Словенија, Србија и Хрватска оснивају заједничку жељезничку компанију

Аутор/извор: СЕЕбиз / Ал – Џазира Балканс

ЗАГРЕБ – Љубљана, Загреб и Београд су се договорили да ће основати заједничко предузеће како би заједничким снагама повећали теретни промет на коридору од аустријског Граца до Грчке, објављено је у Загребу у сриједу током конференција о развоју жељезница у југоисточној Европи.
„Ову вијест треба поздравити, увјерени смо да ће нешто терета ићи и према БиХ”, казао је за Ал Јазееру Изет Мехинагић, помоћник министра промета и комуникација Федерације БиХ за жељезнички промет.

На питање може ли БиХ остати у слијепом цријеву, Мехинагић је одговорио да се „за своју улогу треба борити”, те да су припремљени пројекти на модернизацији пруге, возног парка…

На основу тога, вјерује да нитко не би требао остати у слијепом цријеву, али да је и то увјетовано оним колико се тко бори.

Он је нагласио да је брзина вожње битна у теретном промету, јер утиче на цијену.

„Брзина у Еуропи за теретне влакове је 120 км/х”, казао је Мехинагић и додао да су пруге у БиХ пројектиране на исту брзину.

Такођер, додао је да је набављено девет најмодернијих возила, те да су спремна четири за испоруку бх. Ентитету Република Српска, ако се постигне политичка сугласност. Набављено је, нагласио је, 550 теретних вагона.

На главном колодвору у Загребу – најмодернији електромоторни влак, али и један изложбени примјерак стар 120 година. Занимљиво: када је ова локомотива возила хрватским пругама њезина максимална брзина била је 45 километара на сат. Данас је, због лошег стања пруга, то просјечна брзина путничких влакова. У теретном промету стање је и горе.

Просјечна брзина теретног влака у Хрватској је 23 километра на сат, у Србији 30. Зато међународни коридор 10, који пролази овом регијом, није конкурентан. Примјерице, пут од Љубљане до Истанбула траје чак 57 сати.

“Финанцират ће се обнова пруга да би оне својом пропусношћу и већим брзинама него што су сада практички привукле терет на жељезницу и да тај промет буде конкурентан цестовном пријевозу”, поручио је Иван Лешковић из Царго одјела Хрватских жељезница.

Хрватска у обнову пруга планира уложити око 300 милијуна еура, што ће осигурати из фондова Европске уније. Србија је с Европском банком за обнову и развој већ договорила 135 милијуна еура за жељезничку инфраструктуру.

Двије земље ће до краја године заједно са Словенијом основати подузеће које би на пруге у регији требало вратити теретни промет.

“Словенске жељезнице раде на даљини од 200 километара и то је за жељезничке операције кратка раздаљина. Због тога сурадња словенских жељезница у регији значи сурадња са ХЖ и жељезницама Србије, Македоније, сарадња на коридору 10, једна од најбитнијих услова за даљни развој и повећање обима промета”, казао је Милан Јеленц из Словенских жељезница.

“Са квалитетом, са ценом, да повећамо обим превоза, а самим тим да створимо повољније услове за излазак привреде из региона на европско тржиште. Такођер велика је шанса и повезивање са Азијом и ту очекујемо значајан прилив роба”, навео је Предраг Јанковић из Жељезница Србије.

У Хрватској вјерују да ће удруживањем са сусједима напокон искористити свој повољан положај.

“Хрватска у задњих 20 година није искористила своју положајну ренту да развије жељезницу и да се развије као еуропски логистички тигар”, казао је министар промета Хрватске Синиша Хајдаш Дончић.

Posted on October 4, 2012, in Инвестиције. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: