Извор: Новости, Б92

Београд – Бити власник запуштеног пољопривредног земљишта скоро свуда у свету је луксуз, а ускоро ће тако бити и у Србији.

Министарство финансија размишља о изменама пореза на имовину којим би високим стопама “кажњавало“ некоришћење ораница и грађевинских парцела.

Када би се то примењивало и на државу, могла би се надати папреним уплатницама.

Србија, према евиденцији Републичког геодетског завода, има 884. 046 хектара пољопривредног земљишта. Од тога, у закуп издаје око 450. 000 хектара обрадивих површина. Од преосталих 430. 000 хектара део се не користи.

Према проценама Министарства пољопривреде, око 50. 000 хектара. Али држава овај порез не плаћа.

“Држава није порески обвезник у смислу плаћања пореза на имовину, али је обвезник свих других обавеза”, објашњавају у овом Министарству.

Не обрађује се углавном земљиште лошијег квалитета и то у подручјима где су напуштена села. Највише на југоистоку Србије, и деловима централне и јужне Србије.

У оним подручјима где је пољопривредно земљиште квалитетно и где живи већи број пољопривредника просечно се од четири до пет пољопривредника надмеће да добије у закуп државно земљиште.

ПРОДАЈА ДА САЧЕКА
Недавно покренута иницијатива да држава прода пољопривредно земљиште, ипак, „не пије воду“. ” Држава не може да донесе одлуку о продаји пољопривредног земљишта док не уради четири ствари.”Прво мора да се заврши попис, да бисмо знали шта све у пољопривреди имамо, затим да се донесе закон о задругама, који би регулисао повраћај земље земљорадницима и задругама. Такође, мора да се спроведе Закон о реституцији и измени Закон о пољопривредном земљишту. И на крају, треба сачекати да цена земљишта порасте”, каже Милан Простран, саветник у ПКС – у.

Како Новости сазнају скоро шест година, од 2007. Када је држава почела да води евиденцију о издатим парцелама, па до 28. Септембра ове године, од закупа пољопривредног земљишта остварен је приход од 19. 048. 730. 000 динара.

Свака локална самоуправа има годишњи програм издавања обрадивих парцела у државној својини, који мора да добије „зелено светло“ Министарства пољопривреде.

Од укупног прихода остареног у последњих шест година од изнајмљивања обрадивог земљишта, у републичку касу отишло је 5. 859. 020. 000 динара, АП Војводина је добила 5. 570. 114. 000, градови 1. 842. 800. 000, док је општинама припало 5. 776. 798. 000 динара.

“Сматрам да ће помоћи да се сваки центиметар пољопривредног земљишта обрађује, на шта упозоравамо годинама. Нема потребе правити разлику између приватног, задружног, државног или било којег земљишта. Нико нема права да држи необрађено земљиште. То је природни ресурс за који постоји велико интересовање пољопривредних произвођача, компанија и свих оних који се баве обрадом пољопривредног земљишта”, каже за Новости председник МК групе Миодраг Костић.

Највеће парцеле државног пољопривредног земљишта су на простору 17 београдских општина. Када се све сабере, у престоници је чак 40. 000 хекатара државних ораница.

“Разликују се процене о томе колико се ораница у Србији не обрађује, а крећу се од 400. 000 до 600. 000 хекатара”, кажу у Привредној комори Србије. Већина је, ипак, у приватном поседу. Највећи део се налази у пограничним подручјима, али и у селима која изумиру.

Од 4. 600 села у Србији, око 700 ће нестати већ за десет до 15 година. У њима је 140. 000 кућа у којима нико не живи и 50. 000 бразда које нико не обрађује.

Posted on October 20, 2012, in Законски прописи у најави. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: