Чекајући Лидл

Србија би следеће године требало да добије супермаркете немачког дисконтног трговинског ланца Лидл, најавила је секретар Удружења Привредне коморе Србије (ПКС) Гордана Хашимбеговић, истакавши да у нашој земљи, за сада, не послује ниједан трговац тог типа.

Долазак дисконтера оснажило би конкуренцију међу трговцима и понуду робе по нижим ценама, што је значајно због потрошача, а добро је и да је Србија препозната као земља повољна за инвестирање, истакла је Хашимбеговић за Танјуг.

Према њеним речима, Лидл је у Србији купио земљиште у Новом Саду – на Булевару Војводе Степе, Зрењанину – код главне аутобуске станице, Суботици – на потезу према Палићу, а у преговорима су са локалном самоуправом и у Ваљеву код Крушика.

У трговини запослено 200, 000 радника
У Србији за сада највеће тржишно учешће имају три трговинска ланца – “Делез Србија”, “Меркатор – С” и “Идеа”, а следе “Дис”, “Универекспорт”, “Метро кеш енд кери”.

Поред великих трговаца, у Србији послује између 30. 000 и 50. 000 самосталних трговинских радњи.

Стручњаци оцењују да конкуренција на тржишту постоји, али је може бити много више када би у Србији пословало више великих трговаца посебно дисконтног типа.

Трговина заузима значајно место у укупној привреди Србије, јер са 11, 7 одсто учествује у бруто домаћем производу, 19, 8 одсто у броју запослених, 37, 27 одсто у укупном приходу и 26, 3 одсто у укупном броју правних лица.

У тој привредној грани запослено је близу 200. 000 радника од којих у малим трговинама ради више од 140. 000 људи.

Лидл део “Шварц” групе, у Србији је регистровао пословање, 22. Децембра 2010. Године, изградња и отварање супермаркета требало би да буде у 2013. Години, а сви објекти ће бити величине око 2. 000 метара квадратних, нагласила је Хашимбеговић.

Само у Мађарској има око 110 дисконтних ланаца, а Лидл је присутан и у Хрватској, Словенији и Бугарској.

Како је објаснила Хашимбеговић, дисконтери нуде купцима ограничен асортиман квалитетних производа по повољнијим ценама, нижим од оних које се нуде у уобичајеним продавницама.

Најзначајнији део производа чине робне марке дисконтера и на тај начин освајају тржишни сегмент потрошача слабије куповне моћи, углавном имају веома круту политику асортимана и ограничавају се само на артикле који се брзо обрћу.

У поређењу са хипермаркетима, који у својим трговинама продају око 35. 000 и више различитих производа, дисконтни трговински ланци располажу асортиманом од око 1. 200 производа.

Мањи опсег асортимана значајно смањује трошкове логистике и администрације у продавницама, што утиче на цену и задовољство потрошача.

Карактерише их палетни начин излагања робе, понекад и у кутијама, површине су од око 1. 000 до 2. 000 квадратних метара, а једно од главних адута хард дисконта је и повољна понуда непрехрамбених производа. (Ецономy. Рс, 3. Август 2012.)

Posted on August 3, 2012, in Инвестиције. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: