Куповна моћ у Србији је чак 30% мања него лане

Стандард становништва у Србији драстично опао, куповна моћ је за 30 одсто мања него лане, а свакодневна поскупљење ће потрошаче довести на руб егзистенције.

Реална потрошачка корпа за просечну породицу у Србији износи 110. 000 динара, сматрају домаћи стручњаци.

Са 50. 000 динара, колико су по статистици месечна расположива средства за домаћинство може да живи појединац уколико није подстанар казали су упућени. Експерт у Привредној комори Србије (ПКС) Војислав Станковић је рекао да у потрошњи домаћинства у Србији 43, 7 процената месечног примања одлази на храну, али се купује само најосновније – хлеб, млеко, јогурт и неке јефтиније месне прерадјевине док је построшња меса осетно пала.

Станковић је нагласио како просечно домаћинство са месечним примањима једва може да задовољи најнужније потребе, а дневни рачун у трговинама износи 270 динара.

Социјална слика је још тежа уколико се узму у обзир висока стопа незапослености која је премашила 25 процената, ниске пензије, али и кашњење плата запослених, приметио је Станковић.

Станковић је навео да држава, на неки начин, мора да држи под контролом цене основних животних намирница и не дозволи поскупљење хлеба и млека. Председница Центра за заштиту потрошача Србије (ЦЕПС) Вера Вида је оценила да ће свакодневна поскупљење хране додатно смањити потрошњу основних животних намирница и довести потрошача на ниво пуког преживљавања. У условима кризе, потрошачи купују само што је неопходно, али сада се и ту бира, додала је она.

“Уколико имате трговце који кажу да је потрошња меса у односу на претходна три месеца опала за 50 одсто док је све поскупело од меса, млека, горива, тестенине, кућне хемије, режија, кондиторских производа, онда је сасвим јасно да је куповна моћ потрошача опала бар за 30 процената у односу на претходну годину”, казала је Вида.

Истакавши да је статистика једно, а реалност и потрошања друго, Вида је навела да са 50. 000 динара месчно може да живи појединац, под условом да није подстанар док је реална просечна потрошачка корпа за домаћинство око 110. 000 динара.

“Оно што највише утиче на стандард градјана је незапосленост, неизвесност приликом запошљавања, стална поскупљења, тако да стандарда у Србији можда и нема”, указала је Вида.

Како је објаснила, Србија је скоро три пута сиромашнија од Европске уније што показују подаци Европског статистичког завода о укупном домаћем производу (БДП) по становнику.

Сиромаштво влада у целом региону бивше Југославије, изузев Словеније, где градјани са просечном платом од 980 евра имају бољи стандард, следи Хрватска са просечним зарадама од 755 евра, Црна Гора са близу 500 евра, Босна и Херцеговина (БиХ) са 418, навела је Вида. Према подацима Републичког завода за статистику, просечна месечна расположива средства по домаћинству у другом тромесечју у Србији износила су 50. 061 динара.

Издаци за личну потрошњу домаћинстава износе 47. 186 динара, од чега је највећи удео издатака за храну и безалкохолна пића 43, 7 одсто.

У Београдском региону су домаћинства на храну и безалкохолна пића издвајала 44, 1 одсто укупних издатака, у Војводини 39, 8 одсто, у Регион Шумадије и Западне Србије – 43, 6 одсто и Регион Јужне и Источне Србије – 49, 2 одсто.

На становање, воду, струју, гас и друга горива на нивоу Србије одлазило је 14, 4 одсто укупних издатака док су издаци за транспорт у Србији чинили 7, 9 одсто укупних издатака.

На комуникације су домаћинства у Србији у просеку трошила 4, 2 одсто укупних издатака. (Ецономy. Рс, 16. Септембар 2012.)

Posted on September 16, 2012, in Цене. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: