Корупција – нешто ”сасвим одомаћено” у Србији

Србија се налази у групи држава са ендемском корупцијом са измереним индексом корупције 39 од могућих 100, саопштила је данас организација Транспарентност Србија.

Према најновијим резултатима глобалног мерења индекса перцепције корупције, који се истовремено објављују у целом свету, Србија је рангирана на осамдесетом месту од 176 држава у којима је истраживање вршено.

Индекс 50 граница
“На изразито смо незадовољавајућем месту и са 39 поена можемо колико год хоћемо да спремамо градилишта али инвеститори неће доћи, јер они чекају мерења индекса корупције као озебао сунце”, рекао је председник Транспарентности Србија Владимир Гоати, подсећајући да је граница између високо корумпираних и оних других држава индекс 50.

Према речима Гоатија, Србија када је реч о перцепцији корупције шест година тапка у месту

Економиста Александар Стевановић оценио је данас као очекивано то што је Србија стагнирала на годишњој листи Транспаренси интернешнела (ТИ) о перцепцији корупције.

Он је агенцији Бета казао да се Србија годинама у тим извештајима налази између 80. И 90. Места.

“Да би напредовала, Србија треба да измени законе, да макне државу где год је то могуће, али и да отвори конкуренцију у виду приватног сектора или између различитих надлежности државе па да једну ствар можете решити на више места”, казао је Стевановић.

Према речима Стевановића, у Србији корупције има у свим порама друштва и она је постала “спорт за широке чиновничке масе”, тако да, ако се суштински не измене закони и не почне се тим проблемом бавити на нижим нивоима, индекс опажене корупције у Србији се неће снизити нити ће инвеститори бити битније задовољни.

Он је нагласио да прилично охрабрује то што се тренутно ради у Србији, али, како је додао, не зна колико ће то бити паметно на крају, јер је једно ловити људе који се баве високом корупцијом, а друго је доказати да су они то радили.

“У реду је ово што ради потпредседник Владе Србије, али то не отклања узроке корупције, нити оно што су највећи проблеми инвеститора. Они су можда кукали на неке појединце који су изнад закона, али постоји море ствари за које ти велики појединци уопште нису одговопрни, а оне су суштинске препреке да ова земља буде добра за бизнис”, оценио је Стевановић.

Према његовим речима, многи се не би корупцијом бавили да немају могућност за то или да знају да ће бити санкционисани.

Притом, Србија је, иако је утврђени индекс перцепције корупције истоветан као прошле године, за неколико места напредовала на светској листи зато што је ове године истраживањем обухваћено нешто мање земаља, а неке су драстично пале на листи, речено је на конференцији за новинаре Транспарентности Србија.

Србија је, наиме, прошле године била на 86. Месту међу 182 државе, а у међувремену се већи број држава спустио на скали него што се попео.

На врху листе су, као државе са најмањом корупцијом, већ традиционално, Данска, Финска и Нови Зеланд, са индексом 90, а у дну су Авганистан, Северна Кореја и Сомалија, са индексом осам.

Не може се правити систем на изузецима
Гоати је подсетио да је Транспарентност Србија влади упутили писмо са 14 препорука, а остваривање неких од њих би поправили положај Србије у року од једне до три године.

Он два највећа узрока који отежавају борбу против корупције види у одсуству професионализоване јавне управе и неуспешној реформи правосудног система.

“Ако немате професионализацију него партијност, нећете имати успешну борбу против корупције, јер ако шеф партије нареди директору јавног предузећа да нешто уради он ће то и да учини. Иако постоје и изузеци, не можете правити систем борбе против корупције на изузецима”, казао је Гоати.

Такође, према Гоатијевим речима, са крхким правосудним системом, не може се процесуирати оно што се догађа и зато постоји много “костура у орманима”.

Тапкање у месту
Програмски директор Транспарентности Србије Немања Ненадић истакао је да увид у шест од седам истраживања на основу којих је утврђен индекс корупције показује истоветне оцене грађана о корупцији као и прошле године.

“Стојимо у месту од 2007. Јер нема крупнијих померања ни напред ни назад, и то би требало да нас све забрине, нешто је рађено у борби против корупције претходних година али то није било довољно уверљиво да би се одразило на индекс перцепције корупције”, рекао је Ненадић.

Према његовим речима, да би се у краћем року индекс променио потребна је већа јавност рада државних органа, на пример отварање записника са седница владе, увођење механизама за ефикаснију контролу законодавног процеса.

“Такође, начин финансирања политичких странака и кампања је такав да је илузорно очекивати да се може водити системска борба против корупције, јер јавност нема сазнања у којој мери и од кога су носиоци власти били финансирани”, рекао је Ненадић.

Инвеститори имуни на параде
Осврћући се на најаве државе да ће се оштрије обрачунавати са корупцијом, Гоати је истакао да су инвеститори имуни на параде и нису фасцинирани речима или хапшењима већ их занима стварност коју виде.

“Питање је да ли им треба веровати, јер ово није први случај да се громогласно најављује нешто што ја из свег срца желим да буде остварено. Ако би се судило по досадашњим обећањима, не би требало да имамо превише поверења”, казао је Готи.

Ненадић је додао да на перцепцију корупције више утичу поступци који се покрећу против актуелних функционера, односно оних који се у овом тренутку налазе на положајима који генеришу корупцију, него процесуирање бивших. (Ецономy. Рс, РТВ, Танјуг, Бета 5. Децембар 2012.)

Posted on December 6, 2012, in Делатности. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: