињеница да између 650 и 800 хиљада хектара обрадивог земљишта остаје необрађено и ниска агротехника, ситуација у пољопривреди не охрабрује, рекао је Бугарин.

Законом о буџету за 2013. Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде одређен је буџет у износу од 39, 3 милијарде динара, што чини 3, 68 одсто укупног националног буџета, а уз додатне приходе укупан аграрни буџет износи 40, 2 милијарде динара, односно 3, 78 одсто буџета. Средства намењена субвенцијама у пољопривреди изосе 32, 8 милијарди динара, а подстицајне мере за пољопривреду у 2013. Предвиђене су у облику непосредних и структурних подстицаја, док ће тржишни и институционални подстицају изостати, рекао је Бугарин. Имплементацијом предвиђених мера, кроз циљно субвенционисање инпута у призводњи, обнављање сточног фонда, унапређе производње млека, подршку органској производњи, подстицање осигурања пољопривредних газдинстава, обезбеђују се услови за усмеравање пољопривредних произвођача ка производњи намењеној тржишту. У 2013. Као посебан сегмент подстицаја издвајају се мере инвестиционе подршке. Њима се подстиче конкурентност произвођача кроз улагање у инвестициону изградњу и реконструкцију објеката и куповину нове механизације, изградњу савремених објеката за смештај животиња и других објеката, складиштење и прераду пољопирвредних производа, набавку основног стада, подизање вишегодишњих производних засада воћа и винове лозе, као и инвестиције усмерене ка активностима за повећање додате вредности пољопривредне производње, рекао је Бугарин и нагласио да грана која генерише 33 одсто БДП заслужује већу пажњу и бар 10 одсто буџета да би достигла жељени резултат извоза од 10 милијарди евра.

Презентујући резултате истраживања о потребама привреде за знањима и вештинама, саветница председника ПКс Радмила Миливојевић је рекла да је проблем што код нас неформално образовање није законски уређено, па су потребне промене у системским решењима, којима би се признавале квалификације стечене током рада, знања из радног искуства и обуке у предузећима. У периоду 2013 – 2016. Европска унија је издвојила средства за подршку подизања нивоа знања у иновативним предузећима. ПКС има улогу као посредник у процесу преквалификације и доквалификације, рекла је Миливојевић и нвела примере комора Европске уније, где је 2, 5 милиона људи прошло кроз обуке у коморама. У томе се највише истичу комора Аустрије и комора Париза.

Резултате рада ПКС у првих десет месеци ове године презентовао је директор Милош Јелић, истичући да приход од чланарине чини 35 одсто укупног прихода, и остаје на нивоу претходних година, док приход од услуга знатно расте. Управни одбор ПКС усвојио је и предлог да висина чланарине 2013. Остане на нивоу накоме је од 2003. Године – 5000 динара за предузећа до 10 запослених, а 0, 19 одсто на бруто доходак запослених у већим предузећима.

Управни одбор ПКС донео је низ одлука из своје надлежности, а усвојен је и предлог алтернативног сценарија, који је предложио Пословни савет ПКС након разматрања Нацрт фискалне стратегије за 2013 и пројекције за 2014. И 2015. Годину, који је предложило Министарство финансија и привреде. (Ецономy. Рс, 12. Децембар 2012.)

Posted on December 12, 2012, in Макроекономија. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: