Прокопијевић: Србија клизи ка грчком сценарију

Србија клизи ка грчком сценарију, због стања јавних финансија, оценио је данас директор Центра за слободно тржиште, економиста Мирослав Прокопијевић.

По том питању се “ништа озбиљно” не ради, а ниво јавног дуга би “вероватно прешао” 60 одсто уколико би се у обзир узео “реалан курс евра и реалан национални доходак”, рекао је он у изјави Танјугу.

“Србија не може да изађе на финансијско тржиште у Лондону да би позајмила милијарду евра на десет година, јер би се тражила камата на нивоу између девет и 10, 5 одсто. То је неподношљиво и нико нормалан под тим условима то не жели да узме”, оценио је Прокопијевић, коментаришући стање јавних финансија у Србији.

Он је као посебан проблем навео и то да је у овом моменту тешко продати и државне хартије на домаћем терену за мање износе, додајући да је “просто чудно са каквим стрпљењем и лаганим темпом се и претходна и постојећа Влада Србије баве тим проблемом”.

Прокопијевић је указао да запослени у буџетским установама и пензионери не могу да знају како ће изгледати исплата пензија или плата у наредних годину – годину и по дана, тачније да ли ће или не бити замрзавања, одлагања исплате или смањења принадлежности.

“Мислим да сваки појединац који је везан за државни сектор о томе мора да размишља када, на пример, одлучује да ли да узима кредит или не”, рекао је он.

Упитан о штедњи у банкама, у јеку афере око Агробанке, Прокопијевић је одговорио да није само та банка проблем, већ да у Европи “у 100 највећих нема ни једне добре банке”.

“Хронични проблем са банкама је данас већи него што је то био случај пре неколико година. Тада је био акутни, тренутни проблем са “Лиман брадерсом”. Тај акутни некако је сузбијен, али хронични никако да се сузбије, тако да банке нису сигурне институције, не само у Србији него и широм Европе”, рекао је Прокопијевић.

На основу свега, он је оценио да ће обичан грађанин живети све лошије, додајући да то “не мора да значи да ће бити наглог погоршања, мада и до тога може доћи”.

“Сигурно ће бити теже у наредне две до три године. У том светлу паметно је имати неку штедњу, али није паметно држати много средстава у финансијским добрима као што су новац и акције. Боље је имати у реалним добрима и реалном бизнису, ако је то могуће”, закључио је Прокопијевић. (Ецономy. Рс, 14. Август 2012.)

Posted on August 15, 2012, in Макроекономија. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: