Банке зарађују дупло на кредитима

ГРАЂАНИ у овом тренутку код банака једино могу да се задуже у динарима, али су камате и даље папрене и у просеку износе од 20 до 24 одсто годишње. 

Има банака које нуде за неколико процената ниже цене, али су то углавном оне мање, које желе да придобију нове клијенте.

Како је због кризе све теже се отргнути из банкарског загрљаја, већина грађана је приморана да остане у својој банци, да рефинансира постојеће обавезе и да дође до неког кеша, без обзира на камату. С друге стране, банке на овим зајмовима зарађују двоструко.

Наиме, камата по којој су се банке задуживале да би пласирале ове кредите била је од 10 до 12 одсто, а своје зајмове су продале са маржама које су биле бар дупло веће.

Колико ће да кошта динарски кредит зависи од кретања белибора. Банке обично два пута годишње усклађују камате на зајмове у домаћој валути са белибором, који је доскора износио око 11 одсто. Тако је 30. Априла био 10, 97 одсто, а данас је 13, 28 одсто на шестомесечном нивоу. Уколико је неко узео динарски зајам крајем априла, могао је да рачуна на камату од минимум 20 одсто, а у октобру, уколико белибор остане на садашњем нивоу, камата ће бити већа за око три одсто. Уколико се настави тренд раста референтне каматне стопе Народне банке Србије, онда ће расти и белибор, а самим тим и цена динарских зајмова.

– Цену кредита највише подиже низак кредитни рејтинг земље, политички ризик, висина инфлације, задуженост, односно презадуженост државе – каже банкар из једне стране банке. – Нама је тешко да дођемо до динара, јер имамо мало штедње у домаћој валути, па смо приморани да се задужујемо у иностранству, еврима.

Према последњим подацима Народне банке Србије, грађани и привреда узимају све мање динарских кредита, односно задуживање је у паду. Од укупно одобрених зајмова нешто мање од трећине је у домаћој валути, а остало је у девизном знаку. Ко може да отплаћује старе зајмове индексиране у еврима по каматама које су раније биле од девет до 15 одсто, не мора да прелази на динарске, који су двоструко скупљи.

Да ово није убедљиво образложење говори и податак да су се банке у иностранству задуживале по каматама од 3, 8 до осам одсто, зависно од рочности зајмова. У Србији су краткорочне позајмице становништву у еврима продавали по каматама од 14 одсто за ауто – кредите, до чак 28 одсто за готовинске позајмице! Када су у питању динари, једино доступни највећем броју грађана у Србији, и њихова цена је блиска овој. Заправо и страна и домаћа валута су се изједначиле, што никада није било. Тренутна вредност шестомесечног еурибора је 0, 56 одсто, а банкарска маржа достиже и 27 одсто!

До сада Народна банка Србије није реаговала, јер тврди да није њено да се меша у пословну политику банака. Неки политичари су најавили да би могле да се становништву понуде неке олакшице приликом отплате кредита, али нико није јавно прозвао банке за овако високе каматне стопе, које не постоје нигде у Европи, а можда ни у свету. Неки од надлежних признају да би било лакше наплатити зајмове када би камате биле повољније. (Ецономy. Рс, Новости 29. Август 2012.)

Posted on August 30, 2012, in Банкарство. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: