Колектив интелектуалаца Европе: Спасимо грчки народ од његових спаситеља!

Ради се о третирању Грчке као лабораторије за социјални експеримент који ће се у следећем кораку применити у целој Европи.

Јавни позив!

”Бројна техничка решења предложена су за излаз из дилеме ”или пропаст друштва или банкрот” (што данас значи ”и пропаст и банкрот”). Морамо изнети све на сто што може помоћи размишљању о стварању једне другачије Европе. Али пре свега тога, морамо јавно пријавити злочин, изнети на светло дана ситуацију у којој се налази грчки народ у име ”плана помоћи” који је скројен по мери спекуланата и кредитора. У тренутку у коме се рађа покрет подрске широм света, када мреже на интернету постају закрчене иницијативама солидарности, да ли ће француски интелектуалци бити последњи који ће подићи свој глас подршке Грчкој? Без даљег одлагања, устостручимо текстове, медијске интервенције, дебате, петиције, протесте. Јер свака иницијатива је добродошла, свака иницијатива је ургентна. Са наше стране, ми предлажемо следеће: придружите се одмах комитету европских интелектуалаца и уметника у име солидарности са грчким народом који пружа отпор. Ако не ми, онда ко? Ако не одмах, онда када?”

У тренутку када је један од двоје младих Грка на социјалној помоћи, када 25000 бескућника тумара улицама Атине, када се 30% становништва налази испод границе сиромаштва, када је на хиљаде породица приморано да се одрекне своје деце како не би умрла од глади и хладноће, када се нови слој сиромашних и избеглица бори за отпатке из контејнера, ”спаситељи” Грчке, под изговором да Грци ”не чине довољно напора”, намећу нови план помоћи којим ће се удвостручити већ убризгана смртоносна доза.

Циљ није ”спас” Грчке – у овом тренутку, сви значајни економисти слажу се са овим. Ради се о куповини времена за спас кредитора док се земља води у сигуран банкрот. Ради се о третирању Грчке као лабораторије за социјални експеримент који ће се у следећем кораку применити у целој Европи. Модел који се тестира у Грчкој је тај у коме више нема јавних служби, где се школе, болнице и клинике распадају, где је здравље привилегија богатих, где је популација угрожених жртва програмиране елиминације, док су они који још увек имају посао осуђени на екстремне облике сиромаштва и несигурности.

Међутим, како би ова офанзива неолибералног капитализма успела до краја, неопходно је успоставити режим који ће економију претворити у најелементарније право демократије. Под именом спаситеља видимо успостављање владавине технократа широм Европе који не маре за суверенитет народа. Ради се о кључном преокрету у парламентарним системима у којима ”представници народа” дају одрешене руке експертима и банкарима, абдицирајуци моћ одлучивања која им је дата. Можемо рећи да се ради се о парламентарном пучу, ако хоћете, који се такође служи арсеналом репресивних мера против побуне народа. Стога, када чланови парламента ратификују законе по диктату Тројке (Европска Унија, Централна европска банка и Међународни монетарни фонд), они су у директној супротности мандату који им је дат, моћ лишена сваке легитимности која одлучује о судбини земље у наредних тридесет до четрдесет година.

У исто време, Европска Унија се припрема да отвори посебан рачун на који ће се помоћ Грчкој директно уплаћивати, а који ће она моћи да користи једино у сврхе отплате дугова. Сви приходи ове земље морају имати као ”апсолутан приоритет” отплату кредита, и који ће, уколико буде неопходно, бити уплаћивани директно на рацун којим управља Европска Унија. Споразум прецизира да свака нова будућа обвезница мора бити издата према англо-саксонском закону који подразумева материјалне гаранције, те ће се сваки неспоразум решавати на суду у Луксембургу, где Грчка неће имати никакво право жалбе против кредитора. Да још појаснимо, приватизација је поверена фонду којим управља Тројка и која ће располагати најбитнијим јавним добрима. Укратко, сведоци смо свеопште пљачке, дивне одлике финансијског капитализма, која овде добија институционалну заштиту. Све док продавци и купци седе на истој страни стола, нема сумње да ће овај подухват приватизације бити права гозба за купце.

Све мере које су до сада преузете само су продубиле грчки дуг који је, уз помоћ спаситеља који позајмљују са безобразним каматама, буквално експлодирао и сада износи 170% бруто националног дохотка, док је само 2009. године износио не више од 120%. Чини се да овај план спасавања – сваки пут представљен као ”ултимативни” – није имао ниједну другу сврху до да још више ослаби позицију Грчке која је, лишена сваке могућности да сама предложи план реструктуирања, била приморана да пристане на правила које јој намећу кредитори под претњом ”катастрофе или штедње”.

Свако погоршање вештачко проузрокованог и насилничког проблема дуга искоришћено је као оружје за вређање целог једног народа. Због тога има смисла овде користити се војним терминима: овде се заиста ради о рату спроведеном средствима економије, политике и закона, о класном рату против целог једног друштва. И плен којим класа финансијера истерује ”непријатеља”, уз социјалне бенефиције и демократска права, али на крају свега, овде је реч о суштинској могућности опстанка људског бића. Животи оних који не производе или не конзумирају довољно у правцу максимизације профита, морају бити сачувани.

Стога, немоћ једне земље укљештене између финансијских спекулација без граница и разарајућих планова помоћи, заправо су мала врата на која улази нови друштвени модел заснован на неолибералном фундаментализму. Модел који је намењен читавој Европи, а мозда и шире. У овоме лежи суштина проблема и због тога одбрана грчког народа не сме бити сведена на чин солидарности или апстрактне хуманости: у питању је сама будућност демократије и судбина европских народа. Свима нама ће ”неодложна неопходност” штедње ”болне али часне” бити представљена као начин да избегнемо судбину Грка, док они сами нису учинили ништа погрешно.

Пред овим нападом упереним против нашег друства, пред уништењем последњих остатака демократије, позивамо суградјане, наше француске и европске другове да подигну гласно свој глас. Не смемо дозволити монополизацију моћи говора од стране експерата и политичара. Да ли можемо остати равнодушни пред чињеницом да је по налогу немачких и француских вођа Грчка лишена моћи избора? Зар стигматизација и понижење једног европског народа не заслужује никакав одговор? Зар је могуће не дићи свој глас против инситуционализованог убиства грчког народа? И да ли можемо остати неми пред надирућом снагом система који сматра незаконитим и саму идеју друштвене солидарности?

Налазимо се на тачки без повратка. Хитно морамо повести борбу бројевима и рат речима насупрот ултра-либералној реторици страха и дезинформације. Неопходно је размонтирати моралне лекције које крију оно што се заиста догађа у нашем друштву. Постало је више него ургентно демистификовати расистичко инсистирање на ”особености Грка” које наводно тумаче национални карактер једног народа (лењост и лукавост) кореном узрока кризе глобалне реалности. Оно што је данас битно нису специфичности, реалне или имагинарне, већ оно што је заједничко: судбина једног народа која ће утицати на све нас остале.

Бројна техничка решења предложена су за излаз из дилеме ”или пропастдруштва или банкрот” (што данас значи ”и пропаст и банкрот”). Морамо изнети све на сто што може помоћи размишљању о стварању једне другачије Европе. Али пре свега тога, морамо јавно пријавити злочин, изнети на светло дана ситуацију у којој се налази грчки народ у име ”плана помоћи” који је скројен по мери спекуланата и кредитора. У тренутку у коме се рађа покрет подрске широм света, када мреже на интернету постају закрчене иницијативама солидарности, да ли ће француски интелектуалци бити последњи који ће подићи свој глас подршке Грчкој? Без даљег одлагања, устостручимо текстове, медијске интервенције, дебате, петиције, протесте. Јер свака иницијатива је добродошла, свака иницијатива је ургентна.

Са наше стране, ми предлажемо следеће: придружите се одмах комитету европских интелектуалаца и уметника у име солидарности са грчким народом који пружа отпор. Ако не ми, онда ко? Ако не одмах, онда када?

Vicky Skoumbi, rédactrice en chef de la revue «Alètheia», Athènes, Michel Surya, directeur de la revue «Lignes», Paris, Dimitris Vergetis, directeur de la revue «Alètheia», Athènes. Et : Daniel Alvara,Alain Badiou, Jean-Christophe Bailly, Etienne Balibar, Fernanda Bernardo, Barbara Cassin, Bruno Clément, Danielle Cohen-Levinas, Yannick Courtel, Claire Denis, Georges Didi-Huberman, Roberto Esposito, Francesca Isidori, Pierre-Philippe Jandin, Jérôme Lèbre, Jean-Clet Martin, Jean-Luc Nancy, Jacques Rancière, Judith Revel, Elisabeth Rigal, Jacob Rogozinski, Hugo Santiago, Beppe Sebaste, Michèle Sinapi, Enzo Traverso

izvor: http://www.liberation.fr

Posted on July 30, 2012, in Европска унија. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: