Швајцарски инвестициони фонд (СФЕМА) и Старт уп фондови (ССФ) као помоћ државама Западног Балкана

Економија 10: 56 / 19. 11. 2012

На годишњој конференцији швајцарког Државног секретаријата за економију (СЕЦО) и Агенције за међународну сарадњу (ДЕЗА) одржаној у петак 16. Новембра у Цириху апострофирано је више битнијих елемената будуће сарадње Швајцарске и Западног Балкана (за период до 2016 године) , а највећу помоћ од ове земље Балканци могу очекивати у домену образовања, јачања приватног сектора и расту запошљавања. На које све фондове одавде можете аплицирати прочитајте у даљем тексту.

Србија годишње добија од програма и пројеката ДЕЗА + СЕЦО 20,53 милиона франака, а акценти су на развоју образовног система, мале привреде, и помоћи у реформи администрације (поготово градских служби) , а са циљем јачања демократије, правне државе и економско – социјалних прилика. Дакле, Швајцарска помоћ намењена је смањењу сиромаштва и повећању стопе запослености становништва.

Министар економије Швацарске, Јохан Н. Страус – Аман нагласио је да“је помоћ транзиторним државама Западног Балкана мотивисана у првом реду швајцарском солидарношћу. Циљ је био, а и данас је, да се социјална тежина трансформационих процеса олакша и да се ојачају реформске снаге друштва. Визија се чинила једноставном и временски ограниченом. Данас се показује да су наше прогнозе биле превише оптимистичке а да многи грађани у овим државама готово ништа позитивно нису добили од свега, поготово нису профитирали од последица економског раста. И поред огромног напретка и даље многи људи на Западном Балкану раде без да су за рад плаћени. Исто тако, често су политичка и економска моћ снажно концентрисани на једном месту, што приватном сектору не оставља простора да се диверсификује и генерише приходе за шири слој друштва… Приоритети Швајцарске у пружању помоћи су у три сектора: у развоју система образовања, развоју приватног сектора и подстицању политике запошљавања. ”

Зашто систем образовања?

Ј. Н. Страус – Аман:“Зато што је економски развој могућ једино ако у датој држави постоји оспособљена радна снага са знањима и способностима који су неопходни привреди. То се код нас у Швајцарској показало као одлучујуће за целокупни развој друштва. Наш тзв дуални систем образовања у потпуности подржава потребе сектора мале и средње привреде (СМЕ). А управо СМЕ сектор чини већину у укупном тржишно – привредном амбијенту – преко 99, 7% обухватају СМЕ предузећа и фирме који запошљавају 2/3 укупно радно способног становништва.

Полазећи од нашег искуства, које се у пракси показало као веома ефикасно, на Западном Балкану развијамо програме образовања којима би се постигло убрзано укључивање младих у тржиште рада и њихово запошљавање. Неопходно је појачати сарадњу образовних институција и приватног сектора, како би се изашло у сусрет потребама мале и средње привреде. А све то уз максимално форсирање неопходних иновација”.

О приватном сектору швајцарски министар економије каже:

“Наши програми и пројекти су усмерени и на побољшање укупне административне регулативе којом би се подстакло брже и једноставније формирање већег броја малих и средњих фирми, отварање нових радних места и повећање продуктивности. ”

У наставку конференције могло се чути и доста фрапантних података, попут оног да је“ниво образовања једног мајстора занатлије у Србији једнак знању ученика првог разреда средње занатске школе у Швајцарској”. Затим да има јако много швајцарских фирми које би радо пренеле део производње у Србију али да се готово увек прво суоче са великим бројем административних проблема – око отварања фирме, започињања рада и сл. – а друго, када и крену да раде, највећи им је проблем квалификована и обучена радна снага, па се много времена и новца потроши у оспособљавање запослених.

Један од присутних је ово сликовито појаснио речима“и да је проблем што је данас највећи део производних линија максимално компјутеризован а код нас људи, поготово мајстори и занатлије немају појма како да користе модерне софтвере или компјутеризоване системе типа струг, пакерица или нешто слично”.

Посебан проблем о којем су пристуни у неформалном ћаскању говорили био је везан за“слабо или никакво познавање модерног система пословања код већине власника малих и средњих фирми на целом простору Западног Балкана (од Хрватске до Македоније). ”

Тако је један од учесника рекао да“већина малих и средњих фирми нема њеб страницу, да не говоримо о нечему другом. Текстилци имају величине роба, које када добијете овде, као узорке, не одговарају величинама које важе у Европи”.

Много је проблема али ту је и спремност Швајцарске да помогне, коју ртеба искористити.

Како?

У оквиру помоћи ДЕЗА и СЕЦО постоје и два програма која су посебно атрактивни. Један је програм Старт уп фондова ССФ а други је СИФЕМ.

Путем ССФ – а омогућено је, по речима Иве Германа, руководиоца сектора за подстицање развоја СМЕ (СЕЦО)“запошљавање више од 11. 000 људи. Последњи је случај једне фирме у Србији која ради за шведску Икеу дрвене елементе, и која је до данас запослила преко 120 људи у Ћуприји, а која је посао започела уз помоћ ССФ фонда и стручну асистенцију експерата СЕЦО.“

Путем ССФ – а може се добити 50% новца неопходног за започињање бизниса, са годишњом каматом од 1 до максимално 5%, на период од 3 године. Да би се добила средства из ССФ – а (максимум је 500. 000 франака) неопходно је приложити бизнис план, финансијски извештај примаоца кредита, финансијски извештај других давалаца кредита (обзиром да је 50% од стране ССФ – а) и копију пореског извештаја.

Предлози и захтеви за издавање кредита из Старт Уп фондова ССФ, морају бити прослеђени на организацију ФИНАНЦЕ Цонтацт (део СЕЦО система) ; уз апликацију неопходно је уплатити 1000 франака за административне трошкове одобравања кредита, и сачекати максимално 2 месеца да се добије потврдан одговор од стране експерата ФИНАНЦЕ Цонтацта.

Руководиоци којима се за ССФ старт – уп фонд треба обратити су г. Андреас Рагаз и Др Реинцхард Бехренс (ragaz@finance-contact.ch; behrens@finance-contact.ch).

А од 2011. Године као још један инструмент помоћи Швајцарске државама у транзицији (и државама Африке и Азије где је годишњи ГДП испод 6. 500 долара по становнику) је СИФЕМ – швајцарски инвестициони фонд за малу и средњу привреду.

Фонд је намењен за подстицање развоја СМЕ и то пре свега за тзв ељуитy и меззанин зајмове. Наиме, данас постоји велики број пројеката и још већи број потенцијалних инвеститора али се увек као проблем појави“осигурања инвестиције“ или ељуитy. Овај“ељуитy” подразумева осигурање инвестиције, финансирање студија изводљивости, пре – феасибилитy студија и другог.

Уз помоћ СИФЕМ – а могуће је добити приватни ељуитy, меззанин финансирање и кредите.

Износ кредита је до 7. 5 милиона америчких долара а на период од 5 до 10 година. Улаже се у профитабилне пројекте а са циљем јачања сектора мале и средње привреде. Овај инструмент, колико се чуло на конференцији, у Србији је мало познат и веома мало се користи. Више информација о СИФЕМ – у сви заинтересовани могу пронаци на њеб сајту http://www.sifem.ch.

Зоран Виторовић, Цирих

Posted on November 20, 2012, in Инвестиције. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: