Најсиромашнијим грађанима на силу наплаћују дугове

Од средине ове године, званично су почели са радом приватни извршитељи, то јест агенције чији се посао састоји у наплаћивању проблематичних дугова од осиромашених грађана Србије. То се пре свега односи на дугове банкама, затим на дугове по основу неплаћених рачуна за комуналне услуге, што значи за електричну струју, воду, грејање, као и за друга слична дуговања према држави.

Њима ће на том задатку бити дозвољено, ако не успеју постићи циљ разговорима и опоменама, да прикупљају податке о имовинском стању, пописују и процењују, а напослетку и да плене покретну имовину дужника. Као циљ увођења приватних извршитеља наводи се убрзавање рада судова, тако што ће се растеретити судски извршитељи.


Сасвим је јасно да се морају измирити сви дугови, а посебно они од којих зависи нормално и редовно функционисање комуналних служби, међутим поставља се оправдано питање – колико је такав начин наплате морално допустив у земљи у којој је стопа незапослености премашила 25%, у којој су плате међу најнижимa на Балкану, и у којој милион људи нема елементарних средстава за живот?

Осим тога, познато је на пример, да је на југу Србије наплативост рачуна за електричну енергију тек око 20%, што и није чудно ако се узме у обзир да је тамо просечна плата понижавајуће мала, и износи око 200 евра. Зато се стручњаци слажу у оцени да увођење приватних извршитеља никако није у складу са социјално-економском ситуацијом у држави, и додају да се наплаћивање дугова преко приватних извршитеља показало као врло лоше решење у скоро свим земљама у транзицији. Такође, стручњаци наглашавају да није могуће копирати европске законе, нити се њихови механизми могу користити у Србији, зато што се наш економски амбијент знатно разликује, исто као и свест грађана. То би, по многима, могло само да изазове огромно додатно незадовољство осиромашеног становништва.

И у околним земљама које су још пре Србије почеле са наплатом дугова путем професионалних извршитеља, јавност је такође негативно реаговала на њихово увођење.

Иначе, у Русији, у којој приватни извршитељи постоје од 2004. године, државно тужилаштво је приметило масовне неправилности у њиховом раду, па је зато Врховни суд Руске Федерације забранио банкама да дугове грађана предају агенцијама за утеривање дугова, ако то није унапред било написано у уговору. Сада банке смеју препуштати дужнике приватним извршитељима само у појединим крајњим случајевима, а и тада искључиво уз дозволу суда. Такође, ускоро се очекује да руски парламент донесе закон о банкроту физичких лица, који треба да помогне дужницима да се ослободе дугова, не прибегавајући таквим крајњим мерама. По новом руском закону, пленидби не подлежу ствари помоћу којих дужник зарађује за живот, као на пример аутомобил или компјутер, нити његове личне ствари, као ни стамбени простор у коме живи. Међутим, уколико дужник не буде имао баш ништа да прода, тада ће он прогласити банкрот – и биће му опроштени сви дугови, укључујући чак и дугове за комуналне услуге. Дужник тада одлаже отплату дуга, затим мирно тражи посао, и тек онда почиње да отплаћује свој дуг. Зато се банкротство сматра за дужнике много бољим начином отплате дугова од агенција за наплату.

Но, вратимо се поново на ситуацију у Србији. Овде су утеривачи дугова, како их сви популарно зову, недавно кренули у наплату преко два милиона дужничких предмета, од којих се око 1,5 милион односи на неизмирене рачуне у Београду, пре свега за разне комуналне услуге.

Дакле, шта остаје српским грађанима да ураде када им се на вратима појави нека од око 300 агенција за наплату дугова?

По свој прилици ништа. Међутим, када им напослетку заплене и покретну и непокретну имовину, вероватно ће моћи да на миру размисле ко их је довео у такву трагичну економску ситуацију.

аутор Ратко Паић, Глас Русије

******

ФБР ПОДСЕТНИК направила Биљана Диковић:

Извршитељи су почели са одласцима на терен пошто су положили заклетву пред Министарством правде, ступајући на дужност и пријављујући почетак обављања делатности Агенције за приватне регистре (АПР). Председник Коморе извршитеља Михаило Драговић подсећа да је комора формирана на оснивачкој скупштини, 14. маја ове године, када је усвојен и Статут коморе, Кодекс професионалне етике извршитеља и многи правилници.

Драгана Стојков и Михаило Драговић су такође извршитељи, тако да њихова прва искуства могу јасније да осветле Закон о извршењу и обезбеђењу, који је увео извршитеље као самосталну правничку професију, којима су поверена јавна овлашћења. Овај закон је код многих грађана изазвао зебњу, с обзиром на дугове којима су оптерећени и на економску кризу. Према слову закона, указује Драговић, средства извршења ради остварења новчаног потраживања су продаја покретних ствари, продаја непокретности, пренос новчаног потраживања, пренос потраживања за предају покретних ствари или непокретности, уновчење других имовинских права, пренос средстава који се воде на рачуну код банке, продаја акција и продаја удела у привредним субјектима. На питање у којим случајевима извршитељи поступају по судским пресудама, Драгана Стојков каже да за потраживања по основу комуналних услуга, извршитељ може директно спровести извршење.

Извршитељи раде на основу судске одлуке, односно решења којим им суд претходно дозвољава извршење, на пример вишегодишњих парница око дугова када грађанин који потражује, по пријему пресуде, може да се обрати адвокату и захтева да тражи од суда дозволу да се извршење по основу те пресуде и спроведе. – Када суд донесе одлуку – решење којим дозвољава извршење – предмет се доставља адвокату који потом прослеђује траженом извршитељу на даље поступање. Важно је да грађани знају да морају навести именом и презименом одређеног извршитеља и седиште његове канцеларије, јер суд по службеној дужности не одређује извршитеља – напомиње Драгана Стојков.
Према њеним речима, акција извршитеља на самом почетку није усмерена на сам попис, процену и продају покретних ствари дужника, која се нађу на његовој адреси. Превасходно јер је то један од скупљих видова наплате која у пракси и не резултира наплатом повериоца, због слабог интересовања купаца за пописане половне покретне ствари.
– Моје прве акције, као и реакција странке, јесу покушај да, реалним сагледавањем постојања дуга, странка добровољно измири дуг или да у договору са повериоцем постигне споразум отплате на рате, који ће резултирати обуставом поступка извршитеља – напомиње наша саговорница, истичући да од својих колега сазнаје да такође нису имали непријатности на терену.
Напротив, она тврди да дужници износе своје приватне проблеме извршитељима до танчина – прецизира она.
Одговарајући на питање, исплати ли се овај посао, она каже да је Министарство правде донело Правилник о тарифи о наградама и накнадама трошкова за рад извршитеља, која је у великој мери слична адвокатској тарифи.


**********

Упитана за смисао принудне наплате дугова за комуналије од грађана по сваку цену – с обзиром на све дубљу економску кризу, обезвређивање плата, огромну незапосленост и лошу климу за пословање – професорка Правног факултета Унион Весна Ракић Водинелић је одговорила да је то “грешка правосудне политике”.

“Тај текст (Закон о извршењу и обезбеђењу) је безобзиран према дужнику. Знам да је у ранијем закону дужник био заштићен, али садашња решења су скок из једне крајности у другу. И овај нови закон носи идеолошка обележја, с тим што је некада лош момак био поверилац, а сада је то дужник”, рекла је Водинелић. Како је оценила, дужник по новом закону нема довољно правних средстава да се брани када је претензија повериоца неоснована.
Упитана да ли ће се извршиоци према грађанима понашати исто као према држави, великим државним предузећима и појединцима са “везама” који комуналије годинама нису плаћали, Водинелић је одговорила да то “нико не гарантује”. “На основу досадашњег понашања државе, изгледа да ће грађани као дужници бити стављени у знатно лошији положај у односу на државу”, оценила је професорка грађанског права.

извор: mojepravo.net

****************

УКРАТКО – ПОСАО “УТЕРИВАЧА ДУГОВА” ЈЕ:

Први корак у наплати дуга је закључак у којем професионални извршитељ обавештава дужника о дугу. Уколико се дуг не намири, извршитељ може да стави административну забрану на његову плату, заплени покретну имовину и непокретности. Наџор над радом извршитеља обавља Министарство правде и Комора извршитеља. Цена зависи од висине потраживања, посла који извршитељ треба да обави и од наплате потраживања.

Поред 400 судских извршитеља који већ постоје у Србији, предвиђено је да на територији државе буду ангажована 334 професионална извршитеља, и исти број њихових заменика. Услови за бављење том професијом су завршен Правни факултет, најмање две године радног искуства на пословима извршења, односно три године радног искуства на правним пословима и положен испит за извршитеља.

******************

ДАНИЛО ТВРДИШИЋ: ПРИВАТНИ УТЕРИВАЧИ ДУГОВА ИЛИ УЛАЗИМО У ДОБА ДИКТАТУРЕ ПРИВАТНИХ БАНДИ

Од данас (01.06.2012.) Србијом крстаре приватни утеривачи дугова под покровитељством државе чији је једини задатак да наплате дуг, а за тај посао одобрена су им сва средства. Ти утеривачи дугова могу да упадају у станове, плене и пописују шта стигну, отимају и распродају. Србија улази у нову фазу отворене диктатуре у којој ће приватне банде уз подршку режима спроводити терор и владавину страха.

Наиме, основане су 334 агенције за утеривање дугова. Тиме је отворена могућност да сви они грађани који нису платили, на пример, ТВ претплату или рачун за струју, могу да очекују утериваче дугова пред кућним прагом. Режим је, дакле, одмах након избора кренуо са још једним ударом на народ и домаћинства.
Ствари се жестоко убрзавају и када је у питању целокупна економоска ситуација у земљи. Цео економски систем је пред колапсом. Буџет је скоро празан, буквално. Домаћи банкарски систем је пред пуцањем, док ММФ као услов нове наркоманске транше кредита тражи да се пензије смање на пола и да се повећа ПДВ на 23%! (чланови фискалног савета захтевају да ПДВ буде повећан на 22%).
То фактички значи убрзање ликвидације ионако девастиране домаће производње и целокупне привредне активности и дефинитиван прелазак државе и народа у дужничко ропство.

standard.rs

***********

СРБски ФБРепортер је овој теми писао и раније, текст можете прочитати на линку:
ПРОТИВ ПРИВАТНИХ ИЗВРШИТЕЉА – ПОТПИШИТЕ ПЕТИЦИЈУ!

Posted on October 17, 2012, in Банкарство. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: