Како банке мешетаре

Поједине банке у Србији, веровали или не, наплаћују отварање рачуна јер је наплата за затварање забрањена, подизање новца „који није уплаћен по основу плате или пензије”, одржавање рачуна након прве године коришћења…

Економски стручњаци оцењују да се таквом понашању мора стати на пут. Пошто су годинама уназад наплаћивале силне намете корисницима својих услуга, а када је држава стала томе на пут нису ни на какав начин санкционисане, банке су сада нашле рупе у закону и нове начине да од грађана ипак узму и додатни новац, пише Пресс.

– Иако је НБС законом ограничила наплату трошка затварања текућег рачуна, као и накнаду за подизање средстава са сопственог рачуна, та накнада се и даље наплаћује, али под другим именом. Сада поједине банке наплаћују накнаду за отварање текућег рачуна, односно наплаћују накнаду за подизање средстава са текућег рачуна ако она нису легла на рачун по основу уплате зараде и пензије – наводи за Пресс недеље директор портала Каматица Душан Узелац.

Није шија него врат
Како додаје, банке такође, уместо да продају само текући рачун, продају у ствари пакет услуга, што наравно ствара додатне трошкове којих клијент није ни свестан. – Иако банка каже човеку да је платна картица бесплатна, често избегну да додају да та иста бесплатна картица, када се уђе у другу годину коришћења, носи са собом и накнаде за те услуге, које се често и повећавају – набраја Узелац.

Он каже да се и услуге СМС и е – банкинга, које се добију у оквиру пакет рачуна, плаћају по тарифама банке, невезано за месечну накнаду одржавања пакет рачуна који нуди ту услугу. И овде није крај. Сви који мисле да је камата на кредит коју предоче у банци све што ће месечно плаћати по основу отплате рата, грдно се варају. – Ако човек треба да отвори рачун у банци да би могао да узме кредит, трошак месечног одржавања рачуна мора да буде укључен у обрачун ефективне каматне стопе (ЕКС) , што наравно поскупљује укупну цену кредита – каже Узелац и додаје да су у неким банкама почели да уводе и провизију за одржавање кредита у отплати, и то у процентуалном или фиксном износу на годишњем нивоу.

Требало би и грађани мало да се дају у памет, јер се и не труде довољно да прочитају оно што пише у уговорима и правилима банакаЉубомир Маџар, економиста

Да је тешко стати банкама на пут слажу се економски стручњаци са којима је Пресс недеље разговарао. Како истиче економиста Млађен Ковачевић, најбољи начин би био нови закон, који би направили најврснији стручњаци и у коме не би остало ни најмањег простора за изврдавање. – И у свету и код нас је очигледно да су банке заиста постале похлепне и да гледају да како год знају увећају свој профит. Неки од тих начина у Србији очигледно нису коректни. С друге стране, у развијеним земљама много се размишља о томе како зауставити ту похлепу и ограничити и контролисати похлепу банака – истиче Ковачевић. Он додаје да је код нас проблем што је држава срећна јер су нам дошле стране банке и зато им гледа кроз прсте.

– Тако рецимо банке код нас, као и у још неким земљама западне Европе, не плаћају порез на профит. И та законска регулатива коју смо увели пре неколико месеци није до краја детаљно обрађена, те би требало ангажовати врхунске стручњаке који добро знају шта се дешава у банкарству у Европи и свету и да се уведу сличне норме и код нас – сматра Ковачевић. Како наглашава, уколико банке не поштују уведене мере, требало би да сносе одређене санкције.

Држава мора да реагује
– Код нас пак банке буду само опоменуте, док их нико не казни, па се само вртимо укруг – закључио је Ковачевић. Економиста Љубомир Маџар слаже се да би држава требало да пооштри закон који штити грађане од разних банкарских накнада. – Банке су свакако способније и маштовитије у измишљању разних поступака да наплате новац од грађана. То је увек била и остаће неравноправна борба – каже Маџар. Он додаје да свакако има места за државну интервенцију и законску регулативу која ће заштитити недовољно упућене грађане.

На шта се плаћају накнаде у банкама
л Отварање рачуна
л Подизање новца са рачуна ако није легао по основу плате или пензије
л Одржавање рачуна након прве године коришћења
л Одржавање рачуна који је отворен ради узимања кредита
л СМС банкинг
л Е банкингл Провизија за одржавање или администрирање кредита у отплати

– Једини спас који видим је да се донесу неки јасни прописи и да се можда и од самих банака тражи одговорно направљен кодекс који би постао обавеза за њихово понашање. Наиме, неко ван банака тешко може да направи нешто што би било усаглашено са потребама ефикасног банкарског пословања. Ту видим простор за сарадњу банка с једне стране и државних органа, попут Министарства финансија с друге. Има места да се поправе прописи, а познато је да су наши прописи ионако доста неквалитетни – истиче Маџар. Како каже, и сам, као стручњак, много пута није могао да се снађе читајући поједине законе. – Кад год сам се латио да читам неки закон, имао сам толико примедби да сам могао и текст од неколико страна да напишем – пожалио се Маџар. Он пак наглашава да би и сами грађани требало да буду мало одговорнији.

– Требало би и грађани мало да се дају у памет, јер се и не труде довољно да прочитају оно што пише у уговорима и правилима банака, па их после боли глава када се појаве последице. Једноставно, морају и сами прихватити један део одговорности – закључио је Маџар. (Ецономy. Рс, Пресс 19. Август 2012.)

Posted on August 19, 2012, in Банкарство. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: