Божидар Трпковић: Литванија – заокрет улево

Божидар Трпковић: Литванија – заокрет улево

karta

28 новембар 2012 Божидар Трпковић

Литвански сејм поставио је на место премијера лидера социјалдемократа Алгирдаса Буткјавичуса. За његову кандидатуру гласало је 90 депутата, против – 40.

Алгирдас Буткјавичус има 54 године. Он је инжењер-економист, завршио је Виљнуски инжењерско-грађевински институт. Учи и у Литванској академији менаџмента и за магистратуру менаџмента Каунаског технолошког универзитета, стажирао је у Немачкој, САД, Данској, доктор је социјалних наука. У годинама 2004-2005 био је министар финансија, 2006-2008 – министар транспорта и комуникација.

Сада је Алгирдас Буткјавичус дужан да у року од 15 дана представи парламенту састав владе, који треба да потврди председник, и да поднесе програм кабинета. Проблем за премијера је то што председник Даља Грибаускајте иступа категорички против учешћа у влади Партије рада, с којом су социјал-демократи потписали коалициони споразум. То може да доведе до промене приоритета Сејма, у којем владајућу коалицију за сада формирају левоцентристи.

У одређеном смислу Литванију, као и цео Прибалтик, могуће је назвати „сунчаним сплетом Европе“. Током векова територија балтичког приобаља служила је као место сусрета четири начела која су деловала у европској историји – словенског, германског, балтијског и угро-финског. Седам векова, до момента петровљевих освајања, на територији од Талина до Клајпеде водили су се ратови између германских редова, руских кнежевстава, пољских и шведских краљевстава. Историјски, то је била вечита „горућа тачка“, што је било диктирано и геополитичким положајем, и улогом раскрснице основних цивилизационих начела Европе.

Савремени Прибалтик такође, можда, претвориће се у најскорије време у „горућу тачку“, али не због објективних разлога, већ као резултат вештачког деловања извана. Данас је тешко замислити било који регион Европе који се налази под таквом директном и свеобухватном америчком контролом, као Прибалтик. Довољно је рећи да су председници Литваније и Летоније – грађани САД, све руководеће структуре испуњене су америчким саветницима, за које је направљен режим највеће погодности. О томе колики је пијетет који пред њима осећају летонске власти може се судити по једној чињеници: сагласно летонском закону о језику, у свим организацијама и установама може се разговарати само на летонском, а оне који говоре на руском специјални инспектори могу једноставно да отпусте. Ипак, ово правило се не распростире на „америчке Летонце“, који су дошли из САД и који говоре само на енглеском. Према њима власти не показују никакве претензије.

Америчка активност у Прибалтику није случајна. По многим критеријумима могуће је закључити да се у том региону развија амерички сценарио стварања још једне „управљиве конфликтне зоне“ по обрасцу Кавказа и Балкана. Циљ конфликта је учвршћење америчке контроле над Европом и превентивни удар по алтернативном економском простору који настаје на европском континенту. До сада САД користе то што је економско благостање сваке земље директно повезано с потчињавањем америчком диктату. Американци располажу тржиштем на коме се може довољно скупо продавати практично све – од нафте и савремених аутомобила до јефтине робе широке потрошње, као што то чине Кинези. Пред сваким субјектом светског тржишта САД постављају дилему: хоћеш да будеш богат – тргуј с Америком, извршавај њене геополитичке директиве. У супротном случају САД почињу економско и информационо гушење непокорне земље. Посебно неспокојство САД изазива „проблем евро“, у коме су многи видели не само потенцијалну алтернативу доларском монополу, већ и интересантан пример за подражавање. На пример, у муслиманским земљама отпочели су разговори о стварању јединствене исламске валуте, а у Југо-Источној Азији – о перспективама „укрштања“ кинеског јуана и јапанског јена итд.

Стварање сличног тржишта у Европи као противтеже америчком могло би да доведе до скплозије једнополарног света. Схватајући то, Американци су на Косову, као што говоре многи експерти-економисти, „избомбардовали евро“. На Кавказу САД планирају да запоседну стратешки важан простор између Црног мора и Каспијског мора, да би одсекли Русију, а с тим, у перспективи, и Европу, од Ирана који прикупља снаге и од нафтних ресурса Персијског залива и Каспија. Што се тиче Прибалтика, за амерички глобализам важан је не толико војно-стратешки аспект овог региона, колико његов конфликтни потенцијал чије разбуктавање може да доведе до заоштравања супротстављања Западне Европе и Русије, у коме САД припремају за себе улогу раздвајања.

Посматрајући ствари с обејктивног гледишта, видимо да рускојезичко становништво може да постане предводећа снага отпора америчком глобализму на Прибалтику. Главно је да руска општина престане да се осећа као“мањина“ већ да покуша, привлачећи на своју страну напредне Летонце, да створи већину која би отерала с власти проамерички режим и вратила Литванију и Летонију на колосек евроазијске интеграције, на партнерство с Русијом и Белорусијом.

У вези с тим неопходно је врло озбиљно размотрити могућност сарадње политички активног дела рускојезичког становништва с активистима међу етничким прибалтима, који могу да заузимају позиције интернационализма и антиамериканизма. То може да буде лево крило Партије рада Литваније, део летонских комуниста итд. У прво време, можда, није посебно важна масовност у сарадњи такве врсте, важан је сам принцип. С друге стране, могу се привући на сарадњу они прибалти који схватају да су их пре десет година сурово обманули. Обећали су им национални препород, обећали су очување културног идентитета итд., а данас број становника наставља да се смањује, при томе три пута брже него у совјетском периоду. Омладину је скоро потпуно освојила наркоманија.

Данас Европа гласа за леве снаге. У томе се манифестује стихијски протест Европљана против владавине САД, која се давно претворила у ударни одред светске олигархије, отворено усмерен на укидање од пре око 200 година укорењених института представничке демократије, који су постали непотребни у контексту светског тржишта и информационог друштва.

Posted on November 29, 2012, in Макроекономија других земаља. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: