НБС ће водити рестриктивнију политику како би зауздала инфлацију

Економија 12: 16 / 19. 11. 2012

На презентацији извештаја о инфлацији за новембар 2012. Народне банке чуло се да се “побољшање ситуације очекује у наредној години како у погледу ценовне и уопште макроекономске стабилности, тако и у погледу привредног раста”. Због шокова на страни понуде, као што су пољопривредни шок и повећање ПДВ – а, монетарна политика Народне банке Србије је усмерена на ублажавање преливања тиме изазваног ценовног раста на остале цене кроз раст инфлационих очекивања. То је основни мотив предузимања рестриктивних мера, тј. Повећања референтне каматне стопе, укупно са 9,5% на 10,95%, као и повећања динарског учешћа у издвојеној девизној обавезној резерви. Мере Народне банке Србије ће и у наредном периоду бити мотивисане свођењем инфлације у границе циља, који износи 4±1,5%.

Текући макроекономски показатељи за зону евра такође нису повољни, а прогноза њеног привредног раста и уопште глобалног привредног раста за 2013. Годину нижа је него пре неколико месеци. С друге стране, ситуација на међународним финансијским тржиштима се стабилизује, чему су највише допринеле експанзивне мере монетарне политике ЕЦБ – а и ФЕД – а, најаве откупа државних обвезница и кораци у правцу унификације надзора банкарских система чланица зоне евра.

Најављене мере фискалне консолидације у земљи и повећана ликвидност на међународном финансијском тржишту условили су већу заинтересованост инвеститора и пад приноса на еврообвезнице Републике Србије. То указује да је, упркос августовском снижењу кредитног рејтинга земље, премија ризика у паду.

Рестриктивне мере монетарне политике и одобравање субвенционисаних кредита, уз поменути пад ризика земље, кључни су фактори јачања динара у последња два месеца. Перцепција страних инвеститора и у наредном периоду ће у највећој мери зависити од кредибилности фискалне политике и одрживости јавног дуга. Народна банка Србије сматра да су мере фискалне консолидације корак у добром правцу и очекује да ће бити подржане споразумом с Међународним монетарним фондом. Тиме би се послао позитиван сигнал страним инвеститорима и смањио степен неизвесности у погледу макроекономске политике, а додатно би се допринело паду премије ризика земље.

На бази расположивих података о очекиваним приносима, Народна банка Србије процењује да ће пољопривредна производња ове године бити за око петину нижа у односу на 2011, што представља пад три пута већи у поређењу с претходне две сушне године (2003. И 2007). Пошто је тај пад знатно већи и у односу на наша очекивања изнета у августовском Извештају о инфлацији, ревидирали смо прогнозу економског раста за ову годину са –0, 5% на –2, 0%. Међутим, у исто време, због ниже базе, потенцијал за раст пољопривредне производње у наредној години знатно је већи.”Зато смо, упркос погоршаним прогнозама глобалног привредног опоравка, пројекцију раста бруто домаћег производа за 2013. Годину задржали на 2, 5%”.

С расходне стране, пад економске активности у току 2012. Последица је пада домаће приватне тражње, како потрошне тако и инвестиционе. Насупрот томе, позитиван допринос потиче од државне потрошње, пре свега из прве половине године. Иако је то довело до раста увоза у том периоду, а лош пољопривредни род и слаба коњунктура у међународном окружењу погађају наш извоз, допринос нето извоза ће ове године вероватно бити позитиван. На то ће пре свега утицати извоз аутомобила, као и ефекти слабљења динара у претходном периоду.

У складу с мерама фискалне консолидације очекује се пад државне потрошње, а висока стопа незапослености и очекивани пад реалних примања становништва утицаће и на смањење приватне потрошње у наредној години. С друге стране, значајан допринос привредном расту наредне године даће извозно оријентисане гране, пре свега аутомобилска индустрија.”Упркос паду домаће потрошње, очекујемо да увоз наредне године оствари скроман раст по основу увоза репроматеријала за потребе аутомобилске индустрије и опреме за инвестиционе потребе”.

Инфлација је, након шест месеци пораста, у октобру достигла 12,9%. Раст цена нарочито је био изражен у последња два месеца, и то пре свега код прехрамбених производа, што је због дуготрајне суше и раста цена сировина у њиховој производњи било очекивано. Ипак, интензитет ових поскупљења који је био виши како у односу на наша очекивања, тако и у односу на земље у окружењу намеће питања адекватности политике заштите конкуренције, робних резерви и аграрне политике.

На једнократно поскупљење великог броја производа, који чине две трећине корпе индекса потрошачких цена, утицало је и октобарско повећање стопе ПДВ – а са 18% на 20%, као и ванредно повећање акциза на цигарете и нафтне деривате. Након годину дана мировања, у октобру су повећане и регулисане цене (јавни превоз и комуналне услуге) у неким градовима. Инфлаторним притисцима су додатно допринели и одложени ефекти депрецијације динара из претходног периода. Ипак, оцењујемо да је инфлаторни удар иза нас и да ће од новембра доћи до успоравања месечних стопа инфлације, док ће се раст међугодишње инфлације, због ниске базе, наставити и у наредним месецима. Пад међугодишње инфлације очекујемо од другог тромесечја 2013, а враћање у границе циља крајем те године.

Цене хране ће још неко време бити у порасту. Међутим, с новом пољопривредном сезоном и очекиваним појефтињењем примарних пољопривредних производа од другог тромесечја 2013. Цене хране ће доприносити паду међугодишње инфлације. На пад инфлације најпре ће директно утицати цене воћа и поврћа, нарочито у мају и јуну, док ће појефтињење примарних пољопривредних производа, као што су пшеница, кукуруз итд., имати постепен утицај кроз пад трошкова у производњи прерађене хране. Ефекти депрецијације динара из претходног периода су се готово у потпуности исцрпли и по овом основу не очекујемо даље инфлаторне притиске. Успоравању ценовног раста у великој мери допринеће и изузетно ниска агрегатна тражња због пада реалних примања становништва и високе стопе незапослености. С друге стране, у наредним месецима вероватан је раст неких регулисаних цена, којим ће се надокнадити изостанак њиховог усклађивања у претходном периоду.

Posted on November 20, 2012, in Макроекономија. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: