Србија на путу банкрота

Србији је хитно потребан државни консензус због нагло растућих дугова земље, јер јој, у супротном, прети предбанкротна криза, а потом и потпуни финансијски слом, тврди економиста Драгован Милићевић.

Он у својој, најновијој, анализи српског дуга указује да даљи пад Србије у дужничку спиралу у пракси значи да ће се стари дуг враћати новим задужењима – било по основу продаје обвезница, било међународних кредита, али по значајно неповољнијм каматним стопама и осетно увећаном ценом дуга.

“То је први, блажи, сценарио банкротства државе, а други је када држава новим задужењима не може враћати старе дугове, јер динамика задужења не прати динамику отплате, пре свега због изостанка интересовања инвеститора да купују државне вредносне папире услед повећаног ризика и неизвесности”, рекао је Милићевић за Танјуг.

Нема кредита без аранжмана са ММФ – ом
Према његовим мишљењу, ни међународне финансијске институције неће одобравати Србији кредите ако изостане аранжман са ММФ, без обзира на то колико је та опција неповољна и опасна за дугорочно вођење државне економске политике.

Мисија Међународног монетарног фонда, како је речено Танјугу у београдској канцеларији Фонда, сутра долази у Београд са задатком да проанализира финансијску ситуацију у Србији и препоручи оперативном руководству ММФ даље кораке у сарадњи са нашом земљом.

Други део лошег сценарија у текућој српској дужничкој се односи на дуг предузећа и грађана, наводи Милићевић.

“Привреда је изгубила одрживу стопу раста, чиме највећи број предузећа нема капацитет новог задуживања према банкарским класификацијама, а у недостатку сопственог нето обртног фонда предузећа смањују активност, гасе се, отпуштају раднике…”, објашњава саговорник Танјуга.

Активирање колатерала предузећа довешће и банкарски сектор у велике проблеме, јер ће се суочити са недостатком ликвидних средстава за даље пласмане, рекао је Милићевић, напомињући да је привреда само за финансијске расходе у протеклих шест година банкама дала више од 25 милијарди евра.

И дозвољени минус проблем
Према неким проценама, већ 100. 000 људи није у стању да уредно отплаћује своје обавезе према банкама, или то чини са великим тешкоћама и све ређе.

“Пад реалних зарада и раст курса евра (безмало сви кредити су индексирани у тој валути) , довешће до немогућности измиривања највећег дела обавеза, чак и по основу дозвољених минуса и кредитних картица по текућим рачунима”, тврди Милићевић.

Он подсећа да је спољни дуг Србије, према подацима НБС, на крају јуна износио 24, 1 милијарду евра. У односу на март тај дуг се повећао за 18 милиона евра, али се мора истаћи и једна веома важна чињеница, а то је да је само по основу дерпесијације динара спољни дуг порастао за 278, 2 милиона евра.

“Учешће спољнег дуга у процењеном друштвеном производу је већ 79 одсто, што је само само једна проценат ниже од границе задуживања које Светска банка карактерише као зону високе задужености”, објаснио је Милићевић.

У структури дуга, спољни дуг јавног сектора је на крају јуна био 11 милијарди евра или 45, 8 одсто укупног дуга, од тога спољни дуг државе је био 8, 3 милијарде евра, државно гарантовани спољни дуг милијарду евра и дуг НБС 1, 7 миијарди евра.

Спољни дуг приватног сектора је био 13, 1 милијарду евра на крају јуна, од чега је 4, 1 милијарда дуг банака, а девет милијарди евра су дуговања предузећа.

Јавни дуг Србије се значајно повећава и на крају јуна је износио 15, 3 милијарде евра, каже Милићевић, уз напомену да је за три месеца забележено нето увећање тог дуга од 674 милиона евра.

Раст јавног дуга је условио и његово повећање у процењеном БДП за четири процента, на 54, 7 одсто. Овај дуг је повећан додатном нето емисијом обвезница државе којима покрива постојећи буџетски дефицит.

За три месеца, односно у другом кварталу ове године, вредност емитованих државних обвезница је повећана за 60, 8 милијарди, на укупно 396 милијарди динара. Највећи део тог дуга држава мора откуприти у наредних пар година са припадајућом каматом, навео је Милићевић.

Дуг становништва банкама, по основу узетих кредита од приближно 6, 5 милијарди евра, такође је висок, каже он, наводећи да је унутрашњи дуг предузећа још већи – око 11 милијарди евра.

Додатни проблем је што се, имајући у виду депресијацију динара за више од 10 одсто у односу на јануар, дуг предузећа и становништва у динарима увећао крајем јуна за близу 2, 5 милијарди евра у динарима, закључио је Милићевић. (Ецономy. Рс, Танјуг 10. Септембар 2012.)

Posted on September 11, 2012, in Макроекономија. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: